Kineske vlasti nagovestile kraj politike "nultog kovida": Šta sve treba da znate o protestima u Kini? 1Foto: EPA-EFE/MARK R. CRISTINO

Nakon što su Kini zahvatili protesti kakvi zbog svoje geografske širine nisu viđeni decenijama u nekoliko gradova preduzeti su koraci čiji je cilj da se ublaže neka ograničenja vezana za kovid 19 a visoki zvaničnici signalizirali su blaži pristup u kontroli virusa – što je dovelo do spekulacija da se možda nazire kraj politici nultog kovida, piše CNN.

Najviša kineska zvaničnica zadužen za odgovor na kovid kazala je zdravstevnim zvaničnicima u sredu da je „nova faza i misija“ u odgovoru na pandemiju posledica „smanjenja toksičnosti“ varijante Omikrona, povećanje broja vakcinacija i „akumuliranog iskustva“ u borbi protiv virusa, navodi državna novinska agencija Sinhua.

Komentari zamenice premijera Sun Čunlan – u kojima ne spominje nulti kovid – usledili su nakon nagomilanog besa zbog sve skuplje strategije masovnog testiranja, prinudnog karantina i zatvaranja što je dovelo do demonstracija u više gradova.

Kako su se demonstacije masovile i širile mnogi su takođe tražili veće političke slobode neki čak i smenu aktulenog predsednika Si Đinpinga.

Protesti ovako velikih razmera su retkost u Kini, ukazuje se. Dok se demonstracije zbog lokalnih pritužbi dešavaju periodično ovi protesti su najrasprostranjeniji od krvavih demonstracija na Trgu Tjenanmen 1989.

Šta se krije iza protesta?

Demonstracije su izazvane smrtonosnim požarom 24.novembra u Urumćiju glavnom gradu krajnje zapadnog regiona Sinđianga. U požaru u stambenoj zgradi je pogunulo najmanje 10 ljudi a povređeno devet što je izazvalo bes javnosti nakon što se činilo da snimci incidenta pokazuju da su mere zaključavanja onemogućile vatrogasce da na vreme dođu do žrtava.

Taj grad je bio pod izolacijom više od 100 dana a stanovnici nisu mogli da napuste region a mnogi su bili primorani da ostanu kod kuće.

Video snimci na društvenim mrežama prikazuju stanovnike Urumćija kako marširaju ispred zgrada vlade i uzvikuju kraj lokadaunu. Sledećeg jutra vlada je navela da će fazno olabaviti lokdaun ali nije navela vremenski okvir.

Ovakva obećanja nisu prošla kod građana te su se protesti brzo proširili izvan Sinđiajnga, a stanovnici gradova i univerziteta širom Kine takođe su izašli na ulice.

Gde su održani protesti?

CNN je potvrdio 23 demonstracije od subote u 17 kineskih gradova uključujući glavni grad Peking i finansijski centar Šangaj.

U Šangaju su u subotu stotine ljudi okupilo na bdenju uz sveće kao vid žalosti za stradalima u Urumćiju. Mnogi su držali prazne listove belog papira – simboličan protest protiv cenzure i skandirali: „Trebaju ljudska prava, potrebna su nam slobode“. Neki su takođe vikali da Si „odstupi“ i pevali Internacionalu.

Do nedelje uveče protesti su se proširili na Peking, Čengdu, Gunagzou i Vuhan, gde je više hiljada građana pozivalo ne samo na kraj kovid restrikcijama već mnogo značajnije – pozivali su na političke slobode. Stanovnici u nekim delovima su probili zaštitne ograde i izašli na ulice. Protesti su održani i na kampusima, uključujući i prestižne institucije univerziteta u Pekingu i univerziteta Tsinguan u Pekingu, kao i Univerziteta u Nanjingu.

U Hong Kongu gde je zakon o nacionalnoj bezbednosti koji je Peking nametnuo 2020. korišćen za gušenje neslaganja više desetina ljudi okupilo se u ponedeljak uveče u centralnom kvartu grada na bdenje. Neki su držali prazne komade papira dok su drugi ostavljali cveće i držali znake sećanja na poginule u požaru u Urumčiju.

Šta ovo znači za politiku nultog kovida?

Primedbe potpredsednice o „novoj fazi i misiji“ Kine u kontroli pandemije usledile su samo dan nakon što je Nacionalna zdravstvena komisija zemlje saopštila da je ispravljanje trenutnih mera pandemije u toku i da lokalne vlade treba da „reaguju i reše razumne zahteve mase“ blagovremeno.

Na sastanku sa NHC u sredu Sun je takođe izjavila da treba preduzeti „prustup usresređen na čoveka“ a Kina bi trebalo da poboljša svoje mere „dijagnoze, testiranja, lečenja i karantine“, da nastavi da povećava stope vakcinacije posebno među starijima. Stručnjaci su ranije rekli da su veće stope vakcinacije među starijima bile nužne pre bilo kakvog popuštanja ograničenja.

Na brifingu za novinare Državnog saveta u utorak činilo se da su najviši zdravstevni zvaničnici priznali poremećaj izazvan merama kao što su blokade, rekavši da dugoročna zatvaranja mogu izazvati „anksioznost i životne poteškoće“.

U najmanje šest gradova proteklih dana, uključujući Peking, promenjena je politika kovid u nekim slučajevima su ukinuli karantine, eliminisali masovno testiranje, navodi državna novinska agencija Sinhua.

Zašto su ovi protesti značajni?

Javni protesti su izuzetno retki u Kini gde je KP pooštrila kontrolu nad svim aspektima života, pokrenula sveobuhvatan obračun protiv svakog vida neslaganja, zbrisala veći deo civilnog društva i izgradila visoskotehnološku državu za nadzor.

Sistem masovnog nadzora još je strožiji u Sinđijangu gde je kineska vlada optužena da je zatočila do dva miliona Ujgura i drugih etničkih manjina u logore u kojima su bivši zatočenici tvrdili da su bili fizički i seksualno zlostavljani.

U osuđujućem izveštaju UN u septembru opisana je „invazivna “ mreža za nadzor u regionu sa policijskim bazama podataka koje sadrže stotine hiljada datoteka sa biometrijskim podacima kao što su skeniranje lica i očnih jabučica.
Kina je više puta negirala optužbe za kršenje ljudskih prava u regionu.

Marija Repnikova, vanredna profesorka na Univerzitetu Džordžija koja proučava kinesku politiku i medije smatra da su aktuelni potesti drugačiji od lokalizovanih protesta koji su viđani u protekle dve decenije.

„Umesto toga ovog puta protesti su se proiširili i uključuju oštre izražavanje političkih nezadovoljstava uz zabrinutost zbog lokdauna kovid 19“.

Kako su vlasti reagovale?

Dok se čini da su protesti u nekoliko delova Kine uglavnom mirno razišli tokom vikenda vlasti su u nekim krajevima delovale snažnije u ponedeljak i utorak preplavljujući mesta protesta kako bi obeshrabrili ljude da se okupljaju.

Vlasti su u nekim gradovima takođe usvojile taktike nadzora poput onih koje se koriste u Sinđiangu kako bi zastrašile one koji su demonstrirali.

Šef unutrašnje bezbednosti Kine obećao je na sastanku u utorak da će efikasno održati opštu društvenu stabilnost. Ne pominjući demonstracije, Čen Venćing je pozvao zvaničnike za sprovođenje zakona da „odlučno udare protiv infiltracije i sabotažnih aktivnosti neprijateljskih snaga kao i protiv nezakonitih i krivičnih dela koja njrušavaju društveni poredak, prenela je agencija Sinhua.

Kako je svet reagovao?

Proteklih dana bdenja i demonstracije kojima se izražava solidarnost sa demonstrantima u Kini održane su širom sveta – Velika Britanija, Kanada, Australija, SAD i Malezija. Strani zvaničnici i organizacije takođe su kritikovali odgovor Pekinga.

„Čvrsto vezivanje za Kinu i Rusiju u budućnosti će imati sve više negativnih posledica“: Dragoslav Rašeta za Danas o svrstavanju Beograda uz autoritarne režime

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Antikovid protestiKinaPeking

Komentari


Ostali komentari (0)