Ko je Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha?

Tokom više od 30 godina na čelu Hezbolaha, Nasralah je transformisao šiitsku miliciju u glavnu političku snagu u Libanu i moćnog protivnika susednog Izraela.

Za to vreme, 64-godišnji verski lider postao je jedna od najmoćnijih i najpolarizirajućih ličnosti na Bliskom istoku.

Za mnoge članove libanske šiitske zajednice, istorijski marginalizirane grupe, on je heroj. Ali drugi ga smatraju ratnim huškačem koji je uvukao zemlju u regionalne sukobe.

Sjedinjene Države smatraju Hezbolah terorističkom organizacijom, iako je Evropska unija stavila na crnu listu samo njegovo oružano krilo.

Nasralah je rođen 1960. godine u siromašnoj porodici u južnom predgrađu glavnog grada Bejruta. Nakon studija u šiitskoj medresi u Iraku, Nasralah se pridružio pokretu Amal, miliciji koja je nastojala da podigne status šiitske zajednice u Libanu, piše RSE.

Nakon izraelske invazije na južni Liban 1982. – tokom razornog građanskog rata u Libanu – Nasralah se pridružio novoformiranom Hezbolahu.

Harizmatični klerik i vešt govornik, Nasralah se brzo popeo kroz Hezbolahove redove. Kada je Izrael 1992. godine ubio šefa Hezbolaha Abasa al-Musavija, Nasralah je izabran za njegovog naslednika u dobi od 32 godine.

Nasralah je uspostavio bliske odnose sa većinski šiitskim Iranom, ključnim saveznikom Hezbolaha. Uz značajnu finansijsku i političku pomoć Teherana, Nasralah je izgradio Hezbolah u moćan politički i vojni entitet u Libanu i glavnog igrača u regionu.

Hezbolahova borba protiv Izraela donela je Nasralahu podršku unutar i izvan Libana. Godine 2000, nakon upornih napada Hezbolaha, Izrael je povukao svoje snage iz južnog Libana nakon 18-godišnje okupacije.

Godine 2006. Hezbolahovo kidnapovanje dva izraelska vojnika izazvalo je razorni 34-dnevni rat s Izraelom. Uprkos prouzrokovanom razaranju i gubitku života, rat je ojačao položaj Hezbolaha u Libanu i regionu.

Pod Nasralahovim vođstvom, Hezbolah je došao u pomoć sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu tokom građanskog rata u toj zemlji, obučavao je milicije koje podržava Iran u Iraku i Jemenu i pomagao Hamasu, palestinskom pokretu koji su SAD i Evropska unija označili kao teroristički.

Hezbolah je takođe optužen da je organizovao smrtonosni bombaški napad na centar jevrejske zajednice u glavnom gradu Argentine Buenos Ajresu 1994. godine.

Klerik je retko viđen u javnosti u poslednje dve decenije, a većina njegovih pristalica može samo na televizijskim ekranima da vidi da je njegova nekada crna brada posedela. Noseći crni turban, Nasralah često drži dugačke govore putem video veze sa tajnih lokacija zbog bezbednosnih razloga.

Od izbijanja rata u Gazi u oktobru 2023, Hezbolah i Izrael su razmenjivali stalne prekogranične napade. Hezbolah je rekao da deluje u znak solidarnosti s Palestincima.

Nasralahova organizacija je pretrpela velike neuspehe poslednjih meseci. Izrael je ubio ključne članove Hezbolahovog vođstva, neutralizovao značajan deo njegovog vojnog arsenala i poremetio njegovu komunikaciju.

U novom govoru 19. septembra, nakon napada na elektronske uređaje koje koriste pripadnici Hezbolaha, iza kojih se sumnja da stoji Izrael, Nasralah je upozorio Izrael da će „odmazda stići“.