„Kenijka na čelu Soroševe fondacije“: Ko je Binajfer Naurodži, nova predsednica Fonda za otvoreno društvo?

Fond Džordža Soroša u ponedeljak je najavio da će u junu, na kraju svog redovnog mandata, s mesta predsednika organizacije odstupiti Mark Maloh-Braun, nekadašnji zamenik generalnog sekretara UN, a zameniće ga jedna od visokih zvaničnica Fonda, pravnica Binajfer Naurodži.

Soroš, investitor-milijarder, naveo je u saopštenju da se nadao, još kad je pre više decenija pokrenuo Fond, da će njegova organizacija postati globalna i da „sada ima utisak da se ta ambicija obistinila“ imenovanjem Naurodži za predsednicu.

Fond je prošao kroz smenu generacija i smanjiio radnu snagu: otpušteno je 40 odsto osoblja širom sveta i prešao je na novi operativni model.

Naurodži je imenovana za predsednicu Fondacije jednoglasnom odlukom Upravnog odbora te organizacije, navodi se u saopštenju.

Prošlog leta Fond je saopštio da je Aleks Soroš, jedan od sinova osnivača, postao predsednik Upravnog odbora počev od decembra 2022. godine.

Fond je prošle godine u julu saopštio da ograničava davanje grantova najmanje sledećih šest meseci.

Organizacija je u 2022. vredela 25 milijardi dolara, a donirala je 1,3 milijarde dolara.

U to vreme Aleks Soroš je rekao za Wall street journal da je „više politički orijentisan“ od svog oca, i da mu je namera da finansira politička pitanja u SAD.

Portparol Fonda je tada morao da razjasni da Soroš mlađi priča sa privatnog stanovišta, a ne o smeru u kojem će organizacija delovati.

Ko je Binajfer Naurodži?

Trenutno potpredsednica za programe u OSF-u, pridružila se organizaciji 2004. a prethodno je radila u Human Rights Watch-u.

Obrazovana na pravnim školama Kolumbije i Havarda, Naurodži se bavi ljudskim pravima skoro tri decenije.

Bila je i direktorka OSF-a u istočnoj Africi, regionalna direktorka za Aziju i Pacifik i potpredsednica za organizacionu transformaciju.

Jednom je svedočila kao veštakinja na Međunarodnom krivičnom sudu za Ruandu, koji je sudio osumnjičenima za genocid nad Tutsima 1994. godine.

„Prihvatila sam ovu poziciju jer znam da kada je Otvoreno društvo u svom najboljem izdanju, ono je inspirativno mesto za rad“, navela je.

Kako je dodala, fondacija je izdržala dug period poremećaja, „a ovo nije prošlo bez bola i gubitka, jer su se mnogi od vas oprostili od kolega i prekinuli veze sa dugogodišnjim primaocima grantova“.

„Dok postajemo integrisanija mreža, vreme je da udvostručimo našu posvećenost važnom poslu koji smo ovde da uradimo, čak i dok podržavamo jedni druge da obnovimo vitalnost organizacije“, rekla je ona.

Kao advokatica, istakla je da je veliki deo svog profesionalnog života fokusirala na međunarodne sudove da isporuče pravdu žrtvama seksualnog nasilja u sukobu.

„Ja sam Kenijka, indijskog porekla, živela sam i radila u Keniji, Tanzaniji, Singapuru, Velikoj Britaniji i SAD“.

Naurodži, koja je ćerka Feroze Naurodži, pisca, pravnika za ljudska prava i ustavno pravo, piše NTV Kenija, pripisuje se da je odigrala ključnu ulogu u orkestriranju značajnog strateškog i strukturalnog prestrojavanja Otvorenog društva kako bi se poboljšao njegov kapacitet da utiče na promene u globalnom pejzažu koji se brzo razvija.

Autorka je brojnih članaka i knjiga o ljudskim pravima i ženama, uključujući „Razbijeni životi: seksualno nasilje tokom genocida u Ruandi i njegovih posledica“ (Hjuman rajts voč, 1996).