Nobelovac, Putinov kritičar, čovek koji odbija da dopusti da ga ućutkaju: Ko je Dmitrij Muratov, novo ime na ruskoj listi „stranih agenata“?

Rusko Ministarstvo pravde ažuriralo je svoju listu stranih agenata, dodajući, između ostalih, Muratova zbog „korišćenja stranih platformi za širenje mišljenja čiji je cilj formiranje negativnog stava prema ruskoj politici“.

Prema ruskim zakonima, pojedinci i organizacije koje dobijaju sredstva iz inostranstva mogu da budu proglašeni stranim agentima, što je pežorativni izraz koji vodi do podrivanja kredibiliteta u javnosti.

Muratov je bio među grupom novinara koji su 1993. osnovali Novaju Gazetu nakon pada Sovjetskog Saveza.

List je postao jedan od retkih preostalih nezavisnih glasova u strogo kontrolisanom medijskom okruženju.

Muratov je bio glavni urednik Novaje gazete, koja je bila veoma cenjena u inostranstvu zbog svog istraživačkog novinarstva i često je kritikovala Kremlj.

Nakon što je Rusija donela oštre zakone protiv kritičara njene invazije na Ukrajinu i onih koji navodno diskredituju rusku vojsku, Novaja gazeta je prestala da izlazi dok se sukob ne okonča. Njeni novinari pokrenuli su novu publikaciju Novaja Gazeta Evropa, sa sedištem u Letoniji.

Ruske vlasti možda su zatvorile njegove novine, ali Muratov odbija da dopusti da ga ućutkaju.

„Vidimo kako vladina propaganda priprema ljude da misle da nuklearni rat nije loša stvar. Nuklearni rat i nuklearno oružje se ovde promovišu na TV kanalima kao da reklamiraju hranu za kućne ljubimce“, izjavio je Muratov u intervjuu za Bi-Bi-Si ranije ove godine.

„Oni saopštavaju: ’Imamo ovu raketu, taj projektil, drugu vrstu projektila.‘ Oni govore o gađanju Britanije i Francuske, o izazivanju nuklearnog cunamija koji će odneti Ameriku. Zašto to kažu? Da bi ljudi ovde bili spremni“, rekao je on.

„Ljudi u Rusiji su izloženi propagandi. Propaganda je vrsta zračenja. Svi su joj podložni, ne samo Rusi. U Rusiji je propaganda dvanaest TV kanala, desetine hiljada novina, društveni mediji poput VK (ruska verzija Fejsbuka) koji u potpunosti služe državnoj ideologiji“, istakao je.

Muratov je 2021. dobio je Nobelovu nagradu za mir zajedno sa filipinskom novinarkom Marijom Resom za rad na promovisanju slobode izražavanja.

U obrazloženju Nobelovog komiteta navedeno je da je Muratovu dodeljena nagrada zbog „promocije slobode izražavanja u teškim okolnostima“.

Priznanje je dobio nakon što su vlasti prethodnih meseci desetine ruskih novinara i brojne vodeće nezavisne medije označile kao „strane agente“.

Ubrzo pošto je Muratov dobio Nobelovu nagradu, Putin je rekao da ga ona neće zaštiti od oznake „stranog agenta“ ako prekrši zakon.

„Ako ne krši ruske zakone i ako ne navede razlog da bude proglašen stranim agentom, onda to neće biti“, rekao je Putin, ali i upozorio Muratova da ne pokušava da se sakriva iza Nobelove nagrade i da je „koristiti kao štit“ za kršenje ruskih zakona i „privlačenje pažnje na sebe“.

Muratov je u junu 2022, na Svetski dan izbeglica, svoju Nobelovu medalju prodao na aukciji u Njujorku za 103,5 miliona dolara s ciljem da pomogne deci koja su raseljena zbog rata u Ukrajini.

Mnogi su bili zaprepašćeni sumom za koju je prodata zlatna Nobelova medalja od 23 karata, uključujući i Muratova, a smatra se da je u pitanju rekordna suma.

Medalja je otišla u ruke anonimnom kupcu koji je preko telefona dao ponudu za desetine miliona veću od prethodne.

Sav novac je doniran UNICEF-u da bi se pomoglo izbegloj deci iz Ukrajine.

Muratov je rekao da je UNICEF izabrao jer je „za nas neophodno da organizacija koja će upravljati sredstvima ne pripada nijednoj vladi. Može da radi iznad vlada, za nju nema granica“.

Muratov je kasnije novčani deo nagrade od 500.000 dolara donirao u humanitarne svrhe „da bi deci izbeglicama dao šansu za budućnost“.

Muratov je Novaja gazetu osnovao 1993. s grupom novinara iz Komsomolskaja pravda gde je prethodno radio. Za glavnog urednika je imenovan 1995.

Pre toga je bio zamenik glavnog urednika i dopisnik lista iz Čečenije tokom sukoba 1994-1995.

Novaja gazeta je pod palicom Muratova postala poznata po svojim istragama u vezi sa korupcijom, kršenjem ljudskih prava, izbornim krađama, nasiljem policije…

List je često bio meta napada, a 2000-ih je šestoro njegovih novinara ubijeno dok su radili svoj posao.

Poznat kao zaštitno lice Novaja gazete i sam je često dobijao pretnje.

U aprilu prošle godine ga je u vozu u Rusiji napala nepoznata osoba i polila crvenom farbom i acetonom, što mu je izazvalo opekotine na očima.

Dmitrij Andrejevič Muratov je rođen 1961. u Kujbiševu, SSSR (današnja Samara, Rusija).

Nakon što je diplomirao na Filološkom fakultetu u rodnom gradu, nekoliko godina je proveo u sovjetskoj vojsci. Sredinom 1980-ih je počeo novinarsku karijeru u listu Volški komsomolets.

Pored Nobela, dobitnik je i drugih brojnih nagrada, uključujući Međunarodnu nagradu za slobodu medija (2007) koju dodeljuje Odbor za zaštitu novinara.