Kineski predsednik prvi put propušta samit G20, koji je razlog odsustva Si Đinpinga?

Kao što je često slučaj u Pekingu, nije dato nikakvo objašnjenje za Sijevu odluku da preskoči veliki globalni skup kojem je Kina u prošlosti davala veliki prioritet. Očekuje se da će premijer Li Kiang, drugi po rangu lider u zemlji, prisustvovati umesto Sija.

Uzdržanost Pekinga izazvala je široku lepezu spekulacija i tumačenja, od Sijevih potencijalnih zdravstvenih problema i domaćih problema kod kuće do oklevanja toga da je razlog domaćin Indija, imajući u vidu narušene odnose sa Kinom zbog tekućeg graničnog spora.

Ali posmatrano iz sočiva kineskog rivalstva sa Sjedinjenim Državama, analitičari kažu da bi Sijev nedolazak na G20 takođe mogao da signalizira njegovo razočarenje postojećim globalnim sistemom upravljanja – i strukturama kojima previše dominiraju američki uticaji.

Umesto toga, Si možda daje prioritet multilateralnim forumima koji se uklapaju u kinesku viziju o tome kako treba da se upravlja svetom – poput nedavno završenog samita BRICS-a i predstojećeg Foruma „Pojas i put“.

„Možda postoji element namernog omalovažavanja Indije, ali to takođe može biti izjava da postoje različite strukture upravljanja za koje Si Đinping smatra da su važne – a G20 možda nije jedna od njih“, rekao je Džordž Magnus, ekonomista i saradnik u Kineskom centru na Oksfordskom univerzitetu.

„Si možda razmišlja: ’Ovo nije nešto na šta ću ići jer imam veću ribu za prženje’.

Razočarenje G20

Za neke analitičare, Sijevo odsustvo može označiti promenu u načinu na koji Kina gleda na G20, glavni globalni forum koji okuplja vodeće svetske napredne ekonomije i ekonomije u usponu koje predstavljaju 80 odsto globalnog BDP-a.

„Kina je na platformu gledala kao na relativno neutralan prostor za globalno upravljanje i stavljala je visoki prioritet na diplomatiju G20“, ocenjuje Džejk Verner, naučni saradnik Instituta Kvinsi u Vašingtonu.

Od svog prvog samita lidera 2008. najviši kineski lider je uvek prisustvovao skupu – uključujući i video vezu tokom pandemije Covida. A kada je Kina bila domaćin svog prvog samita G20 2016. učinila je sve da bi događaj bio uspešan i pokaže sve veću moć na svetskoj sceni.

Od tada su, međutim, odnosi između dve najveće svetske ekonomije opterećeni rastućim tenzijama i rivalstvom. Sada, „Kina vidi da je prostor G20 sve više orijentisan ka SAD i njihovoj agendi, što Si Đinping smatra neprijateljskim prema Kini“, rekao je Verner.

Otprilike polovina članova grupe su saveznici SAD, koje je Bajdenova administracija okupila da zauzmu oštriji stav u suprotstavljanju Kini. Peking takođe sve više posmatra tenzije sa drugim članicama – kao što je granični spor sa Indijom – kroz svoje teške odnose sa Sjedinjenim Državama, rekao je Verner.

Peking je ljut na rastuće veze Nju Delhija sa Vašingtonom, posebno njegovog angažovanja u Quad-u – bezbednosnoj grupi koju predvode SAD, koju je Peking proglasio „indo-pacifičkim NATO-om“.

„Kina vidi Indiju u taboru protiv Kine i stoga ne želi da doda vrednost velikom međunarodnom samitu koji Indija organizuje“, smatra Hapimon Džejkob, profesor međunarodnih studija na Univerzitetu Džavaharlal Nehru u Nju Delhiju.

Podele oko rata u Ukrajini takođe bacaju senku na samit. Indija do sada nije bila u mogućnosti da podrži zajedničku izjavu ni na jednom od ključnih sastanaka G20 otkako je preuzela predsedavanje prošlog decembra.

Odbijanje Kine da osudi rusku invaziju i nastavak diplomatske podrške Moskvi pojačali su njena trvenja sa Zapadom.

„Kina je saopštila da misli da G20 treba da bude ograničen na ekonomske diskusije. Ne bi trebalo da se politizuje oko geopolitičkih linija koje Sjedinjene Države i Evropljani žele da poguraju“, rekao je Verner.

Kineski analitičari se slažu da bi Peking mogao videti G20 kao platformu sa sve manjom vrednošću i efektivnošću.

Ši Jinhong, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Renmin, rekao je da je G20 postala „komplikovanija i izazovnija“ faza za kinesku diplomatiju u poređenju sa pre nekoliko godina, pošto se smanjio broj članova prijateljski nastrojenih prema Kini.

Alternativna struktura upravljanja

Si je poslednji put prisustvovao samitu G20 na Baliju, u Indoneziji, u novembru prošle godine. Tokom dvodnevnog samita, održao je diplomatske sastanke sa 11 svetskih lidera – uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena – i pozvao mnoge od njih da posete Kinu.

Od tada, dugačak red stranih zvanica pokucao je na vrata Pekinga da se sastane sa Sijem, uključujući lidere G20 iz Nemačke, Francuske, Brazila, Indonezije i EU, kao i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

Si je ove godine imao samo dva putovanja u inostranstvo – i oba su ključna u njegovom pokušaju da preoblikuje globalni svetski poredak.

U martu je otputovao u Moskvu da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – „starim prijateljem“ koji deli njegovo duboko nepoverenje u američku moć. Prošlog meseca je prisustvovao samitu zemalja u razvoju BRICS-a u Johanesburgu, u Južnoj Africi, gde je blok najavio prijem šest novih članica.

Širenje, koje je Si pozdravio kao „istorijsko“, velika je pobeda Pekinga, koji je dugo pritiskao da labavu ekonomsku grupaciju pretvori u geopolitičku protivtežu Zapadu.

Magnus, ekspert sa Univerziteta Oksford, rekao je da je prošireni BRICS primer alternativne strukture upravljanja koju Peking želi da izgradi – uključuje neke od najvažnijih zemalja na globalnom jugu, pri čemu Kina ima centralnu ulogu.

Poslednjih godina, Si je izložio svoju viziju novog svetskog poretka najavom tri globalne inicijative – Globalne bezbednosne inicijative (nova bezbednosna arhitektura bez saveza), Globalne razvojne inicijative (novo sredstvo za finansiranje ekonomskog rasta) i Globalna civilizacijska inicijativa (novi sistem vrednosti definisan od strane države koji ne podleže granicama univerzalnih vrednosti).

Iako su široki i naizgled nejasni u suštini, „oni su dizajnirani kao kišobran pod kojim se zemlje mogu udružiti oko naracije koju je postavila Kina, a koja se razlikuje od vrste strukture upravljanja koja preovladava pod okriljem G20“, rekao je Magnus.

Očekuje se da će kineski lider sledećeg meseca biti domaćin Foruma Pojas i put kojim će obeležiti 10. godišnjicu njegove globalne infrastrukturne i trgovinske inicijative – ključnog elementa nove globalne strukture upravljanja Pekinga.

Magnus smatra da inicijative poput „Pojas i put“, BRICS-a i Šangajske organizacije za saradnju – u kojoj je Peking ili osnivač ili glavni igrač – sada imaju mnogo povišen status u Kini.

„Ovi entiteti postoje kao alternativne strukture u odnosu na one kojima se Kina tradicionalno pridružila i kojima je morala da dele centar pažnje sa Sjedinjenim Državama“, rekao je on.

„To takođe šalje poruku ostatku sveta – ne samo zemljama globalnog juga, već i zemljama koje se kolebaju u svetu liberalne demokratije – ovo je Kina“.