Klanje afričkih magaraca zbog kineske kreme

Dobroćudan. Pametan. I neustrašivi zaštitnik. To je magarac. U Africi te životinje nikada nisu bile vrednije nego danas. Jedan magarac u Keniji košta i do 20.000 kenijskih šilinga (oko 175 evra), dok je pre dve godine koštao 8.000 šilinga.

Razlog je porast potražnje za koju je odgovoran kineska krema za kožu ejiao. A ona se proizvodi iz želatina koji se dobija iskuvavanjem magareće kože.

Ejiao je navodno efikasno sredstvo protiv starenja kože, neplodnosti i impotencije. U Kini je potražnja ogromna. Po navodima kineskih medija, cena po kilogramu iznosi preko 700 evra.

Organizacija za zaštitu životinja The Donkey Sanctuary procenjuje da je industriji koja proizvodi ejiao godišnje potrebno oko pet miliona magarećih koža. Po navodima Ujedinjenih nacija, u Kini je od 1992. do danas broj magaraca opao s oko 11 miliona na 4,6 miliona životinja. I zato se magarci raže u Africi.

Izumiranje magaraca?

Kineski trgovci za jednu magareću kožu plaćaju i više od 1.000 evra. Pogotovo je Kenija postala epicentar trgovine. Trenutno u toj zemlji postoje četiri licencirane klanice. Po zvaničnim navodima tamo se zakolje 1.000 magaraca – svakog dana.

„No podaci kenijske vlade ne poklapaju se s podacima koje dobijemo iz klanica. Iz njih se transportuje mnogo više koža. Još uvek ne znamo šta se događa s magarećim mesom i gde ono završi. U Keniji se ne jede“, kaže za DW Daniela Šrude, programska direktorka međunarodne organizacije za zaštitu životinja WTG.

Do sada je, kako se pretpostavlja, zbog kože zaklano više od 300.000 kenijskih magaraca. To je podatak iz studije kenijske organizacije KALRO. „Ukoliko vlada ne reguliše klanje, kenijski magarci su u opasnosti“, upozorava Monika Majhomo iz te organizacije. Ona se pribojava da bi kenijski magarci mogli da budu istrebljeni u naredne četiri godine.

Samo u Keniji je, kako se navodi, u poslednje dve godine ukradeno 4.000 magaraca. „Vlasnici tih životinja se žale i moraju da pronađu načine da zaštite svoje magarce“, dodaje Majhomo. Neki angažuju noćne čuvare ili magarce preko noći zaključavaju u prostorije odmah uz svoje spavaće sobe.

Magarci su na meti kradljivaca i u Ugandi, Bocvani, Nigeru, Burkini Faso, Maliju i Senegalu – gde je zabranjena trgovina korisnim životinjama.

„Ljudi se ujutro probude i pronađu svoje mrtve životinje i to odrane. Meso je još bilo na lešinama. Bilo nam je to čudno. Zašto bi lopovi ukrali samo kožu?“, pita se Alekas Majers iz organizacije The Donkey Sanctuary. Već tri godine ta organizacija beleži takve i slične slučajeve iz raznih afričkih zemalja.

Kenija na meti kritika

Gubitak magaraca za lokalno je stanovništvo fatalno, kaže kenijska stručnjakinja Monika Majhomo. „Oni koriste magarce za transport robe i ljudi, na farmama ili kako bi dopremili vodu. Neki uz pomoć magaraca finansiraju školovanje svoje dece.“

Magarci se jako sporo razmnožavaju i osetljivi su na bolesti, napominje Daniela Šrude. „Osim toga za uzgajanje magaraca se mora obezbediti jako puno hrane i vode“, dodaje ona. Zato opsežne programe zaštite populacije nijedna od ovih afričkih država ne može da priušti, kaže Šrude.

Afrički magarci su bili tema velike konferencije u etiopijskom glavnom gradu Adis Abebi početkom septembra. Dvesta učesnika iz 27 zemalja je na dnevni red postavilo i tu temu. Kenija je bila na meti kritika zbog klanja magaraca. Predstavnik kenijske vlade je to negirao, tražeći dokaze.

Šrude se nada da će kenijska vlada ipak popustiti. „Samo s njihovom pomoći se može zaustaviti ova drama.“ Do novembra učesnici konferencije žele da usvoje rezoluciju čiji je cilj spas magaraca.

Organizacije za zaštitu životinja zahtijevaju da se zabrani trgovina magarećom kožom sve dok se ne dokaže da je ona održiva.

Kina, koja kupuje magareću kožu u Keniji, najviše zarađuje od prodaje ejiaoa. A većini Kenijaca, kaže Majhomo, živ magarac donosi više novca od – mrtvog. I zato bi zahtev njenih sunarodnika trebalo da glasi: „Želimo žive, a ne mrtve magarce.“