Kiril Stremousov: Uspon, pad i smrt „Putinovog razbojnika“

Samo šest meseci ranije Kiril Stremousov (zamenik šefa ukrajinske južne Hersonske oblasti) je očigledno uživao u novootkrivenoj pažnji koju je dobijao kao javno lice ruske okupacije ukrajinske oblasti Herson, piše Gardijan.

“Stalno sam na visokom nivou“, rekao je zvaničnik kojeg je postavila Moskva za Gardijan u telefonskom intervjuu u avgustu. “Pobedili smo. Živim u snu. Rusija je zauvek u Hersonu.

To “zauvek” se naglo završilo u sredu, kada je Stremousov (45) poginuo u saobraćajnoj nesreći dok je jurio iz Hersona.
U to vreme, on je već bio potpuno svestan da će njegov san o ruskom Hersonu uskoro biti raskomadan dok se ukrajinske trupe približavaju da oslobode grad.

U petak uveče, u izvanrednim scenama, gomile veselih stanovnika pozdravile su ukrajinske oružane snage kada su stigle do centra Hersona.

Uspon i pad Stremousova je priča o tome kako se nemilosrdni oportunizam i ideološke fantazije jednog čoveka mogu odigrati u ratom razorenoj zemlji.

Takođe služi da pokaže kako razbojnički i neugodni likovi napreduju u Rusiji danas dok rukovodstvo zemlje prihvata antizapadnu histeriju.

Rođen u istočnoj Ukrajini 1976, Stremousov je radio čudne poslove dok je odrastao, tvrdeći da prodaje pse krvoslednike Velikoj Britaniji i Holandiji, dok je kasnije radio za državni inspektorat za ribarstvo.

Njegov život se promenio, rekao je, nakon, kako je opisao, „epskog putovanja u potrazi za samim sobom“ na motoru po Latinskoj Americi, prateći stope svog heroja Ernesta Če Gevare.
„Uvek sam želeo da budem neko, kao Če“, kazao je letos za Gardijan.

Po povratku, počeo je da piše blog, propagirajući neke od mnogih teorija zavere koje su se pojavile u postsovjetskoj sferi dok su milioni ljudi tražili načine da se izbore sa kolapsom bloka i ekstremnom ekonomskom nestabilnošću.

Posebno mu je bio drag neostaljinistički i neopaganski pokret Koncepcija socijalne sigurnosti, teorija zavere sa snažnim antisemitskim prizvukom, samo jedna od mnogih kontradiktornosti čoveka koji je tvrdio da se bori protiv „ukrajinskih nacista“.

Veći deo intervjua za Gardijan u avgustu sastojao se od toga da je on pričao o nacistima za koje je rekao da upravljaju Ukrajinom, dok je istovremeno rušio „zapadni izopačeni liberalizam“.

S vremena na vreme, međutim, Stremousov bi iznenada promenio ton, govoreći sa zavišću i divljenjem o evropskim prestonicama koje je posetio tokom svojih putovanja.

„Voleo bih da ponovo vidim te specijalne kafiće u Amsterdamu“, govorio je uz osmeh.

Kako je kovid došao, Stremousov je iznenađujuće postao glasan antivakser.

U međuvremenu, on je takođe postao viralan nakon što su tabloidi širom sveta pustili snimak na kojem vitla svoju ćerku oko glave poput krpene lutke, zbog čega joj „pucaju kosti“.

Kandidujući se za gradonačelnika Hersona 2020. Stremousov je dobio nešto više od jedan odsto glasova. Verovatno bi proveo svoj život kao sitni izazivač da nije bilo Putinove odluke da napadne Ukrajinu, što je neskladnom blogeru dalo šansu da ispuni svoje najmračnije snove.

Pošto je veći deo hersonske ukrajinske administracije otišao ili je odbio da služi Rusima, Moskva se okrenula ličnostima kao što je Stremousov kako bi pokušala da da privid legitimiteta njihovoj okupaciji, imenovavši ga za „zamenika guvernera“ regiona u aprilu.

Na papiru je bio drugi po komandi, ali je brzo nadmašio svog stidljivog šefa Volodimira Salda tako što je svakodnevno puštao niz agresivnih antiukrajinskih video snimaka koji su se često graničili sa apsurdom.

Stremousov je svoj vrhunac dostigao u septembru kada je ponosno paradirao oko Kremljove dvorane Svetog Đorđa tokom Putinove bombastične ceremonije kojom je obeležio aneksiju Hersona i tri druga ukrajinska regiona.

Putinova spremnost da promoviše marginalne ličnosti poput Stremousova bila je simbol poslednje faze njegove dve decenije vladavine, rekao je Andrej Percev, ruski politički novinar.

„Putinov rečnik i ponašanje postaju sve razbojniji“, napisao je Percev u nedavnom članku za istraživački centar „Carnegie Endovment“. „Predsednik sam prihvata ljude sa margine društva“, dodao je Percev.

Tokom Putinovog govora o aneksiji u Kremlju, on je, zajedno sa ruskom političkom elitom, minutom ćutanja odao počast „palim herojima“ prve ruske invazije na Ukrajinu 2014. Jedan od zapamćenih ljudi bio je Motorola, pravog imena Arsenij Pavlov, nasilni vojskovođa koji je poginuo u automobilu bombi 2016.

Sa ratom u Ukrajini, Putin je takođe uzdigao Ramzana Kadirova, nemilosrdnog čečenskog diktatora, i Jevgenija Prigožina, bivšeg osuđenika koji vodi privatnu paravojnu grupu Vagner.

Čini se da neki u elitama sada pomno prate Putinovo ponašanje.

Saradnik Sergeja Kirijenka, nekada liberalno orijentisane ličnosti iz predsedničke administracije, koji je imao zadatak da upravlja politikom na okupiranim teritorijama, rekao je da je njegova odluka da se iznenada obuče u vojničku uniformu verovatno inspirisana rastućim militarizmom režima.

„U vreme nakaza i vi morate da se oblačite kao jedan“, rekao je.

Na kraju, Stremousov je možda previše izašao iz linije.

Kako je rastao njegov javni profil, raslo je i njegovo samopouzdanje. Osvrćući se na ruski vojni poraz u regionu Harkova, on je u jednom od svojih dnevnih video snimaka javno sugerisao da bi ministar odbrane zemlje Sergej Šojgu – blizak Putinov prijatelj – trebalo da ubije.

„Zaista, mnogi kažu, da su bili kao ministar odbrane koji je dozvolio takvo stanje stvari, mogli bi, kao oficiri, da pucaju na sebe“, rekao je on.

Njegova mistriozna smrt, bilo da je zaista nesreća ili rezultat plana ruskih bezbednosnih službi da se otarase nezgodnog glasnogovornika koji više nije koristan vlastima, verovatno će ostati nerasvetljena u doglednoj budućnosti.

Dok su se u petak na glavnom trgu novooslobođenog Hersona okupile gomile ekstatičnih Ukrajinaca, bilo je jasno da će Stremousovljeva vizija ruskog grada biti sahranjena pored njega.