Da li je Ukrajina izgubljena ili je izgubio „putinizam“?

Neka Rusija zadrži 20 odsto teritorije Ukrajine kako bi prestalo krvoproliće. Sa Donaldom Trampom na čelu, možemo izbeći rat i ponovo sarađivati sa Rusijom, piše u analizi za CEPA.org, Volter Klemens, saradnik Dejvis centra za ruske i evroazijske studije Univerziteta Harvard i profesor političkih nauka na Univerzitetu u Bostonu.

Britanski premijer Nevil Čemberlen, podseća Klemens, razmišljao je na sličan način kada je 1938. pristao da dozvoli Hitleru da pripoji nemački govorni prostor u Čehoslovačkoj.

„Hitler je izgledao nezaustavljivo, pošto je već anektirao Austriju i ponovo okupirao Rajnsku oblast. Čemberlen je obećao mir u našem vremenu. Sedam godina kasnije, Firer se ubio dok su savezničke vojske gazile razorenu Nemačku?

Vladimir Putin 2024. takođe izgleda nezaustavljivo. Kina mu prodaje tehnologiju dvostruke namenem, Iran dronove i rakete, Severna Koreja, municiju i pešadiju, države BRIKS+ moralnu podršku, Indija Kina i Turska, reke gotovine za naftu.

Ako Zapad tretira Ukrajinu kao izgubljenu stvar, Putin će biti slavljen kao još jedan Petar Veliki, ili Staljin.

Putin će izbeći Međunarodni krivični sud i Rusiji neće biti naplaćeni trilioni koje duguje za štetu nanetu Ukrajini, a Putin bi mogao da dobije garancije da Ukrajina nikada neće ući u NATO.

Ali šta ako sve ovo maskira neuspešni režim i urušavanje domaćeg fronta? Sve je više znakova da Putinova „specijalna vojna operacija“ uništava Rusiju kao i Ukrajinu.

Mnogi ruski posmatrači sada tvrde da Rusija ne može pobediti u ovom ratu. I sve više, sve probleme prate do šefa u Kremlju.

Andrej Kartapolov, predsednik komiteta Dume za odbranu, izjavio je da su za Rusiju „počeli crni dani“.

Voditelj državne televizije Sergej Mardan kaže: „Dosta je laganja. Pobeda se ne nazire“. Olga Skabejeva, „Gvozdena lutka Putinove televizije“, kaže da „naša Specijalna vojna operacija visi o koncu“. Novinari su, priznaje, bili „primorani da sakriju istinu“.

Vladimir Solovjov, dugo poznat kao vodeći propagandista Kremlja, kaže da je „pobeda Rusije sada nemoguća i da je vreme za Putinovo penzionisanje“. Romanopisac-filozof Mihail Veler slaže se da rat vodi ka „Putinovoj samolikvidaciji“.

Prioritet koji Putin daje ratnim naporima je izazivanje patnje. Veća vojna potrošnja znači i manje sredstava za zdravstvo, nauku, obrazovanje i održavanje infrastrukture.

To dovodi do veće inflacije, kamata koje suze oči, više sukoba među ministrima vlade i članovima Dume, više represije nad slobodom mišljenja i izražavanja a od sredine 2024. nema YouTube, BBC ili Glas Amerike.

Mladim suprugama sa bebama je rečeno da ne brinu ako im muževi budu ubijeni na frontu, jer udovice dobijaju snopove novca.

Naduvane cene primoravaju mnoge porodice da troše jednu petinu svojih prihoda na gorivo.

Demografska kriza se pogoršava kako se porast mortaliteta ukršta sa opadanjem nataliteta, i što veći broj najboljih i najpametnijih Rusije beži u inostranstvo, a čak 700.000 vojnika je ubijeno ili ranjeno.

Poznati matematičar, fizičar i okeanograf u Ruskoj akademiji nauka objasnio je ova pitanja. Rođen u Moskvi 1940. godine u porodici tatarsko-baškirskih intelektualaca, Robert Iskanderovič Nigmatulin se ne plaši da govori iskreno.

On osuđuje rusko centralizovano donošenje odluka koje je obeležio parlament koji kontroliše Putinova partija Jedinstvena Rusija.

Odluke koje zahtevaju naučnu ekspertizu donose „pravnici, ekonomisti, sociolozi i prevodioci“, kaže on, dok Rusiji nedostaje naučno obučena omladina i profesori koji bi ih podučavali.

Pogrešno pretpostavljajući da Rusija može da kupi sve što je potrebno na svetskom tržištu, Moskva je smanjila finansiranje nauke, zdravstva i obrazovanja.

Bolnice i medicinski centri su zatvoreni širom zemlje.

Da bi se vratila na stope smrtnosti u Rusiji iz 1991. godine, kaže Nigmatulin, zemlja bi morala da udvostruči udeo BDP-a potrošenog na zdravstvenu zaštitu, u suprotnom će nastaviti da trpi 200.000 ili više smrtnih slučajeva svake godine.

Ruska ekonomija je sada na nivou sa Argentinom, ali ispod Kazahstana, Azerbejdžana ili Belorusije.

„Mi investiramo, ali ništa se ne proizvodi, mi smo najneefikasnija zemlja na svetu u ulaganju“, kaže on. „Kina nam ne može pomoći. Zaglavljeni smo u ćorsokaku. Moramo priznati da je svaka politika našeg predsednika negativna. Njegovi ministri su nesposobni. Svaki put kada govore, počinju tako što hvale predsednika“.

Rusija je u zagrljaju kulta ličnosti – mitologije koja sada okružuje Putina kao što je nekada bila sa Lenjinom i Staljinom.

Naravno, Ukrajina i njeni zapadni partneri imaju svoje ozbiljne probleme. Pitanje je koja će se strana prva srušiti u ovom ratu iscrpljivanja?

Ako postoji šansa da bi Rusija uskoro mogla da implodira, da li je pravo vreme da se povuče tepih ispod Ukrajine? Šta bi to moglo polomiti leđa Kremlju?

Zar Zapad ne bi trebalo da poveća pomoć Kijevu dok mu dozvoli da ispaljuje zapadno oružje na vojne ciljeve unutar Rusije i izvan Kurska?

Nema vremena za mržnju. Sneg dolazi. Milioni Ukrajinaca suočavaju se sa zimom sa malo ili bez toplote. Njihovi životi, kao i svetska bezbednost, biće oblikovani akcijama i nedelovanjem Amerike“, piše Klemens.