Ko je japanska organizacija koja je dobila Nobelovu nagradu za mir?

Norveški Nobelov komitet pohvalio je ovu grupu „što je kroz svedočenja preživelih demonstrirala da se nuklearno oružje nikada više ne sme upotrebiti“, piše CNN.

Ko je japanska organizacija koja je dobila Nobelovu nagradu za mir?

Organizaciju, poznatu i kao Hibakuša, formirali su preživeli od atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki 1945.

„Jednog dana, preživeli od atomske bombe iz Hirošime i Nagasakija više neće biti među nama kao svedoci istorije“, saopštio je Nobelov komitet.

„Ali uz snažnu kulturu sećanja i kontinuiranu posvećenost, nove generacije u Japanu prenose iskustvo i poruku preživelih“, navodi se u saopštenju.

Den Smit, direktor Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), rekao je za CNN da je „oduševljen“ što je Hibakuša nagrađena.

„Kao što su sovjetski i američki lideri Gorbačov i Regan rekli 1985. godine, nuklearni rat se nikada ne može dobiti i nikada se ne sme voditi. Hibakuša nas na to podseća svaki dan“, rekao je Smit.

„U Nagasakiju se kaže da je bomba na Nagasaki bila druga upotreba nuklearnog oružja u ratu: neka bude poslednja!

Komitet je pohvalio Nihon Hidankio što je pomogao da se održi nuklearni tabu, koji je „preduslov mirne budućnosti čovečanstva“.

Rečeno je da je odluka istakla ohrabrujuću činjenicu da nijedno nuklearno oružje nije korišćeno u ratu skoro 80 ​​godina.

Kako stoji na sajtu ove organizacije, Nihon Hidankio je osnovana 10. avgusta 1956. godine.

Organizacija je zastupljena u svih 47 japanskih prefektura. Njihovi članovi su svi Hibakuša (preživeli atomskog bombardovanja).

Ukupan broj preživelih Hibakuša koji žive u Japanu je 174.080, prema podacima od ​​marta 2016. U Koreji i drugim delovima sveta van Japana živi još nekoliko hiljada Hibakuša.

Njihov glavni cilj jeste sprečavanje nuklearnog rata i eliminacija nuklearnog oružja, uključujući potpisivanje međunarodnog sporazuma o potpunoj zabrani i eliminaciji nuklearnog oružja.

Organizuju razne akcije za sprečavanje nuklearnog rata i zalažu se za potpunu zabranu nuklearnog oružja.

Hidankio svake godine pokrene desetine peticija kako bi pozvao i japansku vladu i parlament da preduzmu korake ne bi li upoznali svetsku zajednicu o šteti izazvanoj atomskim bombama i preuzmu vođstvo u sprečavanju nuklearnog rata i eliminaciju nuklearnog oružja.

Odbijajući da prizna svoju ratnu odgovornost, japanska vlada i drugi državni organi morali su da pristanu na zahteve Hibakuše, kao što su: donošenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti obolelih od atomske bombe 1957. godine i Zakona o posebnim merama za Atomsku bombu iz 1968.

U decembru 1994. usvojen je zakon pod nazivom Zakon o pomoći preživelima u atomskom okruženju, iako ovaj zakon niti predviđa državnu odštetu niti priznaje ratnu odgovornost države.

Neki veliki projekti u kojima je Hidankio aktivno učestvovao uključuju pripremu za Međunarodni simpozijum nevladinih organizacija 1977. godine, a tokom i nakon 1980-ih, istraživanje o „Fundamentalnim zahtevima žrtava atomske bombe (prevencija nuklearnog rata, eliminacija nuklearnog oružja i zakon o pomoći u Hibakuši)“, i kampanja širom zemlje za postizanje ovih ciljeva.

Hidankio igra glavnu ulogu u pokretu protiv A i H bombi.

Na međunarodnom planu, Hidankio šalje mnoge Hibakuše u druge zemlje, koje apeluju na sprečavanje nuklearnog rata i ukidanje nuklearnog oružja, i obaveštavaju ljude širom sveta o šteti izazvanoj štetom od atomske bombe, pomažući na taj način da se razvije mirovni pokret svuda u svetu.

Hidankio je od 1985. više puta bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir.