Ko je Džimi Akeson, lider ultradesničarske stranke Švedske demokrate koja je na korak do pobede na izborima

Godine 2002. postao je lider nacionalne omladinske organizacije Švedskih demokrata, a 2005. je preuzeo liderstvo u ovoj stranci, koja je u to vreme imala podršku glasača od oko jedan odsto.

Akeson je odrastao u porodici srednje klase.

Otac mu je bio preduzimač, a majka je radila kao pomoćna medicinska sestra u Solvesborgu, gradu na jugu Švedske sa oko 9.000 stanovnika.

Upravo u toj ruralnoj oblasti sa malim gradovima i farmama su Švedske demokrate izgradile svoje uporište, usled zabrinutosti zbog velike imigrantske populacije u obližnjem Malmeu.

Kada je završio srednju školu, Akeson je studirao političke nauke u Lundu, gde se povezao sa onima koji će kasnije poznati poznati pod nazivom “Banda četvorice”, koju čine (tada budući) partijski lideri Ričard Jomshof, Matijas Karlson i Bjorn Soder.

Oni su izgradili biračku bazu stranke oko poruke da je mirna i bogata država Švedska uništena zbog imigracije muslimana.

Švedske demokrate nastale su 1980-ih iz neonacističkog pokreta.

U stranci je došlo do velikog preokreta pod vođstvom Akesona, zamenivši raniji logo koji vukao poreklo iz neonacizma i obećavši da će se otarasiti rasističkih i nasilnih korena.

Stranka je osvojila 5,7 odsto glasova kada je ušla u parlament 2010, zatim 12,9 odsto 2014. godine, kada je postala treća najveća stranka u švedskom parlamentu, a 17,5 odsto 2018.

Njen uspon je rastao zajedno sa prilivom imigranata u Švedsku.

Ova zemlja sa 10,3 miliona stanovinka je primila oko pola miliona tražilaca azila u poslednjoj deceniji.

Stranka je nastavila da se suočava sa optužbama da pruža utočište nasilnim rasistima i simpatizerima nacizma koji nose svastike.

U oktobru 2012, Akeson je u stranku uveo “nultu toleranciju prema rasizmu i ekstremizmu”.

On je 2015. isključio celokupnu omladinsku organizaciju Švedskih demokrata zbog njenih veza sa ekstremistima.

Međutim, kako navodi Gardijan, kritičari kažu da su od tada izbačeni samo članovi stranke sa nižih nivoa, dok su oni koji se nalaze na višim pozicijama u hijerarhiji izbegli cenzuru.

Reference na važnost takozvane “nasledne esencije”, koja vodi poreklo iz rasne biologije 1930-tih, su izbačene iz stranačkog programa tek 2019.

U jednoj debati 2009, Akeson je tvrdio da imigracija muslimana u Švedsku predstavlja “najveću spoljnu pretnju zemlji od Drugog svetskog rata”.

Međutim, Džimi Akeson verovatno neće postati premijer čak i ako desničarski blok osvoji najveći broj mesta.

Tu ulogu bi mogao da preuzme Ulf Kristerson, lider Umerene partije, koga većina desmičarskih stranaka vidi kao prihvatljivu opciju, dok se Švedske demokrate nadaju da će biti deo njegove vlade.

Velike promene u švedskoj politici pokrenute su upravo kada je 2019. godine Umerena partija Ulfa Kristersona započela razgovore sa Švedskim demokratama.

Socijaldemokrate su na vlasti od 2014, a na švedskoj političkoj sceni su od 1930-ih.