Kina želi da bude mirovni posrednik na Bliskom istoku. Kako je Peking reagovao na rat Izraela i Hamasa?

To obećanje, koje je usledilo nakon približavanja ogorčenih rivala Irana i Saudijske Arabije uz posredovanje Pekinga, naširoko je viđeno kao deo kineske ambicije da proširi svoj diplomatski uticaj na Bliskom istoku – regionu kojim tradicionalno dominira američka moć.

Nekoliko meseci kasnije, ponuda Pekinga da posreduje u miru u jednom od najnerešivijih sukoba na svetu testira se sa izbijanjem novih neprijateljstava između Izraela i Gaze, nakon što je palestinska militantna grupa Hamas pokrenula iznenadni napad na Izrael bez presedana.

Kineski pdgovor na rat koji je do sada usmrtio najmanje 1.200 Izraelaca mrtvih zajedno sa ubistvom 950 Palestinaca i još hiljade ranjenih ili raseljenih – bio je blag poziv na uzdržanost obe strane, bez osude Hamasa.

Kineski lider Si Đinping, koji je tokom poslednje posete regionu u decembru rekao da je bezbednosna inicijativa za Bliski istok predvođena Pekingom alternativu sistemu predvođenom SAD, još uvek nije dao nikakvu javnu izjavu o sukobu.

Stručnjaci kažu da bi ovaj početni odgovor mogao razotkriti ograničeni uticaj Pekinga u regionu, uprkos zvaničnoj propagandi koja govori o Kini kao o novom svetskom mirotvorcu.

„Kina zapravo nema iskustvo ili stručnost u regionu da napravi značajnu promenu“ u dugotrajnom, složenom palestinsko-izraelskom sukobu, smatra Džonatan Fulton, viši saradnik u Atlantskom savetu iz Abu Dabija.

„Ne vidite da vlade u regionu govore ’šta je kinesko rešenje za ovo‘ jer se ovde još uvek ne smatraju kredibilnim akterom“.

Odgovor Kine

Kako su osude Hamasa stizale iz Sjedinjenih Država, Evrope i većeg dela Azije, Afrike i Latinske Amerike, Peking se uzdržao od prozivanja te grupe i nastojao je da se predstavi kao neutralna strana u sukobu.

U kratkom saopštenju u nedelju, kinesko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je „relevantne strane da ostanu mirne, pokažu uzdržanost i odmah prekinu neprijateljstva“.

Ponovljena je podršku Pekinga ka „rešenju o postojanju dve države“ za uspostavljanje nezavisne države Palestine kao izlaz iz sukoba.

Prigušena reakcija Pekinga na subotnje divljanje Hamasa izazvala je odbojnost Izraela.

Juval Vaks, visoki zvaničnik u izraelskoj ambasadi u Pekingu, rekao je da njegova zemlja očekuje „oštriju osudu“ Hamasa od Kine.

„Kada se ljudi ubijaju, kolju na ulicama, ovo nije vreme da se poziva na rešenje dve države“, rekao je Vaks novinarima u nedelju, prenosi Rojters.

Lider većine u američkom Senatu Čak Šumer, koji je boravio u Pekingu u dvopartijskoj poseti Kongresu, takođe je izrazio svoje razočaranje odgovorom Kine tokom sastanka sa Sijem u ponedeljak.

„Kažem ovo sa poštovanjem, ali sam razočaran izjavom ministarstva spoljnih poslova koja ne pokazuje simpatije ili podršku izraelskom narodu tokom ovih tragičnih vremena“, rekao je Šumer, ponavljajući kritike koje je izneo ranije tokom sastanka sa kineskim ministrom spoljnih poslova.

Posle kritika, portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning otišla je malo dalje na redovnom brifingu u ponedeljak, rekavši da je Kina „duboko ožalošćena civilnim žrtvama“ te da osuđuje „svaki akt koji ide na štetu civila“.

Ali ona je zaobišla pitanje da li Peking Hamasove napade na civile smatra terorističkim aktima i ponovila je neutralnu poruku nazvavši Kinu „prijateljem i Izraela i Palestine“.

Najbliže spominjanje Hamasa dolazi od Džanga Džuna, stalnog predstavnika Pekinga pri Ujedinjenim nacijama, koji je rekao da su izbili „intenzivni sukobi“ između Izraela i „naoružanih grupa u Gazi“.

Poput Rusije i većine arapskih zemalja, Kina Hamas smatra organizacijom otpora, a ne terorističkom grupom kako su to označile SAD i Evropska unija.

A dvosmislen stav Pekinga o Hamasovom nasilju je u oštroj suprotnosti sa njegovim pristupom „nulte tolerancije“ prema terorizmu u zapadnom regionu Sinđang, gde su vlasti pokrenule višegodišnji bezbednosni udar koji je doveo do masovnog interniranja Ujgura i drugih muslimanskih manjina.

Kineski državni mediji su takođe brzo okrivili SAD za sukob koji sada besni u srcu Bliskog istoka.

U uvodniku u ponedeljak, Global Times, nacionalistički tabloid povezan sa zvaničnim glasnikom Komunističke partije Kine, kritikovao je zapadne zemlje – posebno SAD – što su „zauzele stranu“ po ovom pitanju i „podgrejale vatru umesto da smire situaciju“.

„Ovo je konzistentan obrazac za zapadne zemlje u mnogim konfliktnim regionima, gde često stvaraju značajne prepreke za rešavanje krize“, navodi se u saopštenju.

Na kineskim jako cenzurisanim društvenim medijima, mnogi korisnici su izrazili podršku Palestincima i kritikovali Izrael – često direktnim ili prikrivenim udarom na SAD.

Fulton, analitičar Atlantskog saveta, rekao je da je odgovor Kine u skladu sa njenom tradicionalnom naklonošću prema Palestincima po pitanju Izraela.

Kada je sukob u Gazi poslednji put izbio 2021. godine, Peking – koji je u to vreme predsedavao Savetom bezbednosti UN – izrazio je podršku Palestincima i predstavio Kinu kao alternativu SAD po tom pitanju.

Kina je dugo bila prijateljska sa palestinskim liderima.

Ali Kina je takođe produbila ekonomske veze sa Izraelom poslednjih godina, pojačavajući trgovinu i investicije u sektorima od tehnologije do infrastrukture.

Izrael je učestvovao u pekinškoj inicijativi Pojas i put, u okviru koje je kineska državna kompanija izgradila novu luku u Haifi, najprometnijem brodskom čvorištu u zemlji.

„Kina gleda na Izrael kao na priliku da dobije bodove sa širim arapskim svetom i ostatkom sveta u razvoju. Ako kritikujete Izrael, dobijate podršku 20-ak arapskih zemalja na međunarodnim forumima.

I to je bilo od velike pomoći u stvarima kao što su deklaracije o situaciji u Sinđangu, gde su mnoge zemlje sa muslimanskom većinom izrazile podršku kineskom pristupu“, rekao je Fulton.

„Mislim da u većini pitanja izraelsko-palestinski sukob ne utiče direktno na Kinu. Mislim da ga koriste kao oruđe za svoje unutrašnje i spoljnopolitičke ciljeve“.

Rešavanje sukoba biće daleko od mirovnog sporazuma koji je Kina pomogla da posrednik između Irana i Saudijske Arabije, gde su obe vlade tražile izlaz iz bilateralnih tenzija kako bi se fokusirale na sopstvene domaće izazove.

Posle Abasovog putovanja, izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je u junu da je takođe dobio poziv za zvaničnu posetu Kini.

„Jednostavno mislim da nema mnogo šanse da zemlja poput Kine koja nema duboko iskustvo u sukobu igra značajnu ulogu“, rekao je Fulton.

Sve o sukobu Hamasa i Izraela možete pročitati na našem BLOGU UŽIVO.