Ko je Ibrahim Kalin, koga je Erdogan postavio na čelo Nacionalne obaveštajne službe?

Lično ga je imenovao reizabrani predsednik Turske.

Prema pisanju portala Klix, Kalin je, osim portparola, bio i Ergodanov savetnik za spoljnu politiku, od 2014. godine.

Diplomirao je na Odseku za istoriju istanbulskog univerziteta i magistrirao je na Međunarodnom islamskom univerzitetu u Maleziji.

Doktorirao je na Univerzitetu Džordž Vašington na islamskim studijama i bio je jedan od osnivača Fondacije za politička, ekonomska i društvena istraživanja, istraživačkog centra u Ankari, piše Rojters.

Prema pisanju portala alarabiya.net, Kalin, kao portparol turskog predsednika, igrao je vitalnu ulogu u upravljanju spoljnom politikom zemlje, posebno u kriznim situacijama poput sirijskog sukoba.

Suočena sa eskalacijom tenzija u svojoj susednoj zemlji, Turska je morala pažljivo da izbalansira svoj humanitarni stav sa svojim bezbednosnim interesima.

Kalin je bio centralna osoba u ovom procesu, koordinirajući sa velikim silama kao što su Rusija, SAD i Iran kako bi uspostavili sporazume o prekidu vatre i pokrenuli mirovne pregovore.

Njegov napor da održi sporazum o prekidu vatre u Idlibu sa Rusijom 2020. godine, na primer, pokazao je njegovu aktivnu ulogu u oblikovanju i sprovođenju turske diplomatske strategije u regionu.

Pored regionalnih sporova, Kalin je takođe uticao na odnose Turske sa Evropskom unijom (EU), što je ključni aspekt njene spoljne politike.

Uprkos brojnim izazovima, uključujući neslaganja oko ljudskih prava i pitanja imigracije, Kalin je bio na čelu dijaloga sa EU.

Jedan od njegovih značajnih doprinosa bio je tokom izbegličke krize 2015-2016, kada je pomogao u pregovorima o sporazumu između Turske i EU o izbeglicama koji je imao za cilj kontrolu priliva migranata u Evropu.

Njegova proaktivna uloga u ovim pregovorima i njegovo zalaganje za članstvo Turske u EU značajno su oblikovali spoljnopolitički pristup Turske njenom evropskom angažmanu.

Portal Klix navodi da je Kalin igrao aktivnu ulogu kada je reč o ratu u Ukrajini.

Okupljao je strane, olakšavši crnomorski dogovor o žitu i razmenu zarobljenika.

Dalje, predsedavao je sastancima Stalnog zajedničkog mehanizma koji su održani između Turske, Švedske i Finske povodom pristupanja nordijskih zemalja u NATO.

Takođe, navodi ovaj portal, Kalin je bio deo tuskog komiteta koji je učestvovao u diplomatskim pregovorima o prekidu vatre i političkim rešenjima u sirijskom i libijskom sukobu.

Aktivno je učestvovao u normalizaciji odnosa Turske sa Saudijskom Arabijom, Izraelom, UAE, Armenijom, Sirijom i Egiptom.

Dao je, prema pisanju medija, doprinos jačanju odnosa sa globalnim i regionalnim akterima poput Sjedinjenih Država, zemalja EU, Rusije, Kine i Indije.

Takođe, Kalin je izjavio, povodom dodele Nobelove nagrade za književnost Peteru Handeku, da je ta odluka sramna i da ohrabruje nove genocide.

„U ponedjeljak će Nobelova nagrada biti dodijeljena Peteru Handkeu koji podržava Slobodana Miloševića i negira genocid nad Bošnjacima. Ova sramna odluka mora biti povučena“, rekao je Kalin, preneo je turski medij Yeni Safak.

Rođen je u Istanbulu 1971. godine.