Ko je Jens Pletner, specijalni izaslanik kog Šolc šalje u misiju na Balkanu?

„Putinov čovek u Berlinu?“ Tako su mnogi nemački, ali i strani mediji nedavno pisali o Jensu Pletneru, savetniku za spoljnu i bezbednosnu politiku nemačkog kancelara. To je čovek kojeg Olaf Šolc sada šalje u misiju na Balkan.

U pismu koje su nemački kancelar i francuski predsednik Emanuel Makron ovog vikenda uputili Beogradu i Prištini, između ostalog se navodi: „Nedavne tenzije su pokazale da su konstruktivni koraci napred hitno potrebni, kako na praktičnom, tako i na političkom nivou. Stoga smo zadužili naše savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku, Jensa Pletnera i Emanuela Bona, da pruže direktnu podršku Miroslavu Lajčaku u njegovim zalaganjima. Predlažemo da naši savetnici, zajedno sa Miroslavom Lajčakom, posete Kosovo i Srbiju, kako bi istražili mogućnosti da se proces brzo pokrene napred.“

„Arhitekta Štajnmajerove pro-Putinove politike“

Savetnici obično ne privlače pažnju i to je do 20. juna uglavnom važilo i za Jensa Pletnera. Tog dana je, međutim, on bio jedan od govornika u Nemačkom društvu za spoljnu politiku (DGAP) u Berlinu, gde je trebalo da dâ uvid u spoljnu politiku Olafa Šolca.

Takvim tradicionalnim razmenama mišljenja prisustvuju obično članovi Društva, uglavnom bivše diplomate i spoljnopolitički stručnjaci. Ovo je međutim bilo javno i jedan od slušalaca, Noa Barkin, bio je užasnut zbog Pletnerovih izjava. Taj Amerikanac nekada je bio šef dopisništva Rojtersa u Nemačkoj, a danas radi za američki istraživački institut „Rodijum grup“.

Šta je užasnulo Barkina? Pletner je, odgovarajući na pitanje o ubrzanju pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji, odgovorio da „samo zato što ste napadnuti ne znači automatski da ste bolji kada je u pitanju vladavina prava“. To je „prilično neosetljiv odgovor“ tvitovao je Barkin još dok je Pletner govorio.

Nemački kancelar i francuski predsednik šalju svoje savetnike za bezbednost da pomognu Miroslavu Lajčaku u dijalogu Srbije i Kosova. Ko je Jens Pletner, čovek kojeg šalju iz Berlina? I zašto je za mnoge sporan?

„Putinov čovek u Berlinu?“ Tako su mnogi nemački, ali i strani mediji nedavno pisali o Jensu Pletneru, savetniku za spoljnu i bezbednosnu politiku nemačkog kancelara. To je čovek kojeg Olaf Šolc sada šalje u misiju na Balkan.

U pismu koje su nemački kancelar i francuski predsednik Emanuel Makron ovog vikenda uputili Beogradu i Prištini, između ostalog se navodi: „Nedavne tenzije su pokazale da su konstruktivni koraci napred hitno potrebni, kako na praktičnom, tako i na političkom nivou. Stoga smo zadužili naše savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku, Jensa Pletnera i Emanuela Bona, da pruže direktnu podršku Miroslavu Lajčaku u njegovim zalaganjima. Predlažemo da naši savetnici, zajedno sa Miroslavom Lajčakom, posete Kosovo i Srbiju, kako bi istražili mogućnosti da se proces brzo pokrene napred.“

„Arhitekta Štajnmajerove pro-Putinove politike“

Savetnici obično ne privlače pažnju i to je do 20. juna uglavnom važilo i za Jensa Pletnera. Tog dana je, međutim, on bio jedan od govornika u Nemačkom društvu za spoljnu politiku (DGAP) u Berlinu, gde je trebalo da dâ uvid u spoljnu politiku Olafa Šolca.

Takvim tradicionalnim razmenama mišljenja prisustvuju obično članovi Društva, uglavnom bivše diplomate i spoljnopolitički stručnjaci. Ovo je međutim bilo javno i jedan od slušalaca, Noa Barkin, bio je užasnut zbog Pletnerovih izjava. Taj Amerikanac nekada je bio šef dopisništva Rojtersa u Nemačkoj, a danas radi za američki istraživački institut „Rodijum grup“.

Šta je užasnulo Barkina? Pletner je, odgovarajući na pitanje o ubrzanju pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji, odgovorio da „samo zato što ste napadnuti ne znači automatski da ste bolji kada je u pitanju vladavina prava“. To je „prilično neosetljiv odgovor“ tvitovao je Barkin još dok je Pletner govorio.

I nije to jedino što je Barkinu zasmetalo. Problematična mu je bila i izjava da Kinu i Rusiju „ne treba trpati u isti koš“, a vrhunac je, prema Barkinu, bilo kada je savetnik kancelara „kritikovao medije zato što se fokusiraju na broj tenkova koje Nemačka šalje Ukrajini, umesto da razmišljaju o budućim odnosima sa Rusijom“.

Bio je to uvod u pravi talas gneva na društvenim mrežama i u klasičnim medijima. Lider opozicionih demohrišćana (CDU) Fridrih Merc ocenio je na Tviteru da su to izjave „koje bacaju sumnju na odlučnost nemačke vlade“. Predsednica odbora Bundestaga za odbranu Agnes Štrak-Cimerman (FDP) optužila je Pletnera za „način razmišljanja“ koji „nas je poslednjih decenija i doveo u ovu užasnu situaciju“.

Ekonomista Jens Šnelenbah je na Tviteru čak ocenio da je Pletner „Putinov čovek u kancelarskom kabinetu“, a glavni izveštač lista „Bild“ Paul Roncajmer je podsetio da na Pletnera u Ukrajini gledaju kao na „arhitektu Štajnmajerove pro-Putinove politike“ i zapitao se: „Kako je savetnik koji je oduvek želeo da voli Putina u stanju da se sada bori protiv njega?“

U kabinetima Joške Fišera i Frank-Valtera Štajnmajera

Činjenica je, međutim, da je Rusija dosta kasno dospela u profesionalni fokus Jensa Pletnera. Taj 54-godišnji pravnik i politikolog iz Šlezvig-Holštajna, s krajnjeg severa Nemačke, studirao je u Hamburgu, Bordou i Parizu (između ostalog i međunarodno pravo), pre nego što je 1994. ušao u diplomatiju. Njegova prva stanica u inostranstvu bila je nemačka ambasada u Tel Avivu, a nakon što se vratio iz Izraela, u Ministarstvu spoljnih poslova bio je zadužen za Bliski istok, ali i za Ujedinjene nacije.

U široj nemačkoj javnosti za njega se prvi put čulo tokom mandata šefa diplomatije iz redova Zelenih Joške Fišera, kada je Pletner bio zamenik portparola Ministarstva. U to vreme su mu prioriteti bili konflikt na Bliski istok, kao i dalji razvoj Evropske unije.

Opisivali su ga kao pametnog, ambicioznog i vrednog. S tim kvalitetima Pletner je napravio karijeru uzdigavši se 2008. do glavnog portparola Ministarstva u vreme kada je na čelu nemačke diplomatije bio današnji predsednik Frank-Valter Štajnmajer (SPD).

To je i vreme kada se Pletner povremeno oglašavao i o događajima na Balkanu. Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost, a Beograd ubrzo od generalne skupštine UN zatražio da Međunarodni sud pravde o tome dâ savetodavno mišljenje. U izjavi za DW uoči odluke, Pletner je ovako preneo stav vlade u Berlinu: „Mi smo priznali nezavisnost Kosova i dosta drugih zemalja je to učinilo. I, ako smo mi to uradili, onda možete da budete sigurni da smo mi ubeđeni da je to u skladu sa međunarodnim pravom.“

Ko je kreator sporazuma iz Minska?

Nakon toga je obavljao dužnost ambasadora u Šri Lanki, pa zatim u Tunisu, da bi se 2014. vratio u Štajnmajerov štab, upravo u trenutku kada se tamo formulisala doktrina prema Rusiji. Pletnerov uticaj tu, međutim, nije bio odlučujući.

Pre svega, Štajnmajer je u to vreme bio duboko uveren da će stara doktrina „oca SPD-a“ Egona Bara, „promene kroz približavanje“, odnosno dijalog sa autokratijama kao sredstvo promene, funkcionisati i u krizi oko Krima. A kao drugo, u štabu su tada bili i Markus Ederer, danas ambasador EU u Rusiji, Hans-Diter Lukas, aktuelni ambasador Nemačke u Parizu, i Štefan Štajnlajn, tada državni sekretar. Sva trojica govore ruski i već tada su imali iskustva iz ambasade u Moskvi. Ederer, a ne Pletner, je bio taj koji je u tajnim misijama 2015. pripremio sporazume iz Minska.

Iskustva sa Balkana

Kada je 2017. Štajnmajer izabran za predsednika Nemačke, Pletner je otišao na mesto ambasadora u Grčkoj. U to vreme Nemce tamo nisu preterano voleli zbog tvrdog stava Angele Merkel u krizi evra. Pletner je ipak uspeo da stekne određenu popularnost u Grčkoj, delom i zbog toga što je javno govorio o nemačkim ratnim zločinima u toj zemlji tokom Drugog svetskog rata.

U decembru 2021, novi nemački kancelar Olaf Šolc doveo ga je u svoj kabinet na mesto glavnog savetnika za spoljnu i bezbednosnu politiku. U njegovo ime Pletner je u januaru, uoči rata u Ukrajini, i upravo sa francuskim izaslanikom Emanuelom Boneom, učestvovao u pregovorima diplomatskih predstavnika Ukrajine i Rusije.

Iskustvo iz Atine Pletneru je dobrodošlo juna ove godine, kada je Šolc bio na mini-turneji po regionu, između ostalog i u Prištini i Beogradu. Najavljujući tu posetu, nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ je pisao i ovo:

„Kancelar u svojoj delegaciji ima dobrog poznavaoca sukoba. Jens Pletner, Šolcov savetnik za spoljnu politiku, dugi niz godina bio je nemački ambasador u Atini i izbliza je bio svedok grčko-makedonskog spora. On, dakle, zna da se i takvi sukobi mogu rešiti. Naravno, to se ne može postići spoljnim pritiskom. Do preloma u sukobu između Makedonije i Grčke koji je trajao skoro tri decenije, došlo je tek kada su vlade u obema prestonicama htele da odbace nacionalistički prtljag iz prošlosti.“

Hladan analitičar

Novom kancelaru bio je potreban iskusan i renomiran diplomata. Jens Pletner, navodno, nije bio prvi izbor za mesto savetnika kancelara za spoljnu politiku i bezbednost. Priča se da su u kabinetu najpre insistirali da na to mesto dođe žena – ali je nisu našli. U Pletneru je pronašao ne samo to, već i nekog ko je, kao i on, više hladan analitičar, nego čovek emocija.

„Pletner nikada nije bio ideolog“, opisao ga je nedavno za nemačke medije jedan njegov neimenovani kolega iz Ministarstva spoljnih poslova. Pletner, dodao je, ne misli da je njegov posao da protivreči svojim šefovima, već da ih ohrabruje u njihovim ubeđenjima i pruža im najbolju moguću podršku u sprovođenju njihove politike.

I još jednu karakteristiku dele kancelar i njegov savetnik: što je pritisak jači, manje su spremni da odstupe od svoje pozicije. To se videlo i po tome što Pletner, nakon svih tih reakcija na njegove izjave u Berlinu 20. juna, nije snosio nikakve posledice. Šta više, sada je dobio novi zadatak – da se direktno uključi u dijalog Beograda i Prištine.