Kineske firme krive netačne informacije za tešku političku klimu u EU

U izveštaju koji je za Kinesku privrednu komoru u EU uradila konsultantska kompanija „Ronald Berger“, navodi se da se „lakoća“ poslovanja u EU za kineske kompanije „drastično“ smanjila. Kineske kompanije koje su anketirane založile su se za bolje poslovno okruženje, preneo je EURACTIV.

Ispitanici su ukazali da iza pogoršanja političke klime stoje „zamrzavanje“ procesa ratifikacije investicionog sporazuma Kine i EU, mehanizam nadzora stranih investicija i stroga pravila kada je reč o lancima snabdevanja.

Prema izveštaju, „59 odsto kineskih preduzeća smatra da dezinformacije i netačne informacije predstavljaju pretnju njihovom poslovanju“.

Na pitanje koja vrsta „dezinformacija i netačnih informacija“ brine kompanije, Bing Li, jedan od autora izveštaja, nije direktno odgovorio ali je rekao da se radi o „pitanjima koja se tiču lanca snabdevanja“.

Jedno od „pitanja u vezi lanca snabdevanja“ u Kini, kojim su se evropski mediji često bavili u poslednjih godinu dana, bilo je progon i masovno zatvaranje Ujgura u Sinđijangu.

Ranije istraživanje iz 2020. pokazalo je da kineska vlada primorava Ujgure da rade „u fabrikama koje su u lancu snabdevanja najmanje 82 globalno poznata brenda“.

Više izvora i istraživačkih timova potvrdilo je progon Ujgura. Međutim, Komunistička partija Kine odbacila je takve izveštaje kao lažne vesti.

U 2021. EU je uvela sankcije četvorici kineskih zvaničnika koji su umešani u progon Ujgura od strane kineske vlade. Uzvratno je kineska vlada sankcionisala evropske naučnike i političare.

Kao odgovor na to, Evropski parlament je odlučio da se ratifikacija zajedničkog investicionog sporazuma stavi na čekanje. Tako su kršenja ljudskih prava od strane kineske vlade bila među glavnim faktorima pogoršanja političke klime između EU i Kine.

Ta su pitanja međutim u izveštaju Kineske privredne komore i „Ronalda Bergera“ izostavljena.

Naime, kada se kineskim kompanijama postavi pitanje o mogućim uzrocima negativnog mišljenja o Kini u Evropi, među odgovorima se ne navode potezi kineske vlade. Umesto toga, u izveštaju se govori o medijskim dezinformacijama i „nedostatku uzajamnog razumevanja i dijaloga između Kine i EU“.

Jedno istraživanje Sinofona iz 2020. pokazalo je da više od 50 odsto građana u većini članica EU smatra da unapređenje ljudskih prava i demokratije u Kini treba da bude jedan od spoljnopolitičkih prioriteta njihove zemlje.

Međutim, mnogo građana EU takođe misli da unapređenje trgovine i investicija sa Kinom treba da bude prioritet.

Trenutno je politika EU prema Kini, čini se, više usmerena na ljudska prava nego na unapređenje trgovine.

EURACTIV podseća da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom govoru o stanju u EU u septembru najavila da će Komisija predložiti da se zabrani roba proizvedena prinudnim radom.