„Vučić je dočekao sa buketom ruža“: Ko je Đorđa Meloni, koju je Politico proglasio najmoćnijom osobom u Evropi?

Jedna od kategorija odnosi se i na najmoćniju osobu u Evropi, a to je ove godine italijanska premijerka Đorđa Meloni.

U opisu delovanja Meloni, ističe se kako je za manje od jedne decenije liderka desničarske stranke Braća Italije prošla put od smene kao ultranacionalističkog zaluđenika do toga da je izabrana za premijerku Italije i da se etablirala kao figura s kojom Brisel, a sada i Vašington, mogu poslovati.

„Otkako je došla na vlast, Meloni je izvela impresivan ideološki čin. Uspela je zadržati anti-EU retoriku na minimalnom nivou te je izbegla sukobe s Briselom.

Njen komplikovan odnos s predsednicom Evropske komisije Ursule fon der Lajen naglašava moć kojom trenutno raspolaže.

Predsednica Komisije provela je mesece „udvarajući“ se liderki desnice u pokušaju da je natera da podrži njen ponovni izbor na čelnu poziciju prošlog juna.

Iako je italijanska premijerka bila uzdržana kada je održano ključno glasanje, Ursula Fon Lajen je i dalje težila ka njegovanju dobrih odnosa s Meloni, pojašnjava se.

Ko je Đorđa Meloni?

Đorđa Meloni je rođena 15. januara 1977. u Rimu. Njen otac je napustio porodicu 1978. kada je imala godinu dana, preselio se na Kanarska ostrva i ponovo se oženio.

Meloni ima četvoro polubraće i sestara iz drugog braka njenog oca. Otac joj je 1995. osuđen je za trgovinu drogom na devet godina zatvora u Španiji.

Poslednji put je kontaktirao Meloni je 2006. kada je postala potpredsednica Predstavničkog doma.

Meloni je odrasla u radničkoj četvrti Garbatela u Rimu, preselivši se tamo nakon što je imućniji dom u kome je prvo živela kao dete sa roditeljima uništen u požaru nekoliko godina nakon što je njen otac otišao.

U svojoj autobiografiji, Meloni je napisala da su njeno detinjstvo i raspad njene porodice uticali na njen politički stav.

Njan straija sestra Arijana je udata za Frančeska Lolobriđidu, italijanskog ministra poljoprivrede od 22. oktobra 2022.

U petnaestoj godini je kao učenica pristupila je „Omladinskom frontu“ neofašističke partije MSI – kako bi zauzela stav protiv terora levih ekstremista tih godina, pisao je DW.

Kasnije je bila na čelu studentske organizacije ekstremno desne „Nacionalne alijanse“, a 2006. je izabrana u italijanski parlament.

U 31. godini (2008), postala je najmlađa ministarka u istoriji Italije, preuzevši ministarstvo za omladinu u vladi Silvija Berluskonija.

Osnivačica je stranke „Braća Italije“ (2012) i na njenom je čelu od 2014. Šest godina kasnije preuzela je dužnost predsedavajuće grupacije sličnih partija u Evropskom parlamentu ECR – Savez konzervativaca i reformista u Evropi.

„Braća Italije“ vuče političke korene iz Italijanskog socijalnog pokreta (MSI), koji se izdigao iz pepela Musolinijevog fašizma.

Partija i dalje nosi logo posleratnih ultradesničarskih stranaka: trobojni plamen, često doživljavan kao vatra koja gori na Musolinijevom grobu.

„Đorđa Meloni ne želi da se reši tog simbola zato što je to identitet od kog ne može da pobegne; to je njena mladost“, kaže Đanluka Pasareli, profesor političkih nauka sa rimskog Univerziteta Sapijenca, prenosi BBC.

„Njena partija nije fašistička“, objašnjava on.

„Fašizam znači prigrabiti moć i uništiti sistem. Ona to neće uraditi, a ne bi ni mogla. Ali postoje krila u njenoj partiji povezana sa neofašističkim pokretom. Ona se oduvek kretala negde između.“

Đorđa Meloni kategorički poriče fašističku etiketu. Ipak, oktobra ove godine njena vlada je kritikovana jer je odala počast vojnicima fašističke Italije poginulim u bici 1942. kod El Alamejna, u Egiptu, tokom Drugog svetskog rata u kojoj su britanske snage porazila trupe sila Osovine što je bila prekretnica u tom ratu.

Govoreći na engleskom, španskom i francuskom na jednom snimku, ona je insistirala je da je ta ideologija stvar prošlosti.

Ali iako je radila na tome da umiri italijanske zapadne saveznike, na primer, energično podržavajući pro-ukrajinski stav njena tvrdokorna konzervativna socijalna politika brinula je mnoge.

„Da – prirodnoj porodici, ne – LGBT lobijima!“, grmela je na jednom mitingu španske ultradesničarske stranke Voks.

Ona je pozvala na pomorsku blokadu Libije kako bi se sprečili dolasci brodova sa migrantima.

Meloni je u februaru postigla dogovor sa Albanijom da se migranti procesuiraju u toj balkanskoj zemlji. Nekoliko evropskih zemalja pomno prati plan, jer takođe žele da procesuiraju migrante u trećim zemljama.

Ipak, kontroverzna italijanska politika zadržavanja migranata u pritvorskim centrima u Albaniji radi procesuiranja naišla je na pravnu blokadu jer su sudije u Rimu prošlog meseca zatražile od Suda pravde Evropske unije (EU) pojašnjenje zakonitosti takvog postupanja.

Sudijama iz EU bi mogli biti potrebni meseci ili godine da donesu odluku.

Februara ove godine uspela je da ubedi mađarskog premijera Viktora Orbana da podrži slanje 50 milijardi evra pomoći Ukrajini.

Ljudi koji su upoznati sa kabinetom italijanske premijerke rekli su da je ona svoj takozvani diplomatski posao započela pre nekoliko meseci, razgovorima i sastancima različitih ministara i zvaničnika, čak i pre nego što 27 lidera nisu uspeli da postignu dogovor o pomoći Ukrajini u decembru prošle godine, jer Orban nije hteo da podrži.

Na kraju se sastala sa Orbanom u briselskom otmenom hotelu Amigo na jednosatnom ćaskanju i stvar je rešena.

Meloni je 2015. započela vezu sa Andreom Đambrunom, novinarom koji radi za Mediaset TV kanale. Par ima ćerku rođenu 2016. godine.

Prošle gpdine su se razišli, nakon njegovih izjava koje je prenosio televizijski program Striscia la notizia koje su opisane kao „seksističke“ i „šovinističke“, koje su uključivale predlaganje koleginice za trojku.

Ona je katolkinja i koristila je svoj verski identitet delimično da pomogne u izgradnji svog nacionalnog brenda. U govoru 2019. na skupu u Rimu, rekla je: „Ja sam Đorđa. Ja sam žena, ja sam majka, ja sam Italijanka, ja sam hrišćanka“.

Uprkos njenim hrišćanskim verovanjima. i zagovarajući tradicionalne porodične vrednosti, Meloni se branila da nije udata za oca svog deteta.

Meloni je ljubiteljka fantazije, posebno Gospodara prstenova J. R. R. Tolkiena.

Pored maternjeg italijanskog, govori engleski, francuski i španski.

Forbs je 2022. rangirao Meloni kao sedmu najmoćniju ženu na svetu i stavio je na četvrto mesto prošle godine.

Od strane magazoina Tajm za 2024. proglašena je za jednu od 100 najuticajnijih ljudi na svetu. Meloni je dobitnica nagrade Global Citizen Avard Atlantskog saveta.

Sa buketom crvenih ruža prošle godine ju je u Beogradu dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Pre neki dan u Parizu se sastala sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom.

On je rekao da je, tokom događaja u Parizu, proveo dosta vremena sa Meloni, koju je opisao kao „energičnu“ osobu i „živu vatru“.