Ko će suditi Vladimiru Putinu – pravna analiza Oleksandra Moskalenka

Autor je doktorirao evropsko pravo (2017) na Univerzitetu u Finskoj, magistrirao međunarodno pravo (2006) na Institutu za zakonodavstvo Skupštine Ukrajine u Kijevu i magistrirao pravo (2001) na Nacionalnoj pravnoj akademiji Ukrajine u Harkovu.

Držanje visokih ruskih zvaničnika odgovornim za krivična dela počinjena tokom rata u Ukrajini, navodi, jedna je od četiri ključne tačke „ukrajinskih uslova za pravedni mir“.

Ostavljajući po strani druge aspekte odgovornosti Rusije za rat u Ukrajini, ovaa analiza se koncentriše na ovo konkretno pitanje, ispitujući, između ostalog, zvanični predlog Ukrajine za osnivanje specijalnog tribunala za suđenje ruskom rukovodstvu.

U nastojanju da osigura pravdu za ruske žrtve i da odvrati dalju agresiju Rusije ili drugih država, Ukrajina je predložila stvaranje ad hoc Specijalnog suda za kažnjavanje zločina agresije protiv Ukrajine. Iako ovo može izgledati politički i retorički svrsishodno, takav potez bi doprineo fragmentaciji međunarodnog prava, nagrizao legitimitet postojećih međunarodnih sudova i ojačao štetne pogrešne predstave o tome kako međunarodno pravo može i treba da funkcioniše.

Umesto toga, diplomatski napori treba da se usredsrede na korišćenje postojećih institucionalnih kapaciteta Međunarodnog krivičnog suda (MKS). Kako navodi Moskalenko dd hoc tribunal za Ukrajinu dodatno će fragmentirati međunarodno krivično pravo i njegovu selektivnost.

Međunarodni tribunali prve generacije — Nirnberg i Tokio — čvrsto su istakli, između ostalog, dve tačke koje su savršeno relevantne za tekući rat u Ukrajini: prvo, agresivni rat je međunarodni zločin, a drugo, koncept imuniteta države je nije apsolutna.

Oba koncepta stavljena su u temelj međunarodnog krivičnog prava, koji se bavi zločinom agresije, ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti. Nakon što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uspostavio drugu generaciju međunarodnih krivičnih tribunala 1990-ih — za Ruandu i Jugoslaviju — svet je bio svedok širokog spektra „hibridnih“ regionalnih sudova i tribunala osnovanih na različitim pravnim osnovama, sa različitim jurisdikcijama, sa ili bez veza sa institucijama Ujedinjenih nacija (UN).

Predmetna i ratione temporis nadležnost svih ovih sudova takođe se veoma razlikuju — od konkretnog slučaja ubistva za Tribunal u Libanu do slučaja genocida za sud u Kambodži. Brzi porast broja ovakvih ad hoc tribunala sa ograničenim i veoma različitim jurisdikcijama dovodi do fragmentacije međunarodnog prava, posebno iz perspektive formiranja različitih sudskih (precedentnih) praksi.

Proučavajući ukrajinski predlog ad hok tribunala iz ove perspektive, treba priznati da je to još jedan korak ka fragmentaciji međunarodnog prava. Ne samo da je Tribunal predložen za konkretan slučaj, već se takođe sugeriše da se bavi isključivo jednim zločinom — zločinom agresije, čime se isključuju tri druge grupe zločina.

Stvaranje tribunala za Ukrajinu biće još jedan korak ka pretvaranju ideje ad hoc tribunala u novu normalu međunarodnog krivičnog prava, što je u suprotnosti sa potrebom za njegovom konsolidacijom.

Predlog Tribunala je dobio dvosmislen odgovor iz gore navedenih razloga. Iako je ideja da se Rusija smatra odgovornom za njeno flagrantno kršenje međunarodnog prava dobro prihvaćena u svetu, postoji malo saglasnosti o praktičnim aspektima njene primene.

Iz perspektive praktičara, tužilac MKS-a Karim Kan naglasio je potrebu da se osloni na institucije koje već funkcionišu, potvrđujući sposobnost MKS-a da se bavi ovim slučajem.

Ova tvrdnja je potkrepljena poternicama MKS-a od 17. marta 2023. za Putinom i članom njegove administracije u vezi sa prisilnom deportacijom ukrajinske dece u Rusiju. U akademskoj zajednici, odjekuju Kanovi strahovi o fragmentaciji i selektivnosti međunarodnog prava 15 koje će uspostavljanje novog tribunala olakšati.

Ideja o osnivanju specijalnog tribunala zasnovana je, tvrdi autor analize, na pogrešnoj percepciji ukrajinske vlade da „trenutno ne postoji nijedan međunarodni sud ili tribunal koji bi mogao da sudi najvišem političkom i vojnom rukovodstvu Rusije za počinjenje zločina agresije na Ukrajinu“.

Ova izjava, ukazuje, nije tačna kao što je vidljivo iz postojanja MKS-a. Međutim, MKS trenutno nije opcija za ovaj konkretan slučaj zbog nedostatka njegove nadležnosti. Dakle, ukrajinski predlog priznaje osnivanje specijalnog tribunala kao jedinu moguću opciju, zanemarujući opciju deblokade nadležnosti MKS. Ipak, ova opcija postoji i mnogo je racionalnija u poređenju sa osnivanjem potpuno nove institucije sa svim povezanim vremenskim, organizacionim i finansijskim troškovima.

Koje su opcije?

Stvaranje novog suda je, u stvari, samo jedna od nekoliko održivih opcija, koje uključuju MKS, ad hoc tribunal i nacionalne sudove bilo Rusije ili bilo koje druge zemlje (Ukrajine, na primer).

MKS je najracionalnija opcija iz nekoliko različitih perspektiva. To je već postojeća i potpuno funkcionalna institucija. Suđenje ruskim zvaničnicima u MKS-u bi bilo korisno iz perspektive pozivanja tih ljudi na odgovornost za svoje zločine prema univerzalnim principima nadležnosti suda. Još jedna prednost nadležnosti MKS-a je mnogo šire ispitivanje ovog slučaja, uključujući sve četiri grupe zločina.

Štaviše, suđenje ruskim zvaničnicima u MKS-u na isti način kao i zvaničnicima drugih zemalja može doprineti boljem razumevanju praktičnih aspekata principa suverene jednakosti. Sa teorijske tačke gledišta, učešće MKS-a u ovom slučaju imalo bi značajnu ulogu kako za konsolidaciju međunarodnog krivičnog pravosuđa, tako i za dalje korake ka uspostavljanju javnog poretka međunarodnog prava zasnovanog na pravilima.

Ad hoc Tribunal

Važna je i opcija ad hoc tribunala, jer se takav tribunal može osnovati pod različitim okriljem. Prilikom uspostavljanja Međunarodnih krivičnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, Savet bezbednosti UN se oslanjao na prilično opšti set alata za suočavanje sa izazovima miru i aktima agresije.

Međutim, UN nisu jedina organizacija u svetu koja se bavi pitanjima međunarodne bezbednosti. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), na primer, je regionalna evropska organizacija čija je „prva korpa“ (vojna i politička dimenzija) usmerena na međunarodnu bezbednost, sa opštim ciljem suočavanja sa sukobima i njihovim posledicama u Evropi.

Praktični primeri regionalnih organizacija koje igraju ključnu ulogu u uspostavljanju tribunala uključuju Vanredne afričke komore (2013) i Kosovske specijalizovane komore i Kancelariju specijalnog tužioca (2017).

Nacionalna nadležnost

U pogledu nacionalne jurisdikcije, postoje dve opcije i obe su validne. Prva opcija je nadležnost ruskih sudova, a druga nacionalni sud bilo koje druge zemlje.

Činjenica je da su ruska država i narod Rusije među žrtvama zločina Putinovog režima. Štaviše, postoje četiri praktična razloga za izbor nadležnosti ruskih sudova.

Mirovni pregovori, međunarodne konferencije i uspostavljanje međunarodnog tribunala obično traju godinama ako ne i decenijama. Da li će neko od optuženih biti još živ za postupak?

Nacionalne procedure su obično mnogo kraće. Ovo uveliko povećava izglede da se postupak okonča dok su okrivljeni još živi da saslušaju presudu. Kao građani Rusije, Putin i njegovi saučesnici su pod jurisdikcijom ruskog zakona. Za pokretanje postupka protiv njih nisu potrebne nikakve međunarodne formalnosti.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022, bilo je onih koji su naglasili važnost da se Putinu omogući da sačuva obraz. Postojalo je priznanje nacionalnog ponosa Rusije i njenog značaja za rusku političku elitu. Iz ove perspektive, nacionalno suđenje Putinovom režimu je savršeno rešenje jer formalno isključuje bilo kakvo spoljno učešće.

Očigledan problem sa suđenjem ruskim zvaničnicima u MKS-u su postojeća pravila Rimskog statuta, ugovora kojim je uspostavljen sud.

Istorijski aspekt — završiti nedovršeni posao.

Selektivnost Nirnberškog tribunala omogućila je Sovjetskom Savezu da izbegne diskusiju o nizu sopstvenih ozloglašenih dela. To je dovelo do potcenjivanja uloge Sovjetskog Saveza u započinjanju Drugog svetskog rata sa njegovim agresijama između 1939. i 1941. i brojnim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti koji su usledili.

Štaviše, nesposobnost postkomunističke Rusije da uspostavi suđenje komunističkom režimu sa njegovim brojnim zločinima, kao i činjenica da je sovjetska tajna policijska agencija, NKVD, preteča KGB-a, bila primarna izvršna vlast za te zločine, često je prepoznavan kao jedan od ključnih faktora za trenutnu odmazdu KGB-a u vidu Putinovog autoritarnog režima.

Ova odmazda je vratila prepoznatljive atribute nekih komunističkih režima — odnosno odbijanje osnovnih građanskih sloboda, masovne zločine protiv čovečnosti i agresivne ratove.

Iz ove perspektive, nacionalno suđenje Putinu postaviće važan presedan u obračunu sa kriminalcima koji zloupotrebljavaju državnu vlast u lične svrhe. Nacionalna osuda Putinovog režima značiće i zvaničnu osudu praksi povezanih sa nekim komunističkim režimima i KGB-om, čime se reafirmišu minimalni osnovni zahtevi za strukturu državne vlasti.

Nula poena

Očigledna korist ruskog nacionalnog suđenja za Putinov režim je prilika za rusko društvo da napravi razliku između Rusije i Putina, čime se uspostavlja neka osnovna osnova za post-putinov period.

Štaviše, osuda Putinovog režima od strane ruskog pravosudnog sistema bi se posmatrala kao test namere ruskog društva da krene putem povratka u normalu kako u smislu unutrašnjeg restrukturiranja državne vlasti tako i povratka Rusije u međunarodnu zajednica.

Praktičnosti pravde

Privođenje Putinovog režima pravdi za zločine u Ukrajini ima najmanje tri praktična elementa. Prvo, ideja da se Rusija i njena administracija smatraju odgovornim za zločine počinjene tokom rata u Ukrajini već je dobila skoro univerzalnu podršku.

Drugo, u toku je praktičan rad na prikupljanju i dokumentovanju dokaza o ovim zločinima sa ukrajinskim i međunarodnim ekspertima i organizacijama za sprovođenje zakona uključenim u proces.

Treće, organizacija Tribunala zahteva izvestan stepen saradnje Rusije zbog činjenice da se svi optuženi, kao i većina ruskih dokumenata koji se odnose na rat, nalaze u Rusiji. I pravila MKS-a i ukrajinski predlog predviđaju da se optuženima sudi u njihovom prisustvu (onima koji su optuženi za zločine).

Dakle, suđenje nije moguće osim ako ruski zvaničnici ne budu izručeni u nadležnost Tribunala.

Druga perspektiva debate je činjenica da je trenutna situacija sa Tribunalom ionako ad hoc, zbog odsustva bilo kakve postojeće opšte nadležnosti, kao i bilo kakvog javnog poretka međunarodnog prava.

S obzirom da je diplomatija primarni instrument njenog razvoja, treba napomenuti da situacija zavisi od stvarnog ishoda rata, kako u vojnom tako i u političkom smislu. Prema tome, najbolje vreme za fino podešavanje detalja suđenja ruskim zvaničnicima je kraj velikih neprijateljstava i transformacija rata u postkonfliktno političko rešenje. Vojni ishod rata je taj koji će uspostaviti stabilne osnove za mirovne pregovore.

Štaviše, može stvoriti veoma različite opcije za pregovore, uključujući one koje zahtevaju kompromise, kao i određene pakete. To što je ideja o suđenju ruskim zvaničnicima opšte prihvaćena i podržana svakako će biti prednost za pregovore. Praktična implementacija ove ideje zavisiće od mnogih faktora; upornost i koordinacija diplomatskih napora biće među ključnim.

Ako pobeda Ukrajine ne bude tako ogromna, međunarodne sankcije će postati još jedan kritični faktor koji će od Rusije obezbediti nivo saradnje koji je potreban za uspostavljanje tribunala.

To podrazumeva produženi jedinstveni pritisak međunarodne zajednice uz istovremeno zadržavanje otvorene opcije suđenja visokim ruskim zvaničnicima kao deo paketskog sporazuma. Ovaj dobro poznati obrazac pokazao se uspešnim u nekoliko različitih slučajeva.

Poseban primer je bila izolacija Južne Afrike zbog njene politike aparthejda. Ta strategija je konačno postigla svoj cilj sa okončanjem aparthejda početkom 1990-ih.

Primer: Vremenski okvir za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ)

1992. – Radovan Karadžić izabran za predsednika Republike Srpske (u sastavu Bosne i Hercegovine).
1993 – Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) zvanično je osnovan nakon usvajanja rezolucije Saveta bezbednosti UN broj 827 od 25. maja 1993.
1994. – Zvanično počinje rad MKSJ.
1995 – Prvi prijavljen ratni zločin od strane Karadžića.
1995 – Karadžić je zvanično optužen od strane MKSJ
2008 – Karadžić uhapšen u Beogradu
2010 – Počelo krivično gonjenje Karadžića
2012 – Završeno krivično gonjenje Karadžića
2012 – Počela Karadžićeva odbrana.
2014 – Završena odbrana Karadžića
2016 – Karadžić proglašen krivim za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovječnosti i osuđen na 40 godina zatvora
2016 – Uložena žalba
2018 – Održane žalbene rasprave
2018 – Promenjen sastav žalbenog veća.
2019 – Proglašena žalbena presuda kojom je Karadžić osuđen na doživotnu kaznu zatvora.

Rusko društvo i politička elita teško mogu prihvatiti vojni poraz bez okupacije teritorije Rusije, scenarija koji je gotovo nemoguć. Ni ruskom društvu neće biti lako da prihvati činjenicu da je rat sa Ukrajinom izgubljen.

Gledano iz šire perspektive, ni bilateralni mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine nije najbolje rešenje, jer će imati ograničen karakter, što ne odgovara prirodi ovog rata koji je Putin pokrenuo protiv NATO-a i „kolektivnog Zapada“.

Dugotrajni mir u Evropi teško je moguć bez ozbiljne transformacije celokupne bezbednosne arhitekture u Evropi uz podršku stabilnih međunarodnih mehanizama implementacije. Svakako da bi kraj rata u Ukrajini apel za takve reforme trebalo da dođe posle rata kako bi se sprečilo da se istorija ponovi.

Konačnu odluku o suđenju ruskim zvaničnicima može doneti međunarodna konferencija/kongres organizovan za ponovno uspostavljanje mira u Evropi. Ovaj mehanizam je naširoko korišćen za preuređenje međunarodnih odnosa tokom kritičnih perioda istorije. Obično su međunarodne konferencije (kongresi) organizovane nakon značajnih vojnih sukoba koji su rezultirali višestrukim složenim posledicama po Evropu ili svet kako bi se utvrdio posleratni status kuo.

Takav mehanizam se može legitimno iskoristiti za formalno okončanje ruskog rata u Ukrajini. Konferencija (kongres) se može organizovati pod okriljem UN ili zasebnih regionalnih evropskih organizacija (OEBS, Savet Evrope) ili pod širim okriljem uključujući sve njih (kao i Evropsku uniju), čime se unapređuje zajednički dogovor kao kao i legitimnost svojih odluka.

Takođe treba napomenuti da ponuđeni format međunarodnog ugovora a priori podrazumeva potrebu za ratifikacijom od strane Rusije zbog principa pacta tertiis nec nocent nec prosunt, odnosno kvaliteta (ograničenja) ugovora za stvaranje prava i obaveze samo za one koji su strane ovog ugovora. Međunarodne konferencije su uspešno korišćene kao legitiman mehanizam za uspostavljanje tribunala prve generacije.

„Bilo ko“ je odgovor na pitanje postavljeno u naslovu ove analize. Veliki broj sudova može suditi visokim ruskim zvaničnicima, uključujući Putina, za njihove zločine u Ukrajini. Ovaj raspon uključuje MKS, svaki ad hoc tribunal stvoren pod različitim okriljem, kao i nacionalne sudove Rusije, Ukrajine ili treće zemlje.

Zbog široke, flagrantne prirode i brutalnosti ruskih zločina u Ukrajini, ideja da se ruski zvaničnici smatraju odgovornim za međunarodne zločine je široko prihvaćena i podržana. Međutim, da bi se ova ideja pretočila u stvarnost, treba da postoje dve komponente: politička volja i vešta diplomatija.