„Gde god može, priča da je u Srebrenici bio genocid“: Ko je profesor Dejvid Petigru, koji je pisao predsedavajućem Generalne skupštine UN u vezi sa Rezolucijom o Srebrenici?

Ovim rečima je Dejvid Petigru, američki profesor i šef Odseka za filozofiju Univerziteta Južni Konektikat u ime Odbora Radne grupe za Bosnu i Hercegovinu završio pismo predsedavajućem Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Denisu Francisu, u kojem ga je podsetio na značaj usvajanja Rezolucije o Srebrenici u UN-u.

Petigru je pozvao Francisa da sarađuje sa sponzorima Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine, kako bi se Rezolucija stavila na glasanje.

“Vaša podrška da se omogući glasanje bila bi ključna za suprotstavljanje negativnim lobističkim naporima koje agresivno sprovode Republika Srbija i Ruska Federacija. Stavovi Rusije i Srbije odbacuju presude MKSJ-a i MSP-a. Bez poštovanja pravosnažnih presuda i vladavine prava, naša demokratska civilizacija bila bi ugrožena, kao što je pokazala ruska ilegalna invazija na Ukrajinu”, piše u pismu.

Ko je Dejvid Petigru?

Dejvid Petigru je profesor filozofije na Državnom univerzitetu Južnog Konektikata (SCSU) gde predaje od 1987. godine.

Član je Upravnog odbora Programa studija genocida Univerziteta Jejl.

Takođe je član Saveta međunarodnog ekspertskog tima Instituta za istraživanje genocida Kanada.

Profesor Petigru je 7. oktobra 2012. godine služio kao akreditovani međunarodni posmatrač za opštinske izbore u Srebrenici, u Bosni i Hercegovini.

Držao je predavanja o genocidu u Bosni i Hercegovini poslednjih godina, uključujući i na Odseku za filozofiju i Programu mirovnih studija, Loyola University Mariland (Baltimor); Odeljenju za filozofiju Univerziteta Severni Teksas; Seminaru studija genocida Univerziteta Jejl; ali i na Letnjem univerzitetu Srebrenica, Memorijalni centar Potočari.

Profesor Petigru je sa svojim sinom Jonom napravio dokumentarni film pod nazivom „Geografija genocida u Bosni: iskupljenje Zemlje“ (SAD, 2011).

Predstavio je i diskutovao o filmu na brojnim univerzitetima i konferencijama.

Profesor Petigru predaje niz kurseva uključujući „Fenomenologiju i egzistencijalizam“, „Filozofiju 19. veka“, „Drevnu filozofiju“, „Probleme u filozofiji“…

Određeni broj njegovih predavanja ispituje u kojoj meri etička misao Aristotela, Kanta, Levinasa i drugih može odgovoriti, prekinuti i možda sprečiti uzroke genocida.

Njegov esej, koji se odnosi na izjave svedoka i genocid u Bosni, objavljen u „Jean-Lu Nancy and Plural Thinking: „Ecpositions of World, Ontology, Politics, and Sense“.

Još jedan esej profesora Petigrua o genocidu u Bosni „Geografija genocida u istočnoj Bosni“ objavljen je na veb stranici Instituta za istraživanje genocida Kanade.

Petigru smatra da Evropa treba da ispravi nepravdu koja je učinjena Bosni i Hercegovini.

– Iako pozdravljam objavu preporuke za otvaranje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, vjerujem da se pristup Bosne i Hercegovine EU treba tretirati i ubrzati kao pitanje restorativne pravde kako bi se popravila šteta ili ispravila nepravda koja je učinjena Bosni. Bosna je bila žrtva ratnih zločina koje su inicirali udruženi zločinački poduhvati vođeni istim principima i u Srbiji i u Hrvatskoj. Ovi udruženi zločinački poduhvati želeli su geografsku teritoriju, Veliku Srbiju i Herceg Bosnu – ukazuje Petigru.

Osim toga, kako je rekao, građani Bosne su trpeli ratne zločine od 1992. do 1995. godine, uključujući zločine protiv čovečnosti i genocid u Srebrenici.

Petigru je 2022. bio na komemoraciji žrtvama srebreničkog genocida u Potočarima.

– Mislim da je jako važno doći na komemoraciju i dženazu u Potočare, odati počast žrtvama i podržati njihove porodice. 8.372 žrtve. To je istina! Kada se ekshumiraju i identificiraju oni, jedan po jedan, dolaze svojoj kući u Potočarima. Mi smo svedoci svakog pojedinačnog života koji je oduzet od nas. Svedočimo tugi svake porodice i svedočimo istini o genocidu – kazao je za portal „Avaza“ Petigru.

U kolumni za Al Džaziru je napisao da “Srpsko-rusko prijateljstvo” koje simbolizuju ruski krst i ploča u Vidrićima podrazumeva podsticanje na ponavljanja zverstava iz 1990-ih kao svetu misiju.

“Dodikovo poricanje genocida i drugih ratnih zločina, zajedno sa njegovim antidržavnim i antimuslimanskim izjavama, podriva poštivanje vladavine prava. Ove provokacije narušavaju mogućnost pravednog društvenog poretka i mirne budućnosti građana BiH. Dodikove pretnje secesijom i njegove posjete Moskvi imaju za cilj da blokiraju put Bosne u EU i NATO u službi srpskog i ruskog sveta. Povodom Dana državnosti BiH, imperativ je da međunarodna zajednica da prioritet pristupanju Bosne EU i NATO-u kako bi podržala Bosnu kao demokratsku, multietničku i suverenu državu”, napisao je Petigru.