„Pobožni diplomata“: Ko je Edmundo Gonzales, za koga opozicija tvrdi da je pobedio na predsedničkim izborima u Venecueli?

Gotovo istovremeno opozicija je objavila da je njihov kandidat Edmundo Gonzales „ubedljivi pobednik“.

„Mi smo pobedili sa 70 odsto glasova. Veneceula ima novog izabranog predsednika i to je Edmundo Gonzales Urutia“, rekla je u obraćanju novinarima u Karakasu šefica opozicije Marija Korina Mačado.

Ona je novinarima govorila u prisustvu opozicionog predsedničkog kandidata Edmunda Gonzalesa, čija pobeda je, kako je dodala, ubedljiva.

Ko je Edmundo Gonzales?

Protekla dva meseca bila su, piše AP, različita od bilo čega što je Edmundo Gonzalez Urutia ikada iskusio: držao je političke govore, rukovao se sa ljudima i mahao sa vrha kamiona koji se kretao kroz vesele mase okupljene širom Venecuele.

Dramatične životne promene za 74. godišnjeg Gonzalesa transformisale su ga od gotovo nepoznatog pobožnnika u ime koje je poznato.

Očekivalo se da u nedelju uđe u istoriju da je pobedio predsednika Nikolasa Madura na dugo očekivanim izborima.

„Fraza koja mi je više puta upućivana jeste „Vi ste moja poslednja nada““, rekao je Gonzales novinarima u četvrtak, misleći na pristalice.

Gonzalesovo ime na glasačkom listiću bilo je ispred Unitarne platforme, koalicije glavnih opozicionih partija Venecuele.

Do aprila nije ni zamišljao da se kandiduje za ikakvu funkciju, a kamoli za predsednika.

Čak i među opozicionarima Venecuele, malo ko je znao za bivšeg diplomatu pre nego što je proglašen za kandidata koalicije.

Pre nego što se Gonzales pridružio Mariji Mačado u predizbornoj kampanji, opisivan je kao pošten porodični čovek.

Gonzales je započeo svoju profesionalnu karijeru u Ministarstvu spoljnih poslova Venecuele. Bio je pomoćnik ambasadora Venecuele u SAD. Obavljao je diplomatsku dužnost u Belgiji i Salvadoru i bio je ambasador Venecuele u Alžiru.

Poslednju diplomatsku funkciju obavljao je u Argentini tokom prvih godina vlade Uga Čavesa, Madurovog prethodnika i mentora.

Gonzales je do nedavno bio konsultant za međunarodne odnose, pišući o nedavnim političkim dešavanjima u Argentini. Autor je istorijskog dela o ministru spoljnih poslova Venecuele tokom Drugog svetskog rata.

Njegove godine u Salvadoru i Alžiru poklopile su se sa periodima oružanih sukoba u obe zemlje.

Upravo se vratio u glavni grad Venecuele, Karakas, sa putovanja po Evropi gde je bio u poseti ćerki i unucima, kada su mu opozicioni lideri predstavili ideju da postane predsednički kandidat.

Svoje prihvatanje uslovio je sa nekoliko stvari, uključujući i to da njegova supruga to odobri. Ne samo da je pristala, već je stajala pored njega na binama i kamionima, i oboje su mahali gomili mladih i starih koji su se okupiljali u velikom broju tokom kampanje.

Njegov karakterističan prigušeni ton i pokeraško lice, iskovani u godinama diplomatije, protive se imidžu bučnih političara na koje su birači navikli.

Maduro i njegovi saveznici su njegovo držanje shvatili kao znak slabosti i kažnjavali su ga na nacionalnoj televiziji i na kampanjama.

U svojoj kratkoj kampanji, on je naglasio pristojnost koju želi da Venecuelanci ponovo iskuse, od plate za normalan život do pouzdanih javnih firmi.

„Dosta vike, dosta uvreda, vreme je da se ponovo okupimo“, govorio je Gonzales pristalicama.

U svom prvom nastupu u predizbornoj kampanji u maju, Gonzales je rekao da želi da izgradi zemlju „u kojoj predsednik ne vređa, zemlju gde svi pripadaju, ostavljajući konfrontaciju iza sebe“.

Njegova retorika je u suprotnosti sa Madurom, koji je upozoravao da bi moglo doći do „krvavog kupanja“ ako izgubi i nazvao je Gonzalesa marionetom Sjedinjenih Država.

Gonzales je rođen u La Viktoriji, Aragva 1949. Diplomirao je međunarodne studije na Centralnom univerzitetu Venecuele i magistrirao međunarodne odnose na Američkom univerzitetu 1981.

Gonzalesova politička gledišta su opisana kao centristička, a on sebe predstavlja kao apolitičnog i zagovornika konsenzusa.

Gonzales je više puta podržavao razgovore sa Madurom za razliku bivše predsedničke kandidatkinje Marije Mačado koja je podržavala krivično gonjenje zbog kršenja ljudskih prava od strane Madurove vlade.

Oženjen je Mercedes Lopez de Gonzales sa kojom ima dvoje dece i četvoro unučadi.

Voli ptice, bejzbol, porodične roštilje i čitanje.