„Savetovao Antu Markovića, sarađivao sa Vukom Jeremićem“: Ko je Džefri Saks, koji tvrdi da je cilj NATO bombardovanja bio cepanje Srbije i stvaranje Kosova?

Saks je naveo i da je granatiranje Beograda 78 dana bio nečuven i apsolutno loš potez, piše RTS.

Istakao je da je Srbija bombardovana i razorena zbog NATO baze Bondstil i profita američkog vojno-industrijskog kompleksa.

Gostujući u podkastu američkog novinara Takera Karlsona, Saks je odgovarao na pitanja u vezi sa geopolitičkim kretanjima i izazovima s kojima se svet susreće, a govorio je i o NATO bombardovanju SR Jugoslavije

Na pitanje Karlsona koja je suština bombardovanja i šta su bili razlozi za takvu odluku sa ove distance, Saks je rekao da je cilj bio cepanje Srbije i otvaranje najveće NATO baze u jugoistočnoj Evropi.

„Dakle, poenta je bila da se Srbija pocepa i stvori nova država Kosovo, gde imamo najveću vojnu bazu NATO-a u jugoistočnoj Evropi – Bondstil“, ukazao je Saks.

Ko je Džefri Saks?

Džefri Saks (69) američki je ekonomista, analitičar javnih politika i univerzitetski profesor na Univerzitetu Kolumbija.

Poznat je po radovima o održivom i ekonomskom razvoju koje je promovisao još na Harvardu, gde je predavao tokom osamdesetih.

Svetskoj javnosti postao je interesantan kada je, 1985. godine, kao 31-godišnji savetnik vlade u Boliviji okončao visoku inflaciju za samo godinu dana, sa 24.000 procenata na devet odsto.

Tada je stekao nadimke „ekonomski tinejdžer“ i „profesor u farmerkama“.

Ipak, posle tri godine savetovanja, između 15.000 i 27.000 državnih službenika i radnika u Boliviji ostalo je bez posla.

Uticaj pada Berlinskog zida na razvojni put Džefrija Saksa

Formalno uspešan zadatak u Južnoj Americi Džefrija Saksa preporučio je zemljama na istoku Evrope u predvorju kraja hladnoratovske ere i pada Berlinskog zida.

Sledeći skonomsku mantru britansko-američke politike „tačerizma“ i „reganizma“, nudio je rešenja vladama koje su bile pred tranzicijom, ili u procesu, nakon pada komunizma u Istočnom bloku.

Na tom talasu, premijer SFR Jugoslavije Ante Marković angažovao je Saksa u cilju zauzdavanja hiperinflacije, na šta je i američki ekonomista podsetio tokom nedavne posete „Kopaonik biznis forumu“.

„Duboko sam verovao u zamisao Gorbačova da može da bude mir i da je Evropa objedinjena, te da je u to vreme došlo do kraja neprijateljstava između Istoka i Zapada“, istakao je nedavno Saks.

Savetovanje Ante Markovića

Saks se na Kopaoniku prisetio i da je tokom boravka u Beogradu krajem osamdesetih prvi put osetio da od ujedinjenog sveta nema ništa, baš kada je tadašnji premijer Marković predložio da Jugoslaviji bude odobrena pauza u vraćanju duga kako bi se obuzdala inflacija.

“Evropa i SAD odbile su mogućnost moratorijuma 1989. godine. Jugoslavija je bila osuđena na propast i onda se interno raspala. A ideja Evrope bila je da će postojati Hrvatska i Slovenija sa jedne strane, i Srbija, sa druge, ruske“, naveo je Saks na Kopaoniku.

Marković je ubrzo promocijom (interne) konvertibilnosti dinara, deregulacijom deviznog i spoljnotrgovinskog zakonodavstva, zamrzavanjem plata i kontrolom cena infrastrukturnih privrednih grana zaustavio hiperinflciju koja se bila popela na godišnju stopu od oko 2.700 odsto.

Saks, drugi put među Srbima

Američki ekonomista i politički analitičar potom je savetovao Slovence, Poljake i Ruse u pretumbavanju socijalističkih ekonomskih sistema u kapitalističke.

U tom poslu imao je manje uspeha nego tokom angažmana u Beogradu.

Poljski analitičari često su isticali da je tranzicioni uspeh počeo tek kada je Saks otišao.

Nakon petooktobarskih promena, bivši Saksov učenik i saradnik Božidar Đelić, kao ministar finansija SR Jugoslavije, tražio je od američkog ekonomiste da poseti Srbiju.

Saks je tom prilikom izrazio uverenje da će Srbija vrlo brzo nadoknaditi vreme izgubljeno u protekloj deceniji, te da će postati jedna od zemalja sa najbržim privrednim i ekonomskim razvojem u regionu.

Oprečna mišljenja o „šok-terapijama“, ekonomski bestseleri i UN

Džefri Saks kasnije se bavio, kako je to isticao, iskorenjavanjem siromaštva, na čemu je angažovan i njegov Zemaljski institut na Univerzitetu Kolumbija.

Bio je savetnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Kimuna, kao i aktuelnog genseka Antonio Gutereša, a sarađivao je i sa Vukom Jeremićem tokom njegovog mandata na mestu predsednika Generalne skupštine UN.

Predsednik je Mreže za rešenja za održivi razvoj UN i direktor Centra zaodrživi razvoj na Univerzitetu Kolumbija.

Autor je mnogih ekonomskih bestselera, uključujući „Kraj siromaštva“ i „Doba globalizacije.