Separatista i ekstremista, koji se borio u Bosni: Ko je Igor Grikin, koji je najavio kandidaturu za predsednika Rusije?

Igor Grikin, bivši oficir ruskog Federalne službe bezbednosti (FSB) od 1996. do 2013. godine, navodno u jednoj protivterorističkoj jedinici. Poznat je pod pseudonimom Igor Strlkov, i nalazi se u pritvoru gde čeka suđenje za podsticanje ekstrmizma. Uhapšen je u julu ove godine.

On je više puta rekao da Rusiji preti revolucija, čak i građanski rat, ako se vojni vrh predsednika Vladimira Putina delotvornije ne bude borio protiv rata u Ukrajini.

Bivši oficir FSB-ovac, koji je pomogao Rusiji pripojiti Krim 2014, a potom i organizovati proruske milicije u istočnoj Ukrajini, pre hapšenja je rekao da on i njegove pristalice ulaze u politiku.

“Savršeno dobro razumem da je, u trenutnoj situaciji u Rusiji učestvovanje u predsedničkoj kampanji kao da sednete za sto i igrate karte”, rekao je Girkin u pismu koje je objavio njegov nalog na Telegramu.

Girkin je rekao kako ne misli da će mu biti dopušteno učestvovati na izborima, ali se nada da će njegov pokušaj ujedinjenja pariotskih snaga poremetiti plan Kremlja o “lažnim izborima” na kojima se “jedini pobednik unapred zna”.

“Ovo je naša prilika da se ujedinimo pred spoljnim i unutrašnjim pretnjama“, rekao je u pismu pod naslovom „Ja ću se kandidovati“.

Sud u Holandiji presudio je krajem prošle godine da je Rusija imala kontrolu nad separatistima u istočnoj Ukrajini kada je 2014. godine oboren avion MH17 iznad Ukrajine, pri čemu je poginulo svih 298 ljudi u avionu.

Grikin je imao ulogu u obaranju leta, te je u u odsutnosti osuđen za ubistvo.

Strelkov i još jedan ruski državljanin i Ukrajinac osuđeni su jer je zaključeno da su 2014. delovali kao deo separatističke grupe.

Girkin, tada vojskovođa takozvane Narodne Republike Donjeck, osuđen je za postavljanje projektila, a Dubinski za organizovanje transporta raketnog sistema Buk.

Strelkov od početka rata kritikuje rusko rukovodstvo i najavljuje poraz Rusije, a često žestoko kritikuje i samog Vladimira Putina.

„Da operacija nije bila planirana, postalo je očigledno oko petog dana. Šestog dana sam dobio mnogo informacija i shvatio da su moji instinkti potpuno ispravni. Operacija očigledno nije išla po planu jer je plan bio pun kontradiktornosti“, rekao je on.

„Ukrajinska vojska biće neprijatno iznenađenje za rusku vojsku. Ruska vojska je u izuzetno nepovoljnom položaju na ogromnom frontu dugom 3.000 kilometara… Pored vojnih neuspeha, rusko rukovodstvo je pokazalo i svoje neuspehe u spoljnoj politici i ekonomskoj politici“, rekao je.

Borio se u Bosni i Hercegovini

Ovaj 51-godišnji Rus, deklarisani ruski nacionalista, bio je agent ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) od 1996. do 2013. godine, navodno u jednoj protivterorističkoj jedinici.

Pošto je FSB neka vrsta militarizovanog (to jest, još više militarizovanijeg) ekvivalenta američkoj CIA, Strelkov se u tom periodu borio u Drugom čečenskom ratu.

Prema ruskoj nevladinoj organizaciji za ljudska prava Memorijal, on je tamo učestvovao u otmici i ubistvu nekoliko čečenskih civila.

Sam je napisao u mejlovima koji su naknadno objavljeni da je ranije učestvovao u ratu u Bosni i Hercegovini kao jedan od nekoliko stotina ruskih dobrovoljaca koji su se borili na strani bosanskih Srba.

Bosanskohercegovački portal Klix ga je 2014. čak optužio za učešće u masakru i etničkom čišćenju Bošnjaka u Višegradu 1992. godine i objavio fotografiju na kojoj navodno pozira usred Višegrada s puškom i u uniformi.

Strelkov je 2014. godine došao u Ukrajinu po specijalnom zadatku, tokom revolucije poznate kao Evromajdan, u kojoj je na kraju svrgnut proruski predsednik Viktor Janukovič.

Kako piše Leonid Beršidski za Blumberg, Strelkov je u Ukrajinu stigao sa još 50 ljudi (navodno pripadnika ruskog Specnaza), spremnih za „hibridni rat“, i praktično uvukao Rusiju u sukob na strani proruskih separatista.

Njegov paravojni odred je navodno finansirao ruski oligarh Konstantin Malofejev, ali nije sasvim jasno od koga je primao naređenja – ako je uopšte i primao naređenja.

Najpre je krajem februara otišao na Krim i tamo organizovao i obučavao separatističke „samoodbrambene snage” u sklopu pobune protiv novih, prozapadnih vlasti u Kijevu, predstavljajući se kao „emisar Kremlja”.

Kako je kasnije ispričao (2015. godine), učestvovao je i u organizovanju nelegalnog referenduma o otcepljenju i ujedinjenju Krima sa Rusijom.

On je priznao da je i sam morao da natera poslanike da glasaju za otcepljenje, a policiju i vojsku na poluostrvu da to sprovedu.

Drugim rečima, referendum je bio šou igre za sprovođenje imperijalističkih ambicija Moskve nakon što mu je Kijev okrenuo leđa.

Kada je izvršio zadatak na Krimu, u aprilu je nastavio ka Donbasu na istoku zemlje, gde je sa grupom njegovih militanata upao u zgrade gradskih vlasti, policije i Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) u Slavjansku, gradu u Donjeckoj oblasti.

Po preuzimanju vlasti u Slavjansku uveo je staljinističku diktaturu u tom ukrajinskom gradu. Prema sopstvenom priznanju, streljao je četiri stanara.

U samoproglašenoj i međunarodno nepriznatoj Narodnoj Republici Donjeck (DNR), koja je tih dana osnovana, Strelkov se proglasio ministrom odbrane i predvodio separatističke snage u pokušaju da zauzmu celu Donjecku oblast, inače suverenu teritoriju Ukrajine.

Međutim, Strelkov, odnosno Girkin, nije dugo ostao na mestu vojnog komandanta u Donbasu.

Smenjen je već u avgustu 2014. godine, prema jednom tumačenju, jer je bio previše borben i ambiciozan u svojim planovima da rasparča Ukrajinu i uspostavi „Novorusiju” na njenoj teritoriji.

Girkin, monarhista napisao je disertaciju o “belim Rusima” koji su se borili protiv “crvenih” boljševika nakon revolucije 1917.

On je raspad Sovjetskog Saveza 1991. nazvao pozitivnim, ali uz tvrdnju da je postsovjetska ruska elita bila korumpirana i da je radila za Zapad kako bi oslabila Rusiju. Girkin je u maju rekao da je, uprkos njegovoj kritici Putinovih propusta, “Putin trenutno jedina legitimna osoba u Ruskoj Federaciji”.

U augustu je rekao da bi bio bolji predsednik od Putina, opisujući šefa Kremlja kao “previše dobrog” i čoveka koji ima previše poverenja prema šefovima ruske sigurnosti i vojske.

Grikin je rođen u Moskvi 1970. godine.