Ko je Ibrahim Akil, meta izraelskog udara u Bejrutu?

Izvor blizak Hezbolahu rekao je da je Akil ubijen u tom udaru, preneo je Frans pres.

Izraelska vojska je naknadno potvrdila Akilovo ubistvo i saopštila da je bio vršilac dužnosti komandanta elitne jedinice Radvan, te da je predvodio plan za invaziju Galileje na severu Izraela.

U izraelskom udaru ubijeni su i drugi visokorangirani komandanti Hezbolaha, prenose izraelski mediji.

„Akil i komandanti koji su eliminisani bili su arhitekti Hezbolahovog ‘plana za okupaciju Galileje’ kojim je Hezbolah nameravao da upadne na izraelsku teritoriju, okupira naselja u Galileji, ubije nevine, slično onome što je teroristička organizacija Hamas izvela ubilačkom masakru 7.oktobra“, navedeno je u saopštenju izraelske vojske.

Današnji izraelski udar bio je treći na južna predgrađa Bejruta, uporište Hezbolaha, za koji je Izrael preuzeo odgovornost ili mu se pripisuje, otkako je proiranski Hezbolah otvorio front na jugu Libana pre gotovo godinu dana u znak podrške palestinskom Hamasu u ratu protiv Izraela u Pojasu Gaze.

Ibrahim Akil, alijas Tahsin, je na poternici SAD zbog uloge u bombaškom napadu na američku ambasadu u Bejrutu u aprilu 1983, kada je ubijeno 63 ljudi i na američke marince u oktobru iste godine kada je ubijen 241 vojnik.

Prošle godine povodom 40-godišnjice napada na ambasadu SAD Stejt department je objavio nagradu od sedam miliona dolara za informaciju o Akilu, ključnom vođi ekstremističke organizacije.

Program Nagrade za pravdu Stejt departmenta, koji nudi nagrade za informaciju o teroristima, tvrdi da je Akil bio u Savetu džihad, najvišem vojnom telu Hezbolaha.

On je 1980-tih godina bio član Islamskog džihada koji je preuzeo odgovornost za dva napada 1983. godine u Bejrutu. On se kasnije pridružio Hezbolahu i izraelska vojska tvrdi da je bio odgovoran i za napade te organizacije van Libana.