Foto: EPA-EFE/VASSIL DONEVTehnički premijer Bugarske Dimitar Glavčev zatražio je u poslednji čas od bugarske ambasadorke pri Ujedinjenim nacijama (UN) da bude uzdržana prilikom prošlonedeljnog glasanja o rezoluciji o genocidu u Srebrenici, suprotno ranijim instrukcijama da glasa za usvajanje tog dokumenta.
Sedam dana pošto je Generalna skupština (GS) UN usvojila Rezoluciju o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici, Vlada Bugarske je saopštila da to uputstvo Glavčeva ipak “nije sadržalo konačne instrukcije” ambasadorki Lačezari Stoevoj, koja je glasala za usvajanje dokumenta.
Vlada se oglasila dan pošto je istraživački portal BIRD objavio diplomatske dokumente sa uputstvima Glavčeva, koji je i ministar spoljnih poslova, prenosi Radio Slobodna Evropa.
BIRD navodi da je Glavčev tražio promenu stava posle lobiranja predsednika Srbije Aleksandra Vučića kod lidera konzervativne partije GERB Bojka Borisova, bivšeg premijera.
Taj portal je izneo pretpostavku da je Glavčev, bivši član stranke GERB, dobio instrukciju od Borisova, svog nekadašnjeg partijskog šefa.
Glavčev je dugo godina bio poslanik stranke GERB, čiji je lider Borisov održavao bliske odnose sa Vučićem dok je bio premijer.
Vučić i Borisov su sarađivali na izgradnji gasovoda „Turski tok“, preko koga Rusija dostavlja prirodni gas u Centralnu i Istočnu Evropu, zaobilazeći Ukrajinu.
Iz dokumenata koje je objavio BIRD vidi se da je Glavčev pravdao promenu stava argumentom koji su Srbija i Rusija koristile u lobiranju protiv rezolucije – da je „napeta situacija“ u svetu i na Zapadnom Balkanu.
BIRD je objavio i odgovor Stoeve tehničkom premijeru, iz kojeg se vidi da joj je Glavčev poslao pismo u 8.55 po njujorškom vremenu, sat vremena pre početka sednice Generalne skupštine UN na kojoj je usvojena rezolucija o Srebrenici.
Stoeva je u odgovoru napisala da je postupila u skladu sa instrukcijama datim 12. aprila i glasala za rezoluciju, jer joj je zahtev Glavčeva delovao kao rezultat „spoljnog pritiska“, budući da „nisu nastupile nikakve objektivne okolnosti za promenu javno iznetog i zvaničnog stava“
“Budući da su protiv rezolucije aktivno i agresivno lobirale jedino Srbija i Rusija, jedini mogući zaključak za međunarodnu zajednicu bio bi da je naša pozicija promenjena u poslednjem trenutku pod pritiskom Srbije i/ili Rusije“, navela je Stoeva.
Posle curenja dokumenata, liberalna koalicija stranke Nastavljamo sa promenom i saveza Demokratska Bugarska saopštila je da Glavčev „duguje objašnjenje za nedopustiv pokušaj da promeni zvanični bugarski stav o Srebrenici i da podrži prorusku spoljnu politiku“.
Podsetimo, nakon glasanja u UN, Vučić je rekao da je bio iznenađen stavom Bugarske jer je uoči sednice bio uveren da će ta zemlja biti uzdržana.
Od 191 zemlje sa pravom glasa, za rezoluciju su glasale 84, među kojima su sve zemlje Kvinte i 23 od 27 članica EU. Protiv je bilo 19, a uzdržanih 68.
Ko je Dimitar Glavčev?
Dimitar GLavčev rođen je 15. avgusta 1962. godine u Sofiji.
Diplomirao je na Univerzitetu za nacionalnu i svetsku privredu (tada poznat kao „Visoki istraživački institut „Karl Marks“) 1987. godine, sa stručnom kvalifikacijom „ekonomista-računovođa“.
Diplomu ima i sa univerziteta „Međunarodni ekonomski odnosi“.
Radio je kao profesionalni računovođa oko 30 godina, od kojih je 20 bio nezavisni revizor.
Glavčev je izabran 2009. godine kao deo poslaničke grupe GERB-a u 41. Narodnoj skupštini.
U još pet mandata bio je poslanik, da bi se povukao posle 46. Narodne skupštine.
Za zamenika šefa Poslaničke grupe GERB-a imenovan je 2011. godine.
Bio je predsednik 44. Narodne skupštine od 18. aprila do 17. novembra 2017.
Ostavku je podneo posle skandala sa liderkom BSP-a Kornelijom Ninovom, koju je naterao da napusti sednicu jer je deklaracijom “vređala” premijera Bojka Borisova.
Poslanička grupa GERB-SDS je 12. jula 2023. godine predložila Glavčeva za šefa Revizorske komore, a na tu funkciju izabrala ga je Narodna skupština uz podršku 148 narodnih poslanika 26. jula.
Tako je počeo svoj 7-godišnji mandat.
Njegov izbor Glavčeva bio je okružen nekim kontroverzama, zbog činjenice da je njegov prethodnik Cvetan Cvetkov protivustavno smenjen sa funkcije.
Dana 28. marta 2024, nakon neuspeha vladinih pregovora, Glavčev je prisustvovao sastanku sa predsednikom Rumenom Radevom.
Prema novousvojenim ustavnim amandmanima, Glavčev je, kao šef Revizorske komore, imao pravo da ga predsednik izabere za privremenog premijera.
Sledećeg dana, Radev je zvanično najavio Glavčeva za mandatara za privremenog premijera, pozivajući ga na još jedan sastanak 30. marta.
On je 9. aprila u prisustvu Narodne skupštine položio zakletvu kao privremeni, odnosno tehnički premijer, a mandat mu traje do okončanja pregovora o formiranju vlade nakon predstojećih parlamentarnih izbora.
Tokom zajedničke konferencije za novinare sa odlazećim premijerom Nikolajem Denkovim, obećao je da će osigurati fer izbore i stabilnost u Bugarskoj.
Glavčev je postao prvi privremeni premijer u modernoj bugarskoj istoriji koji je učestvovao na sastanku Evropskog saveta, pri čemu je tu ulogu prethodno obavljao predsednik Bugarske u periodima sa privremenom kabinetom.
Takođe je postao premijer koji ima najveći broj savetnika – 23.
Oženjen je sa Pavlinom Andrejevom s kojom ima dvoje dece.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
