“Ko ima Srbiju na svojoj strani ima najveći uticaj u regionu”: Nemački Handelsblat o “borbi velikih sila za Balkan”

Nabrajajući primere borbe za nadmoć u geopolitički bitnom regionu, list piše da Rusija želi da drži Zapadni Balkan podalje od Evropske unije, najvećeg ekonomskog partnera i investitora, kao ida spreči dalje proširenje NATO, prenosi Dojče vele (DW).

„Ako se pogleda statistika, deluje da Putinova strategija daje plodove: prema aktuelnoj anketi inicijative Balkan Free Media, 95 odsto Srba vidi Rusiju kao pravog saveznika“, navodi list.

Balkan je već vekovima područje uticaja spoljnih aktera poput Osmanlija ili Rusa. Oni se dugo bore za premoć u tom geostrateški važnom regionu. Turska oduvek nastupa kao sila zaštitnica balkanskih muslimana, Kina se strateški kreće tragom novog Puta svile, a Rusija polaže na propagandu i energetsku politiku. U fokusu tih međunarodnih aktera pre svega je Srbija, dodaje se u tekstu.

Opisuje se i srpska „politika ljuljaške“ – između statusa kandidata za EU i prisnosti sa Rusijom, neuvođenja sankcija Moskvi i podrške rezolucijama UN kojima se Rusija osuđuje zbog agresije na Ukrajinu. Dodaje se da je Srbija gotovo sasvim zavisna od ruskog gasa.

„Zato se EU nada da će Srbija hitro povećati udeo energije iz obnovljivih izvora. Istovremeno, ona pokušava da umanji zavisnost investicijama u druge izvore gasa. Jedan primer je proširenje Prekojadranskog gasovoda kojim se zemni gas iz Azerbejdžana, preko Turske, transportuje u Evropu. Time bi pre svega Srbija trebalo da bude bolje povezana na mrežu EU. Sa oko pet milijardi evra, to je najskuplji infrastrukturni projekat Evrope“, navodi ekonomski list.

U tekstu se ocenjuje da je „najvažnija propagandna alatka političkog vrha u Srbiji“ zapravo Telekom Srbije koji ima „tesne veze sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem“.

„Telekom između ostalog finansira ruska Sberbanka. Tako je 2019. firma dobila od Sberbanke kredit od 88 miliona dolara. Televizija Raša tudej (Russia Today) nesmetano širi svoju propagandu preko kablovske mreže Telekoma Srbije“, piše Handelsblat.

Vučić, koji kontroliše nacionalne televizijske stanice i najveće bulevarske listove u zemlji, majstor je propagande, kaže Antoanet Nikolova iz inicijative Balkan Free Media. „On znalački igra na proruski sentiment Srba“, prenosi Handelsblat reči Nikolove.

Komentarišući i kineska ulaganja u Srbiji, list prenosi reči Jakova Devčića, direktora kancelarije Fondacije „Konrad Adenauer“ u Beogradu. „Mi Evropljani želimo da uvek sve uradimo prema najvišim standardima. Zemlje poput Rusije, Kine i Turske su tu pragmatičnije. One imaju drukčije sisteme vlasti koje im omogućavaju brže delanje bez dugih birokratskih procesa“, navodi Devčić.

U tekstu se navodi da Turska polaže na „emocionalnu bliskost sa muslimanskom braćom u veri“ na Balkanu i dodaje da je Turska restaurirala velike džamije u Sarajevu i Tirani.
„Zemlje Zapadnog Balkana prepoznaju da, pored Rusije i Kine, imaju i trećeg velikog partnera koji je geografski mnogo bliže – to je Turska“, rekao je za nemački list Jens Bastijan iz berlinske Fondacije za nauku i politiku.

Navodi se da se trgovinska razmena Srbije i Turske skoro učetvorostručila za petnaestak godina, te da sada iznosi 1,2 milijarde evra godišnje. Turci kreditiraju autoput između Beograda i Sarajeva, ali ga i grade.

„Kritičari se plaše da bi to u Turskoj moglo da ojača san o novom Osmanskom carstvu, kaže dugogodišnji dopisnik sa Balkana Tomas Braj. Kako kaže, srpsko rukovodstvo ne želi da se zamera Erdoganu jer ovaj ipak stvara radna mesta u siromašnijim regionima. Osim toga, dodaje Braj, Turska, kao jaka članica NATO, može se posmatrati kao važan balans ruskom i kineskom prisustvu.

Hadelsblat prenosi izjavu beogradskog politikologa Dragana Đukanovića da je „mesto Srbije ipak u EU“ i da je „neophodna značajnija kampanja za EU od strane srpskih vlasti i srpskih medija, kako bi se demonstrirala realna slika investicija i tesne veze sa EU“.

Jer, zaključuje list, ko ima Srbiju na svojoj strani, taj ima najveći uticaj u regionu.