Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLETEmanuel Makron imenovao je u utorak 34-godišnjeg ministra obrazovanja Gabrijela Atala za svog novog premijera, pošto francuski predsednik nastoji da udahne novi život svom drugom mandatu uoči izbora za Evropski parlament, preneo je Rojters.
Ovaj potez neće nužno dovesti do bilo kakvog većeg političkog pomaka, ali signalizira želju da Makron pokuša da odmakne od prošlogodišnjih nepopularnih penzionih i imigracionih reformi i poboljša šanse svoje centrističke stranke na junskim izborima za EU.
Gabrijel Atal, bliski Makronov saveznik koji je postao poznat kao portparol vlade tokom pandemije kovida, zameniće odlazeću premijerku Elizabet Born.
Atal je po nedavnim istraživanjima javnog mnjenja jedan od popularnijih politicara u zemlji. Kao gost je, pišu, opušten u radijskim emisijama i u parlamentu.
On će biti najmlađi premijer Francuske i prvi koji će biti otvoreno homoseksualac. Partner mu je evropski poslanik Stefan Sejourne.
„Gabrijel Atal pomalo liči na Makrona iz 2017. godine“, rekao je poslanik Patrik Vignal, misleći na tačku kada je predsednik prvi put preuzeo dužnost kao najmlađi lider u modernoj francuskoj istoriji, u to vreme popularna ličnost među biračima.
Gabrijel Atal, koji je trenutno ministar obrazovanja, imaće zadatak da vodi francusku vladu na važne izbore za Evropski parlament u junu.
Njegov uspon je bio brz, piše BBC. Pre deset godina bio je opskurni savetnik u ministarstvu zdravlja i član socijalista.
Zgodan, mlad, šarmantan, popularan, ubedljiv, opisuje ga BBC.
Kao i mnogi ljudi iz njegove generacije, Atal je bio inspirisan idejom Emanuela Makrona o razbijanju stare podele levo-desno i ponovnom pisanju kodeksa francuske politike.
Nakon Makronovog izbora 2017. Atal je postao član parlamenta, i upravo je tamo njegova briljantnost kao debatanta skrenula pažnju predsednika.
Sa 29 godina postao je najmlađi ministar u Petoj republici sa nižim položajem u obrazovanju. Od 2020. bio je portparol vlade a nakon reizbora predsednika Makrona, nakratko je bio ministar za budžet, zatim je preuzeo obrazovanje u julu prošle godine.
Vodio je kampanju protiv maltretiranja u školama – i sam je bio žrtva, kako kaže – u elitnoj Ecole alsacienne u Parizu.
Ankete pokazuju da je on ubedljivo najcenjeniji član Makronove vlade – koji se takmiči na istom nivou kao i glavni predsednikov neprijatelj, nacionalistkinja Marin Le Pen i njen mlađi kolega Džordan Bardela.
Izvlačeći Gabrijela Atala iz svog „čopora ministara“, Makron koristi keca da nadigra damu i njenog igrača. Ali da li će uspeti?
Pojedini komentatori ukazuju da ono što javnost pre svega sada želi nije toliko preuređenje lica na vrhu vlasti, već novi osećaj svrhe predsedništva Makrona.
Ali kako stvari stoje, Atal će se suočiti sa potpuno istim problemima kao i njegova prethodnica Elizabet Born.
To su: tvrdo desničarska opozicija koja raste u popularnosti i izgleda da će lako pobediti na evropskim izborima u junu; Narodna skupština bez vladajuće većine što je izazova za usvajanje svakog novog zakona i predsednik koji izgleda nesposoban da definiše šta želi da postigne svojim drugim mandatom.
Povrh toga, novi premijer će imati i svoj problem – a to je uspostavljanje vlasti nad takvim teškašima kao što su Gerald Darmanin i Bruno Le Maire.
A kakav je plan, pitaju se i neki, da li će, kako se čini verovatnim, Makronova stranka teško izgubiti na evropskim izborima?
Obično bi to bio povod za smenu premijera, da bi se dao novi elan za drugu polovinu mandata. Ali, kako stvari stoje, ta karta je već odigrana, a u slučaju poraza u junu Gabrijel Atal rizikuje da ostane diskreditovani gubitnik.
U Narodnoj skupštini ga poštuju i vole.
Ali postavlja se pitanja za šta se on zapravo zalaže. Kao predsednikov kandidat, on je vunderkindov vunderkind. Ali ako je on samo Makronov „mini-ja“, čudo bi se moglo pokazati kao fatamorgana, ukazuje BBC.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
