Kina: SAD „pokušavaju da razgrade“ Huaveji

Meng (46) je ćerka Rena DŽengfeija, osnivača Huaveija, jedne od najvrednijih kineskih privatnih kompanija, a uhapšena je na aerodromu u Vankuveru dok je menjala avione na interkontinentalnom letu.

Kineski zamenik ministra spoljnih poslova Le Jučeng je poručio u nedelju američkom ambasadoru Teriju Branstadu da je bez osnova zahtev suda u NJujorku da Kanada uhapsi visokog službenika Huaveija. Kina traži od SAD da preduzmu momentalne korake da isprave grešku koja je „izuzetno neprijatna“ i odustanu od zahteva za izručenje Meng, a Peking će preduzeti i druge odgovore, poručio je Le.

Le je dan ranije ukazao ambasadoru Kanade DŽonu Mekalumu da će njegova zemlja biti suočena za ozbiljnim posledicama i biti odgovorna ukoliko Meng ne bude odmah oslobođena. Kineski analitičari misle da ozbiljne posledice podrazumevaju trgovinske sankcije, snižavanje bilateralnih odnosa i „gubitak poverenja kineskih građana u Kanadu“.

Meng Vandžou je suočena sa mogućnošću izručenja SAD posle tvrdnji iz tamošnjeg Ministarstva pravde da je prikrivala veze Huaveija između 2009. i 2014. sa jednom iranskom kompanijom. To bi moglo da znači kršenje američkih sankcija prema Islamskoj republici i kaznu zatvora do 30 godina. Meng, pripadnica kineske elite, je, prema pekinškim medijima, sa lisicama na rukama i bandažima na petama koji otežavaju trčanje, saslušana u petak u sudu u Vankuveru, a novo joj je sledilo u ponedeljak.

Meng je uhapšena u danu kada su u Buenos Ajresu, na kraju samita Grupe 20 (G-20) najvećih i najrazvijenijih privreda sveta predsednici Kine i SAD Si Đinping i Donald Tramp razgovarali dva i po sata tokom večere. U načelu su dogovorili primirje u bilateralnim trgovinskim razmiricama koje su dve ekonomije opteretile sa preko 370 milijardi dolara carinskih nameta.

Huavei je drugi kineski proizvođač telekomunikacione opreme suočen sa optužbom pravosuđa SAD za kršenje jednostranih sankcija Vašingtona prema drugim državama. Prethodno je Ministarstvo pravosuđa zabranilo američkim kompanijama da tokom sedam godina prodaju komponente kompaniji ZTE zbog trgovine sa Iranom i Severnom Korejom. ZTE je uspeo da zabranu zameni kaznom od 1,4 milijarde dolara, smenom upravnog odbora i prihvatanjem američkog zvaničnika koji kontroliše poštovanje nagodbe.

Zvaničnici Kine su hapšenje Meng Vandžou razdvojili od trgovinskih pregovora između Pekinga i Vašingtona i negirali da postoji direktna veza između ta dva pitanja. Predstavnik Ministarstva trgovine je rekao da je siguran da će biti postignuta trgovinska pogodba sa SAD u okviru devedesetodnevnog „primirja“ koje su Si i Tramp dogovorili.

Uzdržani odgovor Pekinga je bio u suprotnosti sa retorikom državnih medija. Global tajms, iz medijske kuće Ženmin žibao, glasila KP Kine, u uvodniku je nazvao hapšenje Meng po nalogu Vašingtona, huliganskim činom „dostojnim prezira“ i sa ciljem sputavanja uspona Huaveija. Prigovoreno je i da je hapšenje – na dan kada su predsednik Tramp i Si zajedno ručali – „jasno povredilo važan konsenzus koji su dvojica lidera postigla“.

Prema medijima, slučaj Meng pokazuje da se Kina suočava sa komplikovanom igrom moći u SAD. Ima ocena i da bi kinesko rukovodstvo moglo da bude u delikatnoj poziciji jer treba da postigne kompromis sa Vašingtonom,“u vreme kada SAD pokušavaju da razgrade jednu od najvećih i najuspešnijih domaćih kompanija.“

Kineski analitičari smatraju da je hapšenje Meng deo plana Vašingtona da traži više u trgovinskim pregovorima sa Pekingom. Slučaj Meng podstiče i sumnje na dugo očekivanu ofanzivu SAD na kinesku industriju visokih tehnologija. „SAD neće prestati da se suprotstavljaju kineskom napretku u tehnološkom sektoru“, izjavio je Vang Janhui, direktor „Mobile China Alliance“ iz Šangaja.

SAD ne kriju da smatraju Kinu egzistencijalnom pretnjom po kritične delove svoje infrastrukture, uključujući telekomunikacije, pa su najavile promene kako bi poboljšale njenu bezbednost i otpornost. Takođe, smatraju da je Kina pretnja sadašnjoj konkurentskoj nadmoći SAD u visokim tehnologijama koje su budućnost napretka čovečanstva. Otuda i strahovanja u međunarodnoj zajednici od nastajanja“tehnološkog Hladnog rata“ SAD i Kine.