Informacija koja je juče stigla iz Ukrajine i Rusije, da su ruske antiputinske jedinice, koje se bore na strani Ukrajine, prešle granicu i napredovale ka Belgorodu šokirala je javnost, piše Klix.ba. Ali šta se dogodilo i koji je pravi značaj ove operacije?
Stanovnici napadnutih naselja u ruskoj Belgorodskoj oblasti premešteni su u druge oblasti pošto vlasti nastavljaju da „čiste teritoriju“ nakon prekograničnog upada koji je počeo u Ukrajini, izjavio je u utorak regionalni guverner Vjačeslav Gladkov.
Ali ostaju pitanja o grupama koje stoje iza napada, kako se to dogodilo i šta to znači za rat: da li je ovo bila klasična vojna smicalica, kratka demonstracija sile koja je trebalo da zbuni i odvrati ruske komandante?
Da li to signalizira pojavu ozbiljne oružane opozicije unutar Rusije? Ili su mračnije sile na delu?
Šta se desilo u Belgorodu?
Grupa antiputinovskih ruskih državljana povezanih sa ukrajinskom vojskom preuzela je odgovornost za napad u ruskoj jugozapadnoj oblasti Belgorod, koja se graniči sa severoistočnom Ukrajinom.
Ruski istražni komitet najavio je istragu o napadu na Telegram, tvrdeći: „Stambene i administrativne zgrade i civilna infrastruktura bili su izloženi minobacačkoj i artiljerijskoj vatri. Usled ovih krivičnih dela ranjeno je više civila“.
Prema rečima regionalnog guvernera Vjačeslava Gladkova, dve oblasti u regionu su tokom noći napale bespilotne letelice (UAV), izazvavši požar u dve kuće.
Jedan civil iz sela Kozinka poginuo je u prekograničnim borbama, rekao je u utorak Gladkov.
Oko 100 drugih evakuisano je iz ruskih pograničnih naselja Glotovo i Kozinka u Belgorodskoj oblasti, saopštile su lokalne vlasti.
Aleksej Baranovski, predstavnik Političkog centra ruske oružane opozicije sa sedištem u Kijevu, političkog krila Ruske legije slobode, rekao je za CNN da je operacija počela u nedelju uveče i da su borbe „u toku“.
On nije želeo da precizira broj boraca koji su prešli granicu sa Rusijom. Baranovski je rekao da ta grupa želi da „oslobodi našu domovinu od Putinove tiranije“.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je na dnevnom brifingu u utorak da su njegove snage gurnule napadače nazad na ukrajinsku teritoriju koristeći vazdušne napade, artiljerijsku vatru i vojne jedinice.
Šta su napadači uradili?
Čini se da su napadači uspeli da izazovu iznenađenje, očigledno preuzimajući kontrolu nad graničnim stubom i dajući svetu dramatične slike ruskih građana koji aktivno dižu oružje protiv Kremlja.
Dim je takođe viđen kako se diže od očiglednih eksplozija u regionalnom glavnom gradu Belgorodu, gde su lokalne vlasti potvrdile ono što su opisali kao dva udara dronom.
Kopnena operacija bila je daleko ambicioznija od upada ranije ove godine u južni ruski region Brjansk, za koji su Rusi okrivili „naoružane ukrajinske nacionaliste”.
U razgovoru sa CNN-ovom Erin Burnet, penzionisani general-potpukovnik Mark Hertling je operaciju u Belgorodu okarakterisao kao napad, iznenadni napad koji je trebalo da zadrži rusku vojsku u pozadini pre dugo očekivane ofanzive na Kijev.
„Ovo je sve deo operacija oblikovanja“, rekao je Hertling.
„Ono što se danas dogodilo i to je veličanstvena taktika, bilo da je u pitanju Ruska slobodarska legija ili Ruski dobrovoljački korpus, takozvani mali zeleni ljudi idu u suprotnom pravcu, pokušavajući da oslobode rusku teritoriju.
„Mali zeleni ljudi“ je bila uobičajena skraćenica za ruske specijalne snage koje su se pojavile na Krimu tokom ruske nasilne aneksije crnomorskog poluostrva 2014. godine.
Proukrajinski aktivisti na društvenim mrežama već su na terenu i objavljuju memove koji upoređuju incident u Belgorodu sa ruskim ne tako prikrivenim operacijama podrške separatistima u regionu Donbasa, šaleći se da će napadači uspostaviti takozvanu državu u ruskom stilu. „Bilgorodska Narodna Republika“.
Koje su grupe uključene?
Legija Sloboda za Rusiju objavila je na Telegramu rano u utorak da ona i druga skupina, Ruski dobrovoljački korpus, „nastavljaju oslobađati regiju Belgorod!“ U objavi su skupine opisane kao “domoljubni dobrovoljci” i tvrdilo se da je Rusija ranjiva na napad jer “Rusija nema rezervi za odgovor na vojne krize. Svo vojno osoblje je mrtvo, ranjeno ili u Ukrajini.”
Kao što jedan od njezinih boraca, koji nosi pozivni znak „Cezar“, kaže u video izjavi koju je snimio sa svojim suborcima pre nego što se pridružio prekograničnom napadu na svoju domovinu: „Rusija će biti slobodna.“
CNN-ov Sam Kiley intervjuisao je tog istog borca u decembru, dok se skupina borila za Ukrajinu protiv ruskih napada na grad Bahmut na prvoj liniji fronta.
„Od prvog dana rata, moje srce, srce pravog ruskog čoveka, pravog kršćanina, reklo mi je da moram biti ovde kako bih branio narod Ukrajine“, rekao je Cezar. CNN je pristao da neće otkriti njegovo ime kako bi zaštitio njegov identitet.
„Bio je to vrlo težak proces“, rekao je Cezar o pridruživanju ukrajinskim naporima.
Trebalo mi je nekoliko meseci da konačno stupim u redove branitelja Ukrajine.
Sada sa svojom porodicom u Ukrajini, gde ih smatra sigurnijima, Cezar je rekao da je on jedan od oko 200 ruskih državljana koji se trenutno bore zajedno s ukrajinskim trupama, protiv vojske njihove vlastite zemlje. CNN nije mogao da potvrdi ovaj broj.
Ukrajinska vlada se, međutim, distancirala od ruskih boraca, rekavši da u Rusiji deluju nezavisno.
Što će to značiti za rat?
Malo je verovatno da će napadi promeniti zamah u širem ratu u Ukrajini, koji je uglavnom bio usresređen na istočne regije Ukrajine.
Sukob je bio u gotovo pat poziciji i verovatnije je da će na njega uticati ukrajinska prolečna kontraofanziva protiv ruskih snaga, koja je možda već u toku.
No, kao i s prethodnim žarišnim tačkama daleko od fronta, ima potencijal oblikovati narativ koji okružuje sukob i u Rusiji i u Ukrajini.
Tišina duž ukrajinske južne fronte potiče nagađanja o kontraofanzivi.
Moskva je oduvek bila željna stvarati sliku ruske žrtve kao izgovor za pojačavanje napada na Ukrajinu, s obzirom na njeno javno pretvaranje da je invazija čin samoodbrane i da je nužna za očuvanje sigurnosti Rusije.
Putin će bez sumnje nastojati iskoristiti ove napade kako bi podupro taj narativ, uprkos poricanju Kijeva da je imao bilo kakvu službenu umiješanost.
Moguće je da će uslediti i kratkotrajni iskaz ljutnje.
Nakon incidenata koji su osramotili Rusiju, poput incidenta s mračnim dronom iznad Kremlja ovog meseca i napada na most koji povezuje Rusiju s okupiranim Krimom u oktobru, Moskva je odgovorila baražnim raketnim napadima širom Ukrajine, uključujući i glavni grad Kijev.
Putin će verovatno biti spreman da usmeri pozornost Rusije na incidente daleko od prve linije, gde su se njegove snage borile da zadaju značajan udarac ukrajinskoj odbrani, što je najjasnije prikazano višemesečnim, skupim naporima da se zauzme relativno beznačajni grad Bahmut.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.