Foto: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDSSvrgnuta mjanmarska političarka Aung San Su Ći premeštena je iz zatvora u kućni pritvor zbog toplotnog talasa u toj zemlji, saopštila je vladajuća vojna hunta.
Portparol vojske general Zav Min Tun rekao je novinarima Glasa Amerike i BBC da su bivša premijerka Aung San Su Ći i bivši predsednik Mjanmara Vin Mint među starijim zatvorenicima, koji su premešteni iz zatvora zbog velikih vrućina.
Zav Min Tun nije rekao gde se premeštaju zatvorenici, pre nego što je poslata u zatvor, Su Ći je navodno držana u vojnoj sigurnoj kući unutar vojne baze.
Aung San Su Ći služi 27-godišnju zatvorsku kaznu u glavnom gradu Nejpidou na osnovu niza krivičnih presuda, koje su njene pristalice i grupe za ljudska prava ocenile kao politički motivisane, a Vin Mint je služio osmogodišnju zatvorsku kaznu u drugom zatvoru.
Meteorološka lužba Mjanmara saopštila je da je u utorak popodne u Nejpidou zabeležena temperatura od čak 39 stepeni Celzijusa.
Hunta je takođe amnestirala oko 3.000 političkih zatvorenika, uključujući i 28 stranaca u sklopu obeležavanja tradicionalne Nove godine, prenosi državna televizija MRTV.
Sukob u Mjanmaru je počeo u februaru 2021. godine nakon što je vojska državnim udarom preuzela vlast zbacivši demokratski izabranu vladu Aung San Su Ći, što je izazvalo velike proteste širom te zemlje u jugoistočnoj Aziji koje je vojska nasilno ugušila.
Aung San Su Ći, rođena je19. juna 1945. u Jangonu, Mjanmar.
Njen otac bio je defakto premijer britanske Burme ali je ubijen u atentatu 1947.
Su Ći je srednju školu završila u Indiji, gde je njena majka bila ambasadorka.
Studirala je politiku, ekonomiju i filozofiju na Oksfordu.
Tamo upoznaje Majka Arisa, britanskog stručnjaka za butanske studije, sa kojim se venčala 1972. I
maju dva sina Aleksandera i Kima, dok im je ćerka vrlo rano preminula.
Porodica je 1970. te i 1980. godine prošlog veka provela u Engleskoj, SAD i Indiji.
Njen život dobija dramatičan obrt 1988. kada se vratila u Mjanmar da neguje bolesnu majku.
Iste godine ostavku je podneo dugogodišnji čelnik vladajuće Socijalističke stranke, general Ne Vin, što je dovelo do masovnih demonstracija i želje za demokratizacijom države.
Demonstracije su nasilno ugušene, a na vlast je došla vojna hunta.
Pod snažnim uticajem Gandijeve filozofije nenasilja Su Ći ulazi u politiku kako bi se pokrenuo proces demokratizacije.
Vladajuća vojna hunta protivila se njenom delovanju pa je završila u kućnom pritvoru 1989.
Iako je na opštim izborima 1990. ubedljivo pobedila njena Nacionalna liga za demokratiju vojna hunta je poništila izbore i odbila predati vlast.
Pet godina kasnije puštena je iz kućnog pritvora uz savet – da se neće moći vratiti ako napusti zemlju.
Rešena da ostane nije se viđala ni sa suprugom, koji je živeo u Londonu, gde je umro 1999.
Početak 2000. beleži novi kućni pritvor za Su Ći, sve do 2002. kada je puštena zahvaljujući nizu pregovora UN.
Opet je uhapšena 2003. i tri meseca je provela na nepoznatoj lokaciji, nakon čega je vraćena u kućni pritvor sve do 2010.
Na parlamentarnim izborima 2016. njena Nacionalna liga za demokratiju pobeđuje i Su Ći postaje defakto šefica zemlje.
Aung San Su Ći, poznata i kao „Dama“, nekada je smatrana prvakinjom borbe za ljudska prava, zahvaljujući čemu je dobila brojna priznanja.
Dobitnica je nagrade „Saharov“ za slobodu govora (1990. godine) ali i Nobelove nagrade za mir (1991) koja joj je dodeljena za nenasilnu borbu u korist demokratije i ljudskih prava.
Novčani iznos od 1,3 miliona dolara namenila je razvoju zdravstva i obrazovanja stanovnika Mjanmara.
Ali, poslednjih godina je naširoko kritikovana zbog odnosa prema muslimanskoj manjini Rohinđa.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešenel“, koja joj je 2009. dodelila nagradu „Ambasador savesti“, povukla je ovu nagradu 2018. godine zbog, kako je navedeno, „sramne izdaje vrednosti za koje se nekada zalagala“.
Organizacija je saopštila da je „duboko razočarana time što Su Ći, kao vođa Mjanmara, nije stala u odbranu muslimanske manjine, čijih je oko 700.000 pripadnika pobeglo iz zemlje zbog vojnih akcija
O njoj su napisane brojne knjige.
Irska rok grupa U2 posvetila joj je 2000. godine pesmu „Walk On“.
Njoj u čast napisana je drama „Lady Of Burma“ izvedena u londonskom pozorištu „Old Vic“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
