Kineska privreda raste dok je svet pod teretom pandemije

Izvoz iz Kine u decembru je premašio očekivanja, kako su poremećaji usled pandemije Covid-19 širom sveta podstakli potražnju za kineskom robom, iako je zbog jačanja juana ona sada skuplja za inostrane kupce, ističe Rojters.

Snažan izvoz iz Kine pomogao je impresivnom oporavku u ključnom kineskom proizvodnom sektoru prošle godine, dok druga najveća svetska ekonomija nastavlja da se poboljšava u vreme kada je pandemija zdrobila proizvodnju u mnogim zemljama, ukazuje Rojters, dodajući da se očekuje da će Kina biti jedina velika ekonomija koja je ostvarila rast u 2020.

Snažan oporavak u Kini takođe je podstakao apetit za stranim proizvodima u decembru, što je povećalo uvoz za 6,5 odsto, nadmašivši novembarski rast, kao i očekivanja.

Kineski izvoz u decembru je porastao za 18,1 odsto u odnosu na godinu ranije, čime se usporio u odnosi na novembarski skok, ali ipak je bio veći od očekivanih 15 odsto.

Iako će kineski izvoz verovatno imati koristi od solidne globalne potražnje na početku ove godine, Rojters ukazuje na ocene pojedinih analitičara koji kažu da bi snažan juan i povećana cena sirovina mogli negativno uticati na izvoz iz Kine u narednim mesecima.

Kineski izvozni bum nastavljen u decembru podupreo je kinesku privredu koja je već imala najbolji učinak među velikim svetskim privredama, ukazuje Blumberg.

Povećanje isporuka iz Kine podstaknut je nezasitim globalnim apetitom za tehnologijom za rad od kuće i zdravstvenom opremom, dok korona virus nastavlja da se širi u mnogim delovima sveta, ističe Blumberg, konstatujući da je potražnja toliko snažna da se proizvođači žale na uska grla u lukama zbog nedostatka brodskih kontejnera i rasta troškova.

Rano zauzdavanje širenja korona virusa prošle godine u Kini omogućilo je fabrikama u toj zemlji da, kako navodi Blumberg, kapitalizuju globalnu potražnju, dok su njihovi trovinski rivali bili sputani merama u svojim državama.

Dominacija kineskog izvoza tokom pandemije najbolje odražava predmet koji je od suštinskog značaja u zaštiti od virusa – maska za lice, ističe Blumberg i navodi podatke kineske carinske službe da su fabrike u Kini od marta do decembra izvezle 224 milijardi maski – skoro 40 maski po svakoj osobi u svetu izvan Kine.

Vrednost isporuka maski je 52 milijarde dolara što je oko dva odsto ukupnog kineskog izvoza u 2020. Kineske kompanije su takođe izvezle drugu zaštitnu opremu u vrednosti od 15 milijardi dolara.

Dok SAD i Evropa čekaju da vakcine omoguće oporavak, Kina je jedina velika ekonomija za koju se očekuje da će prijaviti privredni rast u 2020, koji će joj pomoći da smanji jaz u odnosu na SAD, piše Volstrit džurnal.

Posle brzog oporavka od COVID-19, Kina je povećala svoju ulogu u globalnoj trgovini i učvrstila svoju poziciju svetskog proizvođača, uprkos višegodišnjim naporima SAD da ubede kompanije da investiraju u druge zemlje, ukazuje američki list, ističući i da kinesko potrošačko tržište nastavlja da uzima zamah, čime je sve veći izvor zarada globalnih kompanija.

Rezultat je da se svet više nego ikada ranije oslanja na rast Kine, podvlači Volstrit džurnal.

Prema nekim prognozama, Kina bi u 2020. mogla činiti 16,8 odsto globalnog BDP-a, u odnosu na 14,2 odsto u 2016. pre nego što su SAD i Kina ušli u trgovinski rat.

Očekuje se da SAD u 2020. imaju 22,2 odsto, što je skoro isto kao 22,3 odsto 2016. Povećanje kinskog udela za 1,1 odsto je najveći rast u jednoj godini od početka sedamdesetih.

Ti dobici su dokaz uspeha Kine u obuzdavanju korona virusa i pokretanja njenih preduzeća, ali je za ostatak sveta kineski uspeh mač s dve oštrice, ocenjuje list.

Potražnja u Kini pogoduje firmama koja prodaju u Kinu, ali njena obnovljena snaga čini kompanije više izložene zemlji čiji su lideri jasno stavili do znanja da žele da smanje oslanjanje na strane kompanije radi jačanja svojih korporacija.

SAD ostaju prva svetska ekonomija s najvećim potrošačkim tržištem i mnogo višim životnim standardom.

Američki BDP je za 50 odsto veći od kineskog. Ipak, očekuje se da će američka privreda u ovoj godini ostvariti rast od tri do četiri odsto, dok se za Kinu predvidja čak devet odsto.