„Čovek od koga strepi Evropa“: Ko je Džej Di Vens, koji je Trampa poredio sa Hitlerom, a sad je njegov kandidat za potpredsednika SAD?

Trampova nominacija potvrđena je na republikanskoj stranačkoj konvenciji u Milvokiju u američkoj državi Viskonsin.

On je prethodno odabrao Džej Di Vensa, republikanskog američkog senatora iz Ohaja, za svog kandidata za potpredsednika.

Dao je time prednost političaru koji ga je ranije oštro kritikovao, ali je od tada potpuno promenio stav i postao jedan od onih koji najsnažnije brane bivšeg predsednika.

Ova vest objavljena je na Trampovoj društvenoj mreži Truth Social.

„Posle dugog razmatranja i razmišljanja, uzimajući u obzir ogromne talente mnogih drugih, odlučio sam da je osoba koja je najpogodnija da preuzme poziciju potpredsednika Sjedinjenih Država senator Džej Di Vens iz sjajne države Ohajo“, napisao je Tramp.

Izborom Vensa, Tramp je preskočio druge moguće kandidate kao što su američki senatori Marko Rubio i Tim Skot i guverner Severne Dakote Dag Burgum.

Ko je Džej Di Vens?

Džej Di Vens je mlađi senator iz Ohaja, a na toj funkciji se nalazi svega godinu i po dana. Prešao je dug put za kratko vreme otkako je objavio svoje memoare „Hillbilli Elegi“, mesecima pre nego što je Tramp osvojio predsedničku funkciju 2016.

Vensovi memoari postali su izuzetno popularni 2016. godine, pošto je u njima izneta Vensova lična priča o pozadini borbi Apalačia i Rust Belt (naziv koji je dat delu Sjedinjenih Država koji uključuje srednjezapadne države Ilinois, Indijana, Mičigen i Ohajo, kao i Pensilvaniju).

Ključna poruka u Vensovoj knjizi, piše CBS Njuz, bila je da samo svojom voljom Amerikanci u ekonomski i socijalno ugroženim regionima mogu poboljšati svoje živote.

Ali knjiga je takođe dala Amerikancima u primorskim i bogatijim oblastima prozor u živote ljudi koji su činili okosnicu Trampove podrške 2016. godine.

Kada je Tramp pobedio, Vensova knjiga je postala svojevrsna biblija za lidere i medije da bolje razumeju ljude koji su glasali za Trampa, i kako bi mogul za nekretnine iz Njujorka mogao da se dopadne Amerikancima iz pojasa Rust Belt.

„Vensova knjiga ‘Hillbilli Elegi’ postala je glavni bestseler i film, jer je zagovarala vredne muškarce i žene naše zemlje“, napisao je Tramp na Truth Social-u dok je najavio Vensa za svog kandidata.

„J. D. je imao veoma uspešnu poslovnu karijeru u tehnologiji i finansijama, i sada, tokom kampanje, biće snažno fokusiran na ljude za koje se tako briljantno borio, američke radnike i farmere u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Ohaju, Minesoti, i daleko dalje“.

I sam Vens je oštro kritikovao Trampa pre i nakon Trampove izborne pobede 2016. protiv demokratske predsedničke kandidatkinje Hilari Klinton, nazivajući ga, između ostalog, „idiotom“ i „američkim Hitlerom“.

No dok se Vens pripremao za kandidaturu za američki Senat u Ohaju 2022., transformirao se u jednog od najdoslednijih branitelja bivšeg predsednika, podržavajući Trampa čak i kad su neki kolege iz Senata to odbili.

Vens je govorio da bi odbio da potvrdi rezultate izbora 2020. da je bio na poziciji tadašnjeg potpredsednika Majkl Pensa.

„Da sam bio potpredsednik, poručio bih čelnicima državama, poput Pensilvanije, Džordžije i mnogih drugih da treba da imamo više biračkih lista“, rekao je on za ABC Nevs u februaru, „mislim da se Kongres SAD odatle trebao boriti oko toga.

To je legitiman način da se nosimo sa izborima za koje mnogi ljudi, uključujući mene, misle da su bili problematični 2020. Mislim da je to ono što smo trebali da uradimo“.

Tramp je 2020. izvršio pritisak na Pensa, koji je predsedavao zajedničkom sednicom Kongresa na kojoj su potvrđeni rezultati predsedničkih izbora, da odbije da potvrdi elektorske glasove koji su pokazali da je Džozef Bajden pobedio.

Pens nije pristao na to, zaključivši da je njegova uloga bila ceremonijalna, i na kraju je objavio da je Bajden pobedio – posle napada Trampovih pristalica na Kapitol tog dana.

Od tada je Tramp nastavio javno da tvrdi da je Pens „imao pravo da promeni ishod“.

Iako je Vens 2022. rekao da će podržati nacionalnu zabranu abortusa nakon 15 nedelja, on je nagovestio da takođe podržava Trampa da to pitanje prepusti državama.

„Ja sam za život. Želim da spasim što više beba“, rekao je za CBS News u maju.

„I naravno, mislim da je potpuno razumno reći da se pobačaji u kasnim terminima ne bi smeli dešavati uz razumne izuzetke.

Ali mislim da Trampov pristup ovde pokušava da reši veoma teško pitanje i zapravo ovlasti američki narod da sam odlučuje o tome.“

Kada je reč o izboru Vensa za kandidata republikanaca za potpredsednika SAD Evropa strepi imajući u vidu da se Vens protivi američkoj pomoći Ukrajini.

U tekstu u Njujork tajmsu u aprilu tvrdio je da administraciji nedostaje plan za uspeh Ukrajine.

Napisao je da Ukrajini nedostaje ljudstvo i oružana moć da se odbrani od Rusije, kao i da SAD nemaju proizvodni kapacitet da nadoknade to.

On smatra da Ukrajina i njeni zapadni saveznici moraju da odustanu od cilja povratka ukrajinskih granica iz 1991. godine.

Vens je u maju u emisiji „Face the Nation“ rekao da bi SAD „mogle naučiti iz“ nekih odluka koje je doneo autoritarni mađarski premijer Viktor Orban, uključujući kontroverzne politike vezane za ophođenje sa neistomišljenicima na univerzitetima.

Orban, koji je poštovan u nekim tvrdolinijaškim konzervativnim krugovima, preuzeo je kontrolu nad državnim univerzitetima, što je potez za koji kritičari kažu da je proširio desničarski uticaj njegove vlade.

Vens je pohvalio pristup, rekavši da bi njegov način mogao da bude model za eliminisanje onoga što smatra levičarskom pristrasnošću na američkim univerzitetima.

Komentari iz maja usledili su jer su mnogi univerziteti u SAD bili uključeni u propalestinske proteste.

Vens je bio vodeći glas o bezbednosti vozova nakon toksične vozne katastrofe koja je izazvala zdravstvene i ekološke brige za stanovnike istočne Palestine, Ohajo.

On je deo dvopartijske grupe od šest senatora koji su u martu 2023. uveli zakon o bezbednosti na železnici koji ima za cilj da spreči buduća iskakanja iz šina.

Mera nije prošla u Senatu iako ima šest kosponzora GOP-a i podršku šest demokratskih poslanika.

Rođen je kao Džejms Donald Bouman u avgustu 1984. u Midltaunu, Ohajo. Imao je šest godina kada ga je biološki otac dao na usvajanje očuhu.

Tada je njegovo ime promenjeno iz Džejms Donald Bouman u Džejms Dejvid Vens.

Vensovo detinjstvo je bilo burno. Ne samo da je njegov otac napustio porodicu, već se i njegova majka borila sa zavisnošću od droge i alkohola, što je Vens zabeležio u svojoj knjizi.

Vens je proveo veći deo svog vremena odrastajući sa bakom i dedom u Kentakiju.

Njegova baka, članica demokrata koja je posedovala 19 pištolja, prema Vensovoj biografiji imala je veliki uticaj na njegov život.

Nakon što je završio srednju školu, Vens se prijavio u američki marinski korpus.

Diplomirao je prava na Jejlu 2013.

Vens je član senatskog Odbora za bankarstvo, stambena pitanja i urbana pitanja; Komiteta za trgovinsku nauku i transport, Zajednički ekonomski komitet i Specijalni komitet za starenje.

Svoju suprugu Ušu Čilukuri upoznao je na Jejlu. Venčali su se 2014. godine.

Ona je parničarka i službenica predsednika Vrhovnog suda Džona Robertsa, kao i sudije Vrhovnog suda Breta Kavanoa kada je Kavano bio savezni sudija.

Vens i Čilukuri, koja je Indijanka, imaju troje dece.