Kipar i Grčka vode špijunsku akademiju EU

„Zajednička obaveštajna škola EU“ obezbediće obrazovanje i obuku u obaveštajnim disciplinama i drugim specifičnim poljima obaveštajnog osoblja država članica EU“, navodi se u saopštenju Saveta EU koje je izdato nakon susreta ministara u Briselu u ponedeljak. „Projekat bi predvodile Grčka i Kipar – dva tradicionalna prijatelja Rusije – u vreme pojačanih tenzija u vezi sa ruskim špijunskim operacijama u Evropi i na Zapadnom Balkanu, uključujući i pokušaje ubistva u Britaniji i Crnoj Gori“, piše portal EUObserver.

Spoljna služba EU već ima združene obaveštajne kapacitete nazvane IntCen. Ipak, neće svih 28 država članica Unije biti deo novog projekta, koji će biti ograničen na obezbeđivanje „strateških“ analiza krize u susedstvu EU i borbu protiv terorizma. Špijunska akademija jedna je od 17 novih ideja o kojima je postignuta saglasnost u ponedeljak na osnovu klauzule Ugovora koji omogućava manjim grupama među članicama Unije da se bave vojnim inicijativama. Češka, Francuska, Nemačka, Italija i Španija biće zadužene za realizaciju ideje o razvoju novog drona do 2025.

Češka i Italija izgradiće novi sistem drona namenjen „borbi protiv pretnji od mini i mikro bespilotnog vazdušnog sistema“. Češka i Nemačka određene su za stvaranje novih „standardnih snaga“ namenjenih “ podršci borbenih grupa EU sa jedinstvenim elektronskim ratnim sposobnostima“.

Borbene grupe EU su združene snage podskupova država EU namenjenih za slanje u kriznim situacijama u Africi i na Bliskom istoku u kratkom roku. One postoje od 2007. ali nikada nisu bile upućene na bojišta zbog neslaganja u Savetu EU, koji odlučuje konsenzusom kada je reč o pitanjima odbrane. Novi komandni centar pri spoljnoj službi EU u Briselu, koji se bavi vojnim misijama za obuku EU u inostranstvu, biće unapređen kako bi mogao da rukovodi misijama koje broje više od 2.500 pripadnika. „Ovo je veliki iskorak“, kazala je šefica EU Federika Mogerini.

Odluka je usledila pošto su francuski lider Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel pozvali na stvaranje, kako su oboje rekli, armije EU. I to sve u kontekstu sumnji u angažovanost SAD u odbrani Evrope uprkos njihovim obavezama predviđenih ugovorom o NATO-u. Donald Tramp je odbacio Makronovu ideju navodeći da je „veoma uvredljiva“. Ali, belgijski ministar odbrane Sander Lunes kazao je da je američki ambasador pri EU, sa kojim se sastao potom, dao svoju podršku Makronovom predlogu.

Francuski ministar odbrane Florens Parli kazao je da novi projekat pokazuje da je na pomolu „jaka Evropa, sposobna da brani svoje građane“. Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen takođe je objasnila koncept armije EU za Franfurter algemajne cajtung. Govoreći o projektu koji je preimenovala u „armija Evropljana“ ukazala je da svaka nova snaga EU ne treba da ima jedinstvenu komandu.