Ko ima koristi od rušenja važne brane u Ukrajini?

Rusija i Ukrajina optužuju jedna drugu za uništavanje brane, podsećajući na prošlogodišnje nerešene eksplozije gasovoda Severni tok. U oba slučaja sumnje Zapada su odmah pale na Rusiju. Ali oba puta Moskva je odgovorila: „Nismo. Zašto bismo to uradili? Ovo nam šteti“.

Kako rušenje brane šteti Rusiji?

U slučaju rušenja brane Kahovka, Rusija može ukazati na najmanje dva načina na koja šteti svojim interesima. Poplave nizvodno primorale su je da evakuiše vojnike kao i civile na istok, dalje od Hersona i širokih obala reke Dnjepar. Ovo će pružiti ograničeno olakšanje stanovnicima Hersona koji su morali da žive sa svakodnevnim ruskim artiljerijskim i raketnim napadima.

Drugo, ovo bi moglo da utiče na vodosnabdevanje okupiranog Krima, suvog poluostrva koje se oslanja na svežu vodu iz kanala u blizini srušene brane. Otkako ga je Rusija nelegalno anektirala 2014. godine, postao je jako utvrđeni deo teritorije koji i Rusija i Ukrajina nazivaju svojim.

Kako uništavanje brane šteti Ukrajini?

Međutim, rušenje brane u Kahovki treba posmatrati u širem kontekstu rata u Ukrajini i konkretno u svetlu ukrajinske letnje kontraofanzive, koja je po svemu sudeći već počela.

Da bi ova kontraofanziva uspela, ona mora da okonča rusku kontrolu nad velikim delom teritorije koju su ruske snage zauzele prošle godine i povezale Krim sa ukrajinskim regionom Donbas na istoku. Ako Ukrajina nađe način da probije ruske odbrambene linije južno od Zaporožja i podeli tu teritoriju, može da izoluje Krim i ostvari veliku stratešku pobedu.

Ali Rusi su naučili mnogo lekcija od početka invazije prošlog februara. Pogledali su mapu, shvatili gde bi Ukrajina najverovatnije mogla da napadne i proveli poslednje mesece gradeći neka zaista strašna utvrđenja koja će blokirati bilo kakvo ukrajinsko napredovanje ka Azovskom moru.

Uopšte nije izvesno da je Ukrajina planirala da pošalje svoje snage na zapadnu stranu ove odbrane. Vojna komanda u Kijevu razborito krije svoje karte da drži Rusiju u neizvesnosti.

Problem za ukrajinsku kontraofanzivu

Ali uništavanje brane, od strane onoga ko je to izvršio, sada čini tu opciju mnogo problematičnijom.

Dnjepar je već bio široka reka kada je ušao u južnu Ukrajinu, a prelazak oklopne brigade preko njega, pod ruskim artiljerijskim i raketnim napadom, bio bi izuzetno opasan.

Pošto je brana uništena i ogromne površine zemlje nizvodno poplavljene, oblast na levoj (istočnoj) obali naspram grada Hersona postala je praktično nedostupna ukrajinskim oklopnim transporterima.

Nešto slično su Rusi već uradili u istoriji

Treba napomenuti da su nešto slično u istoriji uradili i Rusi na istoj reci. Naime, sovjetske trupe su 1941. digle u vazduh branu preko reke Dnjepar da bi blokirale napredovanje nacističkih trupa. Hiljade sovjetskih građana navodno je stradalo u nastalim poplavama.

Ali sada je ključno to što je onaj ko je probio branu Kahovka poremetio stratešku šahovsku tablu u južnoj Ukrajini, primoravajući obe strane da izvrše seriju velikih prilagođavanja i možda odlažući sledeći potez Ukrajine u njenom dugo obećanom kontranapadu, prenosi Indeks.