Kisindžer: SAD u odsustvu velikog lidera doveo do ivice rata sa Rusijom i Kinom

„Na ivici smo rata sa Rusijom i Kinom po pitanjima koja smo delimično kreirali, bez ikakvog koncepta kako će se ovo završiti ili do čega bi trebalo da dovede“, rekao je Kisindžer u danas objavljenom intervjuu.

Devedesetdevetogodišnji Henri Kisindžer Kisindžer istakao je ulogu Zapada u ukrajinskom sukobu u nedavnoj knjizi u kojoj se profilišu istaknuti lideri posle Drugog svetskog rata. Odluku Rusije da pošalje trupe u zemlju u februaru opisao je kao motivisanu sopstvenom bezbednošću, jer bi ulazak Ukrajine u NATO pomerio oružje alijanse na 480 kilometara od Moskve.

Nasuprot tome, kako on tvrdi, ako bi Ukrajina u celosti potpala pod ruski uticaj, malo bi doprinelo „smirenju istorijskih evropskih strahova od ruske dominacije“.

Prema Kisindžerovim rečima, diplomate u Kijevu i Vašingtonu trebalo je da izbalansiraju ove zabrinutosti, uz šta je trenutni sukob u Ukrajini opisao kao „neuspeli strateški dijalog“.

Kisindžer, poznat po svojim kontroverznim ali oštrim kritikama, u ovom razgovoru ostao je pri insistiranju da je Zapad trebalo da ozbiljno shvati bezbednosne zahteve predsednika Rusije Vladimira Putina i odbio je da signalizira da će Ukrajina jednog dana biti primljena u NATO savez.

Uoči svoje vojne operacije u Ukrajini, Rusija je SAD i NATO-u predstavila pisane nacrte svojih bezbednosnih zabrinutosti, koje su obe strane odbacile, ističe on.

Kisindžer, koji je kasnih 1960-ih i ranih 1970-ih vodio opsežne pregovore sa vijetnamskim komunistima čak i dok je američka vojska vodila rat protiv njih, rekao je da savremeni američki lideri imaju tendenciju da gledaju na diplomatiju kao na „lične odnose sa protivnikom“, a rečima koje Vol Strit Žurnal parafrazira, oni su „skloni da pregovore posmatraju u misionarskom, a ne psihološkom smislu, nastojeći da preobrate ili osude svoje sagovornike, a ne da proniknu u njihovo razmišljanje.

Umesto toga, Kisindžer je tvrdio da SAD treba da traže „ravnotežu“ između sebe, Rusije i Kine.

„Ovaj termin se odnosi na neku vrstu ravnoteže moći, uz prihvatanje legitimiteta ponekad suprotstavljenih vrednosti. Jer ako verujete da konačni ishod vašeg truda mora biti nametanje vaših vrednosti, onda mislim da ravnoteža nije moguća“, objasnio je Kisindžer.

Prema Kisindžeru, SAD više nisu u poziciji da se postave na stranu Rusije ili Kine.

„Sve što možete da uradite je da ne ubrzavate tenzije i stvarate opcije, a za to morate imati neku svrhu“, zaključio je on.