Kisindžer: Zelenski je slučajni predsednik koji je obavio istorijsku misiju. Putin? On više ne zna meru

Pošto je državni sekretar Kisindžer bio omražen zbog svoje uloge u Vijetnamskom ratu, danas njegov naslednik Entoni Blinken ulaže milijarde u ukrajinski rat. Ferguson ne vidi bitnu razliku između tadašnjeg rata u kojem su ginuli mladi Amerikanci i današnjeg rata u kojem Amerika šalje oružje da ubije druge.

Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 23. maja, Kisindžer je rekao da Ukrajina mora dati Rusiji deo svoje teritorije, što je mnogo ljutilo mnoge. Prema njegovim rečima, Ukrajinu bi trebalo trajno podeliti prema situaciji pre 24. februara, kada su delovi Donjecka i Luganska bili pod kontrolom proruskih separatista, a Krim u sastavu Rusije, kao i od 2014. godine.

U velikom intervjuu, Kisindžer i Ferguson su razgovarali o sukobima u američkom društvu, neuspelim prilikama u američkoj politici zbog afere Votergejt i vrstama velikih lidera.

Za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Kisindžer kaže da nema sumnje da je Zelenski izvršio istorijsku misiju. Zelenski je slučajni predsednik, dolazi iz zajednice koja nikada nije bila zastupljena na toj funkciji, jer je Jevrejin kao Kisindžer, prenosi Jutarnji list.

„Postao je slučajni predsednik iz frustracije unutrašnjom politikom. A onda se suočio sa pokušajem Rusije da vrati Ukrajinu u potpuno zavisan i podređen položaj. I okupio je svoju zemlju i svetsku javnost na istorijski način. To je njegovo veliko dostignuće. “, rekao je Kisindžer.

Ostaje pitanje da li Zelenski može održati svoje liderstvo sklapanjem mira, posebno mira koji podrazumeva određenu žrtvu, ističe Kisindžer.

„Putin je promišljen“

Henri Kisindžer je bio državni sekretar od 1973. do 1977. i savetnik za nacionalnu bezbednost od 1969. do 1975. godine, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1973. godine.

Upitan o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koga je sreo nekoliko puta od slučajnog susreta početkom 1990-ih, kada je Putin bio zamenik gradonačelnika Sankt Peterburga, Kisindžer je rekao da misli da je on promišljen analitičar. Putinov problem je, kaže Kisindžer, to što je on na čelu zemlje koja je propala i što je sada izgubio osećaj za meru.

U vreme ruske aneksije Krima 2014, Kisindžer se u članku izjasnio protiv ideje o ulasku Ukrajine u NATO, predlažući umesto toga neutralan status poput Finske. Već tada je upozorio da nastavak razgovora o ulasku Ukrajine u NATO rizikuje izbijanje rata. Finska i Švedska sada ulaze u NATO. Da li je NATO postao prevelik?

NATO je bio odličan za obračun sa agresivnom Rusijom kada je bila velika pretnja svetskom miru, odgovara Kisindžer. Sada je NATO izrastao u instituciju koja na jedinstven način odražava evropsku i američku saradnju i važno je da je održavamo.

„Ali važno je prepoznati da će se veliki problemi pojaviti u odnosima Bliskog istoka i Azije sa Evropom i Sjedinjenim Državama. A NATO je institucija čije članice nemaju nužno kompatibilne stavove“, upozorio je Kisindžer. Članice NATO-a su se sada okupile oko Ukrajine jer je to podsećalo na stare pretnje. Ali pitanje je kako okončati ovaj rat.

„Na kraju, mora se naći mesto za Ukrajinu, i mesto za Rusiju – ako ne želimo da Rusija postane kineska ispostava u Evropi“, rekao je dugogodišnji diplomata.

Novi hladni rat?

Ferguson je podsetio Kisindžera na razgovor koji su vodili krajem 2019. u Pekingu, kada ga je pitao da li smo već u drugom hladnom ratu, ali sa Kinom, koja sada igra ulogu Sovjetskog Saveza. Kisindžer je odgovorio: „Mi smo u podnožju Hladnog rata. Godinu dana kasnije rekao je da smo već u „planinskim prevojima Hladnog rata“. Gde smo sada?

Amerika i Kina, „dve zemlje sa sposobnošću da dominiraju svetom“, rivali su koje vode nekompatibilne vlade, u vreme kada bi tehnologija mogla da uništi svet zahvaljujući tehnologiji.

S tim u vezi, Kisindžer potvrdno odgovara na pitanje da li je Drugi hladni rat potencijalno još opasniji od Prvog hladnog rata. Obe supersile sada po prvi put imaju uporedive ekonomske resurse, a tehnologije uništavanja su još strašnije, posebno sa pojavom veštačke inteligencije.

On ne sumnja da su Kina i Amerika sada protivnici. „Ne verujem da je svetska dominacija kineski koncept, ali može da se desi da postanu tako moćni. A to nije u našem najboljem interesu“, upozorava Kisindžer.

„Mi na Zapadu imamo naizgled nespojive zadatke. Potrebne su vam odbrambene institucije sposobne da se nose sa savremenim izazovima. Istovremeno, potreban vam je neki pozitivan izraz vašeg društva da uložite te napore u ime nečega, jer će u suprotnom Vi imate koncept saradnje sa drugim društvom, jer sada ne možete da smislite bilo kakav koncept da ih uništite. Dakle, dijalog je neophodan“, rekao je Kisindžer.

Ali dijaloga nema, osim da se promene optužbe. Kisindžer kaže da je zato duboko zabrinut kuda idemo.

„Druge zemlje će takođe želeti da iskoriste ovo rivalstvo bez razumevanja njegovih jedinstvenih aspekata“, kaže on. Dakle, ulazimo u veoma težak period, predviđa 99-godišnji diplomata.