Kinesko lice marksizma

Marksizam je duboko promenio svet, ali i Kinu – izjavio je na proslavi u Pekingu, upriličenoj povodom 200 godina od rođenja Marksa, predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping. Si, koji je i generalni sekretar Kineske komunističke partije (KKP), podsetio je i na to da je posle Drugog svetskog rata osnovan niz socijalističkih država, kao i da je KKP, usklađivala osnovne principe marksizma sa realnošću Kineske revolucije, preobražavajući najmnogoljudiju naciju na svetu od „bolesnika Istoka“ u razvijenu državu. Kina je danas država sa više od 1,4 milijarde stanovnika. To je i druga po veličini nacionalna privreda u svetu, koja od 1978. godine (početak reformi i otvaranje prema svetu), pa do 2017, beleži prosečan godišnji rast bruto domaćeg proizvoda po stopi od 9,5 odsto – BDP je porastao sa 216,8 milijardi dolara na 12,7 biliona dolara, dok je prosek po glavi stanovnika skočio sa 227 na gotovo 9.000 dolara. Za 40 godina Kinezi su prešli put od siromaštva do relativnog napretka. Više od 730 miliona Kineza je izvučeno iz siromaštva, koje tako na svetskom nivou smanjeno za više od 70 odsto. Slična iskustva zabeležena su i u Vijetnamu, Kambodži i Laosu, zemljama koje slede kineski model privrednog razvoja. O brzom napretku svedeoči i podatak da je u Kini registrovano čak 772 miliona korisnika interneta, dok je broj vlasnika mobilnih telefona premašio 1,3 milijarde.

U Pekingu ističu da je jedna od najvećih vrednosti marksizma kritički pogled na realnost. To je jedan od razloga zašto je za KKP, od osnivanja 1921. godine, marksizam vodeći princip. Drugi je globalizacija. Rukovodstvo KKP svesno je činjenice da Kina ne može da napreduje sama, ali da ni čovečanstvo ne može bez Kine. Zato poruka iz Pekinga glasi: reforme i otvaranje Kine koriste čitavom svetu. Treba podsetiti da je od svetske finansijske krize 2008, Kina jedan od glavnih pokretača svetske privrede, doprinoseći sa više od 30 odsto rastu globalne ekonomije. Si smatra da je naučna teorija marksizma, koja otkriva pravila razvoja ljudskog društva na kreativan način, omogućila Kini da postane „nezabeleženo razvojno čudo. Takav izuzetan preobražaj je gvozden dokaz da samo kroz socijalistički model sa kineskim karakteristimama možemo dalje da razvijamo svoju državu“ poručio je Si.

Na kongresu KKP, održanom u oktobru 2017, istaknuto je da je socijalizam sa kineskim karakteristikama ušao u novu fazu. To znači da bi država, do 2020, trebalo da postane umereno razvijena, kao i da se potpuno iskoreni siromaštvo. Projekcijama za period do 2035. godine predviđeno je da BDP (per kapita) dostigne iznos od 30.000 dolara, dok bi do 2049. godine (stogodišnjica osnivanja države), Kina trebalo da izraste u modernu socijalističku državu. Kineska državna novinska agencija Sinhua je prenela da je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker nazvao Karla Marksa modernim filozofom čije je delo promenilo čovečanstvo. On je na otvaranju izložbe, koju su vlada nemačke savezne države Rajna-Palatinat i Marksov rodni grad Trir priredili, izjavio da bi iz Marksovog filozofskog nasleđa, trebalo crpeti ideje za rešavanje problema koji bi mogli da izazovu nestabilnost u Evropskoj uniji.

Impresivni rezultati

U prethodne četiri decenije, kineska spoljotrgovinska razmena rasla je po stopi od 14,5 odsto godišnje. Danas je Kina vodeći trgovinski partner sa više od 100 zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, Rusiju, Japan, Južnu Afriku i većinu evropskih država. Impresivni rezultati beleže se i na planu stranih investicija – od 2014. registrovan je godišnji priliv stranih direktnih investicija od oko 100 milijardi dolara. Procenjuje se da će u narednih pet godina Kina uvesti robe vredne osam biliona dolara i uložiti u razne projkte oko 750 milijardi dolara, dok će broj kineskih turista širom sveta premašiti 650 miliona.

Novčanica od nula evra

Evropska centralna banka je povodom 200 godina od Marksovog rođenja ovlastila Turistički biro u Triru (grad u kojem je rođen rodonačelnik marksističke ideologije), da izda novčanicu od 0 (nula) evra koja se prodaje po ceni od tri evra. Novčanica ne može da bude korišćena kao sredstvo plaćanja jer je komemorativna. U turističkoj upravi Trira kažu da je prvih 5.000 novčanica planulo, pa doštampavaju još 20.000. „U svojoj teoriji novca Marks se zalagao za ukidanje tog platežnog sredstva, pa otuda simbolika sa štampanjem novčanice od 0 evra. U Triru i okolnim mestima Marksov jubilej bio je prilika i za dobru zaradu od mnogobrojnih suvenira povezanih sa slavnim sunarodnikom.