Francuski predsednik Emanuel Makron imenovao je danas svog saveznika Fransoa Bajrua za novog premijera nakon što je prošlonedeljnim istorijskim glasanjem o nepoverenju okončana kratkotrajna manjinska koalicija desničara Mišela Barnijea.
Bajru je četvrti francuski premijer ove godine, jer se Francuska bori sa rastućom političkom krizom u podeljenom parlamentu. Barnijeova vlada je smenjena prošle nedelje posle samo tri meseca na funkciji, a Makron želi da izbegne da se nova vlada suoči sa istom sudbinom.
Otkako je Makron u junu raspisao vanredne izbore francuski parlament je podeljen između tri grupe bez apsolutne većine. Levi savez je dobio najveći broj glasova, ali nije dobio apsolutnu većinu.
Makronova centristička grupacija pretrpela je gubitke dok je krajnje desničarski Nacionalni skup dobio znatan broj glasova, ali je taktičkim glasanjem levice i centra u drugom krugu izbora sprečen dalji proboj Nacionalnog skupa.
Te podele i dalje ostaju i prvi zadatak novog premijera je da imenuje vladu koja može da radi sa parlamentom na usvajanju punog budžeta za 2025.
Tomas Kaznev, centristički poslanik iz Makronove stranke, opisao je Bajrua kao iskusnog političara koga krasi „umetnost kompromisa“.
Ko je Fransoa Bajru?
Bajru (73) je lider centrističke MoDem partije i politički teškaš iz jugozapadne Francuske koji sebe naziva „čovekom sa sela“, piše Gardijan.
Bivši je ministar obrazovanja i gradonačelnik grada Paua na jugozapadu zemlje. Saveznik je i čovek od poverenja Emanuela Makrona otkako je došao na vlast 2017.
Ipak, ovom političkom veteranu zameraju i sa levog i desnog političkog spektra. Na levici kažu da će nastaviti Makronovu politiku dok ga lično ne voli uticajni bivši desničarski predsednik Nikola Sarkozi, protiv koga se borio u predsedničkoj trci 2007.
Političari na levoj strani ranije su kritikovali izbor Bajrua, rekavši da bi njegovo imenovanje značilo „kontinuitet“ za Makrona i te da se ne poštuje rezultat vanrednih izbora u kojima je levičarski savez osvojio najveći broj glasova čak i ako nije dobio većinu.
Manon Obri, iz levičarske La France Insoumise Žan-Lika Melanšona, rekla je za Evropu 1 stav svoje stranke o Bajru pre imenovanja: „On je samo oličenje makronizma. Kako to da kada Emanuel Makron izgubi izbore želi, po svaku cenu, da nametne boju i kontinuitet sopstvene politike? To ne funkcioniše“.
Socijalista Boris Valo rekao je da ako Makron imenuje nekoga iz sopstvene centrističke grupacije „to rizikuje da pogorša političku i institucionalnu krizu“ koju je predsednik stvorio.
Bajru je bio kandidat na predsedničkim izborima 2002, 2007. i 2012. godine. Takođe je predsedavao Evropskom demokratskom strankom (EDP) od 2004. godine.
Od 1993. do 1997. Bajru je bio ministar nacionalnog obrazovanja u tri uzastopne vlade. Bio je i poslanik u Nacionalnoj skupštini sa kratkim prekidima i član Evropskog parlamenta (MEP) od 1999. do 2002. Bio je gradonačelnik Pau od 2014. godine.
Spekulisalo se da će Bajru biti kandidat na predsedničkim izborima 2017, ali je on odlučio da se ne kandiduje i umesto toga podržao je Emanuela Makrona, koji ga je – nakon pobede na izborima – imenovao za ministra pravde u vladi koju je predvodio Eduar Filip.
On je 21. juna 2017. podneo ostavku iz vlade usred istrage o navodnom lažnom zapošljavanju poslaničkih pomoćnika od strane MoDem-a, pokrenute ranije tog meseca.
Bajru je rođen 25. maja 1951. u Borderu, Atlantski Pireneji, selu koje se nalazi između Pau i Lurda. Sin farmera Kaliksta Bajrua, gradonačelnika Bordera i Eme Sartu.
Kao mali je mucao zbog čega je sedam godina pohađao logopedsku terapiju.
Bejru se oženio sa Elizabet Perlant 1971. godine, poznatoj kao „Babet“. Imaju petoro dece, koja su odrasla na farmi gde je Bajru rođen.
Pre nego što je započeo svoju političku karijeru, Bajru je predavao istoriju u Bearnu u francuskim Pirinejima.
Autor je nekoliko knjiga o politici i istoriji, uključujući i jednu o francuskom kralju Henriju IV. Bairouov hobi je uzgoj konja.
Bajro je bio glasni borac za razna pitanja, uključujući reformu političkog procesa, građanske slobode i slobodan softver. Tokom predsedničke izborne kampanje 2007. opisao je Evropsku uniju kao „najlepšu konstrukciju čitavog čovečanstva“.
U intervjuu za The New York Times 2007. godine, Bajru je rekao: „Ja sam demokrata, ja sam Klintonovac, ja sam čovek ‘trećeg puta'“.
On je opisao ekonomski model Sjedinjenih Država kao sistem „preživljavanja najsposobnijih“, gde se često govorilo da je novac jedina motivacija ljudi, gde je visoko obrazovanje preskupo i gde se srednja klasa smanjuje.
Bajru je kritikovao rat u Iraku, rekavši da je on „uzrok haosa“ u regionu.
On je kritikovao spoljnu politiku Nikole Sarkozija, uključujući poziv libijskog lidera Moamera Gadafija u jednonedeljnu državnu posetu Francuskoj i potpisivanje sporazuma o vojnoj saradnji sa Libijom.
Takođe je 2009. kritikovao izjave tadašnjeg pape Benedikta XVI u kojima je tvrdio da kondomi promovišu SIDU. Bajru je te opaske nazvao „neprihvatljivim“, dodajući da je „primarna odgovornost, posebno hrišćana, odbrana života. Ovo je kontinent na kojem umiru desetine miliona žena i muškaraca“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.