Kineski odgovor na Trampov protekcionizam

… da se može govoriti o samo dva velika podstrekača globalnog rasta – Trans-pacifičkom partnerstvu (TPP), iza koga je stajala administracija Barka Obame i inicijativi Pojas i put (BRI) Narodne Republike Kine. Ali odmah po stupanju na dužnost novi američki predsednik Donald Tramp je, povlačenjem SAD iz TPP, „umrtvio“ taj koncept. To praktično znači da je BRI (plan infrastrukturnog razvoja za poboljšanje veza između Azije, Evrope i Afrike) u ovom trenutku jedina globalna vizija saradnje koja bi, potencijalno, mogla da bude motor privrednog rasta.

Posmatrano iz azijske perspektive rast svetske privrede i globalne trgovine su od ključne važnosti naročito imajući u vidu sve veću privrženost SAD, pa i Evropske unije, protekcionizmu. Ublažavanju tog trenda na globalnom nivou mogla bi da pomogne Strategija BRI koja poseduje potencijal za kreiranje privrednog rasta, potražnje i radnih mesta. Privredni rast je od još većeg značaja za zemlje u razvoju. Većina ekonomija u ekspanziji, naročito u državama Jugoistočne, Centralne i Južne Azije u kojima živi gotovo dve milijarde ljudi, suočavaju se sa tzv. demografskom mladalačkom prenaduvanošću, prouzrokovanom povećanjem broja mladih. Manjak radnih mesta je za njih krajnje destabilišući faktor. Globalne inicijative za ubrzanje ekonomskog rasta i stvaranje radnih mesta u ovim regionima mogu imati samo pozitivne efekte.

Profesor Šanđun Li sa američkog univerziteta Kornel smatra da bi liderska pozicija Kine u procesu globlizacij mogla da poveća „meku moć“ te države, dok Keri Braun, direktor Lau Kina instituta pri Kraljevskom koledžu u Londonu ističe da je BRI prvi stvarni pokušaj Kine da proaktivnije izloži svoju viziju razvoja i da ukaže na ulogu koju bi na globalnom planu mogla da ima.

„Ideja je sigurno privukla pažnju i kao nikada do sada izazvala emocije van Kine, što je samo po sebi uspeh“, komentariše Braun.

Među poslovnim ljudima u Aziji vlada mišljenje da će BRI povećati dominaciju i uticaj Kine. Možda se najveći paradoks vremena u kome živimo ogleda u činjenici da u naletu ekonomskog nacionalizma komunistička Kina izrasta u novog zaštitnika globalizacije. Ima i onih koji veruju da su toj ambicioznoj Inicijativi, dodatni podsticaj dali protekcionistički stavovi i moguća izolacionistička diplomatija predsednika Trampa. Bilo kako bilo, na BRI se sve češće gleda kao na barjaktara globalizacije. Profesor Li je ocenio da bi Trampov protekcionizam mogao da pomogne dodatnoj legitimizaciji BRI kao poduhvata koji će unapređivati trgovinu u područjima koja obuhvata.

„Kina bi mogla da se razvije u ekonomskog lidera i da popuni prazninu koja je nastala zbog protekcionizma SAD na međunarodnom tržištu“, tvrdi profesor Li.

On ukazuje i na to da kreatori politike u Pekingu gledaju na inicijativu kao na način da se ubrza ekonomski rast u manje razvijenom zapadnom regionu treće najprostranije zemlje na svetu (9,7 miliona kvadratnih kilometara). Od toga će korist imati čitava kineska privreda (prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda ukupan brito domaći proizvod Kine u 2017. premašiće 11,8 bilion dolara).

I manje razvijene države u regionu spremne su da prihvate ponudu Kine da im pomogne u rešavanju njihovih infrastrukturnih problema. Inicijativom su obuhvaćene Mongolija, Laos, Kambodža, Kirgizija, Pakistan, Tadžikistan, Bangladeš, Nepal i Mjanmar koje su među 40 zemalja sa najnerazvijenijom infrastrukturom, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma. Indija, druga najmnogoljudija zemlja na svetu, takođe je poznata po nedovoljno razvijenoj infrastrukturi. Sa dviznim rezervama od oko tri biliona dolara, Peking je drastično poboljšao kapacitet za kreditiranje ekonomija u razvoju koje su međunarodni investitori i državnici Zapada u velikoj meri ignorisali. Pored Fonda BRI „teškog“ 40 milijardi dolara, Kina je odigrala vodeću ulogu u pokretanju Azijske banke za infrastrukturni razvoj (AIIB) sa sedištem u Pekingu i kapitalom od 100 milijadi, te šangajske Nove razvojne banke (NDB) koju je sa fondom od 50 milijadi dolara zajedno osnovala sa još četiri ekonomije u razvoju – Brazilom, Rusijom, Indijom i Južnom Afrikom, članicama grupacije BRICS.

Neki ekonomisti misle da bi ova inicijativa Kine mogla da podstakne i druge zajmodavce na akciju. S druge strane, stručnjaci upozoravaju na visok iznos neophodnih sredstava za finansiranje. Čovečanstvu će, prema nekim procenama, trebati 21 bilion dolara za izgradnju infrastrkturnih objekata, od čega će samo u Aziji biti potrošeno osam biliona. Ališa Garsija Erero, glavni ekonomista za Azijsko-pacifički region u Natiksisu, francuskoj korporativnoj i investicijskoj banci, ističe da ključno pitanje u vezi BRI nije da li ta inicijativa ima smisla, već da li tako ogroman projekat može biti lako finansiran s obzirom na to da bi „u narednih pet godina trebalo obezbediti pet biliona dolara, kao i dodatna sredstva“. U situaciji kada svetskoj privredi nedostaje ključni podstrekač rasta, u Aziji sve više vide BRI kao glavnu lokomotivu globalne ekonomije u sledećoj deceniji. Ali uprkos ogromnim kapacitetima i iskustvu, Kina ne može sama i bez saradnje sa drugim državama na novom Putu svile, da realizuje ovu ambicioznu inicijativu. Pokretaču inicijative će biti potrebna i pomoć u uslugama i znanju iz razvijenih zemalja.

Investicije „teške“ od 600 do 800 milijadi dolara

Kineske investicije realizovane u državama obuhvaćenim inicijativom Pojas i put trenutno dostižu oko 60 milijadi dolara, uz dodatnih 14,5 milijadi dolara dogovorenih na nedavno završenom Forumu u Pekingu. Procenjuje se da će u narednih pet godina ukupne investicije Kine u inostranstvu dostići nivo od 600 do 800 milijadi dolara. Sa ekonomske tačke gledišta i mnoge kompanije u razvijenim ekonomijama, poput SAD, EU i Japana, mogle bi takođe da profitiraju od BRI. Ta konstatacija se odnosi i na zemlje u razvoju okupljenim u Udruženju država Jugoistočne Azije (ASEAN), Centralne Azije i Istočne i Centralne Evrope koje će se ubrzano industrijalizovati i urbanizovati.