Ko je Gulen za koga se sumnja da stoji iza udara u Turskoj

Faktički dok je udar još bio u toku, u prvom telefonskom obraćanju medijima i to iz Marmarisa, gde se nalazio na odmoru, Erdogan je prst uperio u Fetulaha Gulena, penzionisanog imama koji godinama živi u dobrovoljnom izbeglištvu u Pensilvaniji, SAD. Turskom neće vladati „paralelne strukture“ iz Pensilvanije, poručio je Erdogan, koji godinama tvrdi da Fetulah Gulen pokušava da sruši legalnu i demokratski izabranu vlast. Kao što je demantovao ranije optužbe, Gulen je odbacio tvrdnje da stoji iza pokušaja vojnog udara.

Ne tako davno, do pre tri-četiri godine, odnosi između njih dvojice bili su skoro idilični. Uticajni i harizmatični Gulen podržao  je dolazak na vlast 2002. godine  i jačanje AK partije i Erdogana. Njih dvojica su bili bliski saradnici, ali je do problema došlo iz prostog razloga. Obojica su želeli više vlasti i moći, te je došlo do „sukoba interesa“. Ko će biti „kalif nad kalifima“? Gulen ili Erdogan. Sredinom 2013. Gulenu bliski ljudi pokušali su da smene šefa tajne službe Hakana Fidana,  bliskog Erdoganu. Erdogan je zapretio da će zatvoriti dečije boravke i privatne škole Gulenovog pokreta, koji u Turskoj postoje decenijama. Krajem 2013. Izbila je korupcionaška afera u kojoj je privedeno više ministara, članova njihovih porodica, a pominjan je i Erdoganov mlađi sin Bilal. Erdogan je ocenio da mu aferu “smešta” Gulen. Uz obećanje da neće dozvoliti formiranje “paralelnih državnih struktura” pod Gulenovim uticajem, Erdogan je  počeo da smenjuje, otpušta i premešta ljude u pravosuđu i  policiji za koje se smatra da su bliski Gulenu.

Fetulah Gulen je rođen 1941. u gradu Erzurum, sedištu istoimene turske provincije, u porodici imama. Postao je imam u rodnom gradu već sa 18 godina, a svojim nadahnutim govorima i propovedima odmah je osvojio vernike. Sa 27 godina postao je vrhovni imam u višemilionskom Izmiru i bio  zadužen za čitav Egej. Uhapšen je tokom vojnog puča 1971, pod optužbom da „zloupotrebljava religijska osećanja za političke i sopstvene interese“. Ubrzo je pušten. Krajem sedamdesetih napušta poziv imama i više se angažuje u svom pokretu “Hizmet” (“Servis”). Spada u moderne islamske teologe. Zalaže se za međuverski dijalog i saradnju, veću ulogu žena u islamu, a njegov  „Hizmet“ ima snažnu socijalnu i obrazovnu komponentu. U Turskoj i inostranstvu, „Hizmet“ je otvorio na desetine škola, bolnica, socijalnih ustanova, ali Gulenovi kritičari smatraju da iza humanističke fasade stoje njegove političke pretenzije. Oni koji su napustili „Hizmet“ opisuju kao sektu, muslimansku verziju sajentologije, masonerije… Smatra se da je Gulen veoma uticajan u turskoj policiji, pravosuđu, medijima. Kontrolisao je nekada najtiražniji dnevnik “Zaman”. Dok ga Erdogan nije uzeo pod svoje. Ne zna se koliko “Hizmet” ima članova, ali se pretpostavlja da ih u Turskoj ima na vrlo uticajnim mestima, uglavnom u turskom pravosuđu, policiji, medijima, ali i delu vojnih oficira. Bilo ih je i u redovima Erdoganove AK Partije. Hakan Šukur, najpoznatiji turski fudbaler i bivši poslanik AKP u turskom parlamentu verovatno je medijski najpoznatiji član “Hizmeta” i Gulenov sledbenik. Čak je i AKP napustio zbog Gulena. Birao između Erdogana i Gulena i izabrao drugog. 

Gulenovi kritičari, pak, veruju da se iza humanističke maske krije pravi  Gulenov cilj- politički uticaj i kao dokaz navode snimak objavljen 1999. godine na kome svojim pristalicama govori kako da se infiltriraju u sve pore društva, primire i čekaju kada će preuzeti vlast. Zbog tog govora i snimka pretilo mu je novo hapšenje, te zbog toga i zdravstvenih razloga odlazi u SAD, gde i danas živi. Povučeno, u velelepnom domu u Pensilvaniji koji više liči na vilu holivudskih zvezda nego na kuću skromnog islamskog propovednika. Smatra se da je Gulenov pokret veoma bogat i da njihova imovina dostiže od nekoliko stotina miliona do čak milijardu dolara. Članovi “Hizmeta” navodno za humanitarne i ostale aktivnosti pokreta doniraju od pet do 20 odsto svojih prihoda, a ima ih vrlo bogatih.

Čeka se Vašington

Turska je protiv Gulena podigla niz optužnica i od SAD zatražila njegovo izručenje. Vašington je to do sada odbijao. Pravni zastupnik Turske pred američkim sudovima najavio je da će zbog sumnje da je Gulen organizator  vojnog puča, ponovo tražiti njegovo izručenje. Biće to novi test za turbulentne odnose Ankare i Vašingtona. Ako izruče Gulena Ankari, zvanični Vašington će kritikovati pojedini krugovi u SAD, koji ne podnose Erdogana. Ukoliko ga ne izruče, mnogima u Turskoj biće to novi argument za tvrdnju da Zapad stoji iza pokušaja destabilizicije njihove zemlje. U Turskoj inače nisu retke spekulacije da je Vašington zakasnelo reagovao u slučaju vojnog udara. Jeste Obama podržao demokratski izabranu vladu i predsednika Erdogana, ali tek kada se uverio da je puč propao.