Sve na jednom mestu: Ključne činjenice o američkim izborima

Za koje nivoe vlasti građani mogu da glasaju?

Osim najistaknutijeg takmičenja – predsjedničke trke između potpredsednice Kamale Haris i bivšeg predsednika Donalda Trampa – izborni listići sadržavaju i brojne druge opcije za glasanje, na nacionalnom, državnim i lokalnim nivoima, piše Glas Amerike (VOA).

Građani svake dve godine glasaju za svih 435 mesta u Predstavničkom domu, jer članovi imaju dvogodišnji mandat. U Senatu, gde zvaničnici imaju šestogodišnji mandat, ove godine se glasa za 34 od 100 mesta.

Na ovogodišnjim izborima, glasa se i za 11 guvenerskih pozicija u saveznim državama, a tu su i hiljade državnih i lokalnih izbornih trka, uključujući one za državne zakonodavce, gradonačelnike i funkcije u opštinama i okruzima.

Takođe, u mnogim državama se glasa za određene mere, što se naziva referendumima. Od birača se traži da odlučuju o nizu pitanja, od zakona o abortusu do poreske politike i korištenja marihuane.

Kada se glasa?

Svaka država je drugačija. U gotovo svih 50 država i Distriktu Kolumbija (glavni grad, Vašington), na izborni dan je moguće glasati uživo, na biračim mestima. Ipak, većina država omogućava svojim stanovnicima da glasaju i pre 5. novembra, te oni mogu dostaviti svoje glasove putem pošte ili na unapred određenim lokacijama. Većina država takođe dozvoljava i rano glasanje na manjem broju birališta – ove godine u nekim od država se tako glasa još od septembra.

Koje su države ključne za pobjedu?

Očekuje se da će najneizvjesnije izborne trke za novog predsednika ili predsednicu SAD biti u sedam saveznih država: Pensilvanija, Džordžija, Sjeverna Karolina, Mičigen, Arizona, Viskonsin i Nevada. Te ključne države nisu uvek iste i njihov sastav i broj se menja u određenim izbornim ciklusima. One su poznate i pod nazivom neopredeljene države ili ljubičaste države (od kombinovanja boje demokrata – plave – i republikanaca – crvene).

Ko sve može da glasa na izborima?

Da bi neka osoba glasala na predsedničkim izborima u SAD, mora ispunjavati sledeće uslove: mora biti državljanin SAD, imati 18 godina na dan izbora ili ranije, te ispunjavati uslove o boravku, koji se razlikuju od države do države.

Potencijalni birači takođe moraju biti registrovani za glasanje do roka za registraciju u svojoj državi. Neke države takođe ograničavaju glasanje za one koji su osuđeni za krivična dela ili osobe koje su mentalno nesposobne.

Amerikanci koji žive u inostranstvu obično mogu glasati u odsustvu. Međutim, za opšte predsedničke izbore, američki građani koji borave na američkim teritorijama – uključujući Portoriko, Američka Djevičanska ostrva, Guam, Severna Marijanska ostrva i Američku Samou – ne mogu da glasaju.

Šta kažu ispitivanja javnog mnenja?

Još otkako su Kamala Haris i Donald Tramp i zvanično nominovani na stranačkim konvencijama krajem leta, ankete pokazuju tesnu predsedničku trku. Međutim, u sedmicama pred izbore, razlika između kandidata je dodatno smanjena. Mnoge ankete sada pokazuju da je razlika između Trampa i Haris u svih sedam ključnih neopredijeljenih država – u kojima će verovatno biti određen ishod glasanja – unutar granica anketne greške.

Kako funkcioniše elektorski koledž?

Kada američki birači glasaju za predsednika, oni ne glasaju direktno za svog kandidata. Tehnički, oni biraju elektore, deo Elektorskog koledža, koji potom bira predsednika. Elektorski koledž je sistem koji obuhvata sve savezne države i sastavljen je od predstavnika – elektora – koji glasove raspoređuju na osnovu rezultata glasanja u svojoj državi.

Kreatori američkog ustava želeli su da predsednički kandidat pobedi na nizu regionalnih izbora, umesto jednog glasanja u celoj zemlji, kako bi predsednik mogao bolje zastupati različite interese zemlje. U svim državama osim u dve, svi elektori idu pobedničkom kandidatu te države, bez obzira na to koliko tisnu pobedu je ostvario.

Ukupno ima 538 elektora, što je broj koji uvek ostaje isti. Taj broj je jednak ukupnom broju članova Kongresa SAD – 435 članova Predstavničkog doma, 100 senatora, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija. Da bi pobedio, predsjednički kandidat mora osvojiti većinu – 270 elektorskih glasova.

Da li je važno ko će da osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou?

Nije. Pobednika na predsedničkim izborima određuje Elektorski koledž, a ne ukupno najveći broj glasova u SAD. Razlog za to je što bi neki od kandidata u nekim državama mogao da pobedi sa malom razlikom u broju glasova, dok bi u državama koje je izgubio mogao da izgubi sa velikom razlikom.

To se dogodilo petorici predsednika: Džonu Kvinsiju Adamsu, Ruterfordu Hejsu, Bendžaminu Harisonu, Džordžu Bušu mlađem i Donaldu Trampu (2016. godine).

Kritičari Elektorskog koledža ukazuju na ove slučajeve kako bi tvrdili da sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača. Pristalice ovakvog sistema kažu da se na taj način štite male države, kao i geografski velike države koje imaju mali broj stanovnika.

Kako se prebrojavaju glasovi?

SAD nemaju centralnu izbornu komisiju – svaka država organizuje vlastiti proces prebrojavanja glasačkih listića. Lokalni i državni zvaničnici izveštavaju o rezultatima izbora u realnom vremenu, a novinske agencije zatim koriste te rezultate, uz pomoć statistike, da bi projektovale pobednika.

Mediji često projektuju pobednika pre nego što svaki glasački listić bude prebrojan i pre nego što zvaničnici objave konačne rezultate. To je zato što obično prođu dani ili sedmice pre nego što se u mnogim okruzima izbroje svi glasovi, ali često su i parcijalni rezultati dovoljni da se matematički odredi pobednik. Međutim, kada je trka tesna, novinske agencije obično čekaju sa projektovanjem pobednika dok ne izađu konačni rezultati.

Prvi rezultati se ne objavljuju dok se sva birališta zvanično ne zatvore.

Kada će biti poznati rezultati?

Glasanje uživo, na biralištima, završava se naveče 5. novembra, pri čemu svaka jurisdikcija određuje svoje vreme za zatvaranje mesta za glasanje.

Imajući u vidu da države imaju različita pravila o tome kada se glasački listići mogu brojati i kada se listići pristigli poštom mogu prihvatiti, neke države verovatno neće znati konačne rezultate do dana nakon izbora ili čak i kasnije. Tesne trke takođe mogu otežati novinskim agencijama da projektuju pobednika čim se birališta zatvore.

Kao i 2020. godine, kada je trebalo nekoliko dana pre nego što su projektovali rezultate predsedničkih izbora, moguće je da nacionalne trke na visokom nivou, uključujući za predsednika SAD, neće imati poznat ishod do nekoliko dana nakon 5. novembra.

Kako se overavaju rezultati?

Nakon što se glasovi zbroje, oni se overavaju na lokalnom i državnom nivou. Države tada izdaju dokumentaciju u kojoj se identifikuju elektori koji predstavljaju kandidata koji je osvojio glasove u toj državi.

Elektori su obično izabrane pristalice određene stranke ili ih imenuju politički zvaničnici. Oni se sastaju u svojim državama u decembru kako bi dali svoje glasove za predsednika i potpredsednika. Zatim se Kongres – čiji mandat počinje u januaru – sastaje u novom sastavu, kako bi prebrojao elektorske glasove i zvanično proglasio pobednika.

Predsednik polaže zakletvu na ceremoniji inauguracije 20. januara.