Klimatske promene i drugi ljudski faktori pogoršali su katastrofalne poplave u Libiji i Grčkoj

„Obilne padavine, koje su prouzrokovale razaranje u velikim delovima Sredozemlja početkom septembra, postale su verovatnije zbog klimatskih promena koje su nastale kao rezultat emisija gasova sa efektom staklene bašte“, zaključak je analize „Međusobno dejstvo padavina izazvanih klimatskim promenama, izloženosti i ranjivosti dovelo je do široko rasprostranjenih uticaja u regionu Mediterana“.

Studija je pokazala i da je uništavanje uzrokovano obilnim padavinama bilo mnogo veće zbog faktora koji uključuju izgradnju u područjima sklonim poplavama, deforestaciju i posledice konflikta u Libiji.

Analizu je sprovelo 13 istraživača iz Grčke, Holandije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkh Država koji su deo grupe Svetska vremenska atribucija (World Weather Attribution – WWA), međunarodne inicijative koja analizira i komunicira mogući uticaj klimatskih promena na ekstremne vremenske događaje.

Oni su otkrili da su ljudski uzrokovane klimatske promene učinile da poplava u Libiji bude do 50 puta verovatnija, sa do 50 odsto više padavina tokom posmatranog vremenskog perioda.

„Ovakav događaj je i dalje izuzetno redak i može se očekivati da se desi samo jednom u 300 do 600 godina u trenutnoj klimi“, napomenuli su naučnici.

Za Grčku, Bugarsku i Tursku, analiza je pokazala da su klimatske promene učinile obilne padavine do 10 puta verovatnijim, sa do 40 odsto više padavina.

Za veliku oblast koja obuhvata delove sve tri zemlje, ovakve padavine su sada sada prilično uobičajene i mogu se očekivati otprilike jednom u 10 godina, što znači da ima 10 odsto šanse da se dese svake godine. Za centralnu Grčku, gde su se najviše osetile posledice, događaj je manje verovatan i očekuje se da se desi samo jednom u 80 do100 godina, što je ekvivalentno šansi od 1-1,25 odsto svake godine „, zaključili su naučnici.

U trećem analiziranom regionu, Španiji, gde je veći deo kiše pao za samo nekoliko sati, naučnici su procenili da se tako obilne padavine očekuju jednom u 40 godina, ali nisu mogli sprovesti potpunu analizu atribucije jer dostupni klimatski modeli loše predstavljaju obilne padavine tokom vremenskih perioda kraćih od 24 sata.

Naučnici su napomenili i da ovi nalazi imaju velike matematičke nesigurnosti, budući da su se događaji odigrali na relativno malim površinama, a većina klimatskih modela ne predstavlja padavine na malim površinama dovoljno dobro.

Iako naučnici ne mogu potpuno isključiti mogućnost da klimatske promene nisu uticale na verovatnoću i intenzitet ovakvih događaja, oni su uvereni da su odigrale ulogu iz nekoliko razloga, pre svega jer povećane temperature obično dovode do obilnijih padavina i zato što nisu našli dokaze drugih faktora koji bi mogli da čine obilne padavine manje verovatnim i da izbalansiraju uticaj klimatskih promena.

Ključni nalaz studije je da su ozbiljne posledice izuzetno snažnih padavina koje su zabeležene uzrokovane kombinacijom visoke ranjivosti stanovništva i njihove izloženosti događaju.

Na pogođenom području u centralnoj Grčkoj, veći deo gradova i zajednica i veliki deo infrastrukture nalazi se u područjima sklonim poplavama.

U Libiji, kombinacija nekoliko faktora, uključujući dugotrajni oružani konflikt, političku nestabilnost, moguće nedostatke u dizajnu i loše održavanje brana, doprineli su katastrofi. Interakcija ovih faktora i veoma obilna kiša koja je bila pogoršana klimatskim promenama stvorila je ogromne štete.

Jedna od autora studije, Frederika Oto, stariji predavač za klimatske nauke na Grentam Institutu za klimatske promene i životnu sredinu, sa Imperial koledža u Londonu, rekla je da je Sredozemno more „vruća tačka“ kada su u pitanju opasnosti uzrokovane klimatskim promenama.

„Nakon leta s razornim toplotnim talasima i šumskim požarima s jasnim otiskom klimatskih promena, kvantifikacija doprinosa globalnog zagrevanja ovim poplavama pokazala se izazovnijom. Međutim, apsolutno nema sumnje da je smanjenje ranjivosti i povećanje otpornosti na sve vrste ekstremnih vremenskih uslova od suštinskog značaja za spasavanje života u budućnosti“, kazala je Oto.

U masovnim poplavama u septembru poginule su četiri osobe u Bugarskoj, pet u Španiji, sedam u Turskoj i 17 u Grčkoj. Najveća katastrofa zadesila je Libiju, gde su poplave prouzrokovale urušavanje dve brane. Iako tačan broj žrtava još nije utvrđen, trenutno je potvrđeno 3.958 smrtnih slučajeva samo u Derni i 170 ljudi na drugim mestima u Libiji, sa više od 10.000 nestalih osoba.