Premda je evidentno kako su štetne materije prisutne u zraku u Sarajevu, informacije o njima i o zagađenosti koje se plasiraju građanima su potpuno netačne, navodi Aleksandar Knežević, dugogodišnji stručnjak za kvalitet vazduha koji prati situaciju u glavnom gradu Bosne i Hercegovine više decenija.
U razgovoru za Al Jazeeru ukazuje kako vlasti nisu zainteresovane za rešavanje ove problematike, jer „njima odgovara stvaranje panike oko zagađenosti kako bi se skrenula pažnja sa drugih stvari kao što je korupcija“.
- Direktno pitanje: koliko su tačne prisutne informacije o zagađenosti u Sarajevu?
– Stručni i zakonski termin je zagađenost (prizemne koncentracije), a ne zagađenje, kako bi se razlikovalo od termina zagađivanje (emisija zagađujućih materija). Prvi test za samozvane stručnjake koji se nude medijima je poznavanje terminologije i taksonomije iz ove oblasti.
Informacije su potpuno netačne. Merni podaci su sa web stranica mreže kantona, gradova, opština, primarna interpretacija nevladinih organizacija koje se baziraju na Indeksu kvaliteta vazduha, a ne na metodologiji koja se koristi u svetu i koja je u BiH ozakonjena.
Naknadnu interpretaciju daju tzv. stručnjaci, te je tako pre tri dana objavljeno da je u Sarajevu zagađenost osam puta veća od dozvoljene, a pojam dozvoljena zagađenost ne postoji.
Postoji termin granična vrednost zagađenosti koji nema veze sa pojmom dozvoljen, a ne radi se ni o prekoračenju te vrednosti osam puta.
- Da li se zaista, prema nekim merenjima i informacijama, mogu porediti Delhi i Sarajevo kada je reč o zagađenosti?
– Niko nikakva poređenja Sarajeva sa drugim gradovima, na ispravan način, nije vršio.
- Po Vašem mišljenju, da li je zaista nezapamćena zagađenost u ovom gradu ili se sada preuveličava situacija? Recimo 1970-ih stanje i sada?
– Ukoliko se posmatra zajedničko delovanje sumpordioksida i čvrstih čestica (jer zajednički deluju), onda je zagađenost vazduha u periodu 1965–70 bila otprilike deset puta veća od one u periodu 2010-2019. Za 2020. ne možemo imati podatke jer godina nije istekla.
- Šta je uzrok zagađenosti vazduha Sarajeva? Mnogi spominju grejanje, automobile, izgradnju kojom se ne prate propisi…?
– Ne mogu izvori biti ni grejanje ni automobili, nego komunalna energetika i saobraćaj. Treba imati na umu da se sobne peći i automobili ne mogu zameniti novim ili drugačijim u kratkom periodu, rešenje je u regulaciji saobraćaja i načinu loženja sobnih peći.
Promenom načina loženja sobnih peći Sarajevo je u periodu 1972 – 1977 smanjilo emisije dva puta, više nego što je to učinio gas. Ta mera i uspeh su se pročuli u svetu.
Američka agencija za zaštitu okoline je finansirala da se to elaborira, a meni je bilo povereno da dve godine vodim projekat malozagađujučeg sagorevanja uglja u deset Evropskih država (preko UN ECE). Ta mera je danas aktuelna. Napisao sam knjigu koja sadrži bitne akcije na sanaciji kvaliteta vazduha u Sarajevu, BiH i Jugoslaviji u periodu 1965 – 2015.
Od organa vlasti knjigu je kupilo samo Federalno ministarstvo energije i Opština Živinice. Odatle se vidi politička želja.
- Spomenuli smo Indeks kvaliteta vazduha koji se često spominje ovih dana. Šta je taj indeks i da li on daje ispravne podatke Sarajlijama?
– Ne pratim tu metodu jer se ne primenjuje u Evropi, posebno nema za cilj dobijanje osnova za sanaciju kvaliteta vazduha.
Intervju u celosti čitajte na portalu Al Jazeera Balkans.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.