Propovednik: Ko je bio Fetulah Gulen, najveći Erdoganov protivnik?

Izgradio je snažan islamski pokret u Turskoj i šire, ali je poslednje godine svog života proveo suočavajući se sa optužbama da je organizovao pokušaj puča protiv turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana, prenosi Index.

Gulen je to negirao iako je Erdogan odmah uperio prst u njega.

Podsetimo, Turska je 15. jula 2016. godine doživela najsmrtonosniji pokušaj vojnog udara, kada je frakcija turske vojske pokrenula koordinirani pokušaj svrgavanja administracije predsednika Erdogana.

Tenkovi su izašli na ulice Istanbula 15. jula navečer, vojnici su upali u sedište vladajuće stranke AKP, dok su borbeni mlazni avioni bombardirali zgradu parlamenta u Ankari. Predsjedavajući Zajedničke komande Hulusi Akar bio je zarobljenik svoga osiguranja.

Kako se vest o puču raširila, hiljade Turaka su izašle na ulice uprkos napadima snaga koje su podržavale puč, dok su vojnici i policajci lojalni državi davali otpor pristalicama udara.

Najmanje 251 osoba je ubijena, više od 2.200 ih je ranjeno, da bi puč bio sprečen nekoliko sati kasnije, podseća Al Džazira.

Turskom neće vladati „paralelne strukture“ iz Pensilvanije, poručio je Erdogan, koji godinama tvrdi daGulen pokušava da sruši legalnu i demokratski izabranu vlast.

Sajt Herkul, koji objavljuje Gulenove propovedi, objavio je na svom X profilu da je on preminuo u nedelju uveče u bolnici u kojoj je bio na lečenju.

Odnosi između Gulena i Erdogana bili su skoro idilični. Uticajni i harizmatični Gulen podržao je dolazak na vlast 2002. godine i jačanje AK partije i Erdogana.

Njih dvojica su bili bliski saradnici, ali je do problema došlo jer su obojica želeli više vlasti i moći.

Sredinom 2013. Gulenu bliski ljudi pokušali su da smene šefa tajne službe Hakana Fidana, bliskog Erdoganu. Erdogan je zapretio da će zatvoriti dečije boravke i privatne škole Gulenovog pokreta, koji u Turskoj postoje decenijama.

Krajem 2013. Izbila je korupcionaška afera u kojoj je privedeno više ministara, članova njihovih porodica, a pominjan je i Erdoganov mlađi sin Bilal. Erdogan je ocenio da mu aferu “smešta” Gulen.

Uz obećanje da neće dozvoliti formiranje “paralelnih državnih struktura” pod Gulenovim uticajem, Erdogan je počeo da smenjuje, otpušta i premešta ljude u pravosuđu i policiji za koje se smatra da su bliski Gulenu.

Fetulah Gulen je rođen 1941. u gradu Erzurum, sedištu istoimene turske provincije, u porodici imama.

Postao je imam u rodnom gradu već sa 18 godina, a svojim nadahnutim govorima i propovedima odmah je osvojio vernike.

Sa 27 godina postao je vrhovni imam u višemilionskom Izmiru i bio zadužen za čitav Egej.

Uhapšen je tokom vojnog puča 1971, pod optužbom da „zloupotrebljava religijska osećanja za političke i sopstvene interese“. Ubrzo je pušten.

Krajem sedamdesetih napušta poziv imama i više se angažuje u svom pokretu “Hizmet” (“Servis”). Spada u moderne islamske teologe. Zalaže se za međuverski dijalog i saradnju, veću ulogu žena u islamu, a njegov „Hizmet“ ima snažnu socijalnu i obrazovnu komponentu.

U Turskoj i inostranstvu, „Hizmet“ je otvorio na desetine škola, bolnica, socijalnih ustanova, ali Gulenovi kritičari smatraju da iza humanističke fasade stoje njegove političke pretenzije.

Oni koji su napustili „Hizmet“ opisuju kao sektu, muslimansku verziju sajentologije, masonerije…

Smatra se da je Gulen veoma uticajan u turskoj policiji, pravosuđu, medijima. Kontrolisao je nekada najtiražniji dnevnik “Zaman”. Dok ga Erdogan nije uzeo pod svoje.

Ne zna se koliko “Hizmet” ima članova, ali se pretpostavlja da ih u Turskoj ima na vrlo uticajnim mestima, uglavnom u turskom pravosuđu, policiji, medijima, ali i delu vojnih oficira.

Bilo ih je i u redovima Erdoganove AK Partije.

Hakan Šukur, najpoznatiji turski fudbaler i bivši poslanik AKP u turskom parlamentu verovatno je medijski najpoznatiji član “Hizmeta” i Gulenov sledbenik.