"Duboko nepopularan": Ko je Jun Suk Jeol, predsednik Južne Koreje? 1Foto: EPA-EFE

Predstavnici opozicije u Južnoj Koreji podneli su zahtev za opoziv predsednika Jun Suk Jeola zbog njegovog jučerašnjeg proglašenja vanrednog stanja koje je nekoliko sati kasnije pod pritiskom parlementa ukinuo.

„Podneli smo hitno pripremljen zahtev za opoziv“, rekli su predstavnici šest opozicionih partija, uključujući glavnu Demokratsku stranku, na brifingu za novinare uživo, dodajući da će razgovarati o tome kada da ga stave na glasanje, što bi moglo da usledi već u petak.

Šef kabineta predsednika, ministar odbrane i viši sekretari ponudili su ostavke.

Politička budućnost južnokorejskog predsednika Jun Suk Jeola visi o koncu, piše BBC, nakon haotične noći tokom koje je dramatično proglasio vanredno stanje, a zatim ga isto tako iznenada povukao, gurnuvši zemlju u neizvesnost.

Jun, koji je na vlasti od 2022. godine, već je bio duboko nepopularan i pod sve većim pritiskom od gubitka na parlamentarnim izborima u aprilu, što se posmatralo kao glasanje o poverenju njegovom vremenu na funkciji.

Muče ga i lični problemi. Prošlog meseca se izvinio u televizijskom obraćanju naciji zbog niza kontroverzi oko njegove supruge koje su uključivale navodno prihvatanje luksuzne Dior torbice i manipulaciju na berzama.

Sada se suočava sa zahtevima da podnese ostavku, a poslanici su već podneli predlog za glasanje o njegovom opozivu.

Kratkotrajni pokušaj uvođenja vanrednog stanja u utorak uveče iznenadio je sve.

Izazvao je reagovanje poslanika koji su silom ušli u Nacionalnu skupštinu u Seulu da glasaju protiv naredbe. Napolju se okupila policija dok su se hiljade besnih demonstranata okupile napolju.

Ista publika je klicala sa olakšanjem kada je Jun ustuknuo i izjavio da će povući naredbu o vanrednom stanju.

To što je odigrao igru sa tako visokim ulozima, a zatim tako lako odustati, bilo je iznenađenje za Južnokorejce i ostatak sveta, piše BBC.

Ko je Jun Suk Jeol?

Jun je bio relativno novajlija u politici kada je osvojio predsedničku funkciju. Na nacionalnom nivou je njegov ugled porastao zbog krivičnog gonjenja slučaja korupcije protiv osramoćene bivše predsednice Park Gunhje 2016.

Za manje od procenat glasova prednosti je 2022. pobedio svog liberalnog protivnika Li Džae Mjunga – što je najbliži rezultat koji je zemlja videla otkako su održani prvi direktni izbori 1987. godine.

U vreme kada se južnokorejsko društvo borilo sa sve većim podelama oko rodnih pitanja, Jun je apelovao na mlade muške glasače kandidujući se na platformi protiv feminizma.

Ljudi su polagali „velike nade“ u Juna kada je on izabran, rekao je Don S Lee, vanredni profesor javne uprave na Univerzitetu Sungkiunkvan.

„Oni koji su glasali za Juna verovali su da će njegova vlada slediti vrednosti kao što su princip, transparentnost i efikasnost“.

Jun je, takođe, zagovarao oštar stav prema Severnoj Koreji. Komunističku državu je Jun navodio u utorak uveče kada je pokušao da uvede vanredno stanje.

Rekao je da treba da se zaštiti od severnokorejskih snaga i da „eliminiše antidržavne elemente“ u zemlji, iako je od samog početka bilo očigledno da je njegova najava bila manje o pretnji sa Severa, a više vezana za unutrašnje probleme.

Jun je poznat po gafovima, koji su itekako uticali na njegov rejting. Tokom svoje kampanje 2022. morao je da povuče komentar da je autoritarni predsednik Čun Du Hvan, koji je proglasio vanredno stanje i odgovoran za masakriranje demonstranata 1980. godine, bio „dobar u politici“.

Kasnije te godine bio je primoran da se pravda da nije vređao američki Kongres u izjavama nakon sastanka sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u Njujorku.

Uhvaćen je u videu kako naizgled naziva američke zakonodavce korejskom rečju koja se može prevesti kao „idioti“ ili nešto mnogo jače. Snimak je brzo postao viralan u Južnoj Koreji.

Jun je imao izvesnog uspeha u spoljnoj politici, posebno u poboljšanju veza u istorijski teškim odnosima zemlje sa Japanom.

Njegovo predsedništvo obeleženo je skandalom. Najveći deo toga je bio oko njegove supruge Kim Keon Hi, koja je optužena za korupciju i trgovinu uticajem – pre svega navodno jer prihvatila Dior torbu od pastora.

U novembru, Jun se izvinio u ime svoje supruge, odbijajući pozive na istragu o njenim aktivnostima.

Početkom novembra, njegov rejting je pao na 17 odsto, što je rekordno nizak nivo od kada je preuzeo dužnost.

U aprilu je opoziciona Demokratska partija pobedila na parlamentarnim izborima ubedljivo, nanevši težak poraz za Juna i njegovu Partiju moći naroda.

Jun se pretvorio u predsednika ‘hromog patka’ i sveden na ulaganje veta na zakone koje je usvojila opozicija, što je taktika koju je koristio sa „neviđenom učestalošću“, rekla je Selest Arington, direktorka Instituta za korejske studije Univerziteta Džordž Vašington.

Ove nedelje, opozicija je smanjila budžet koji su predložile vlada i vladajuća partija – a na predlog zakona o budžetu se ne može staviti veto.

Otprilike u isto vreme, opozicija je krenula da opoziva članove kabineta, uglavnom šefa vladine revizorske agencije, jer nisu sproveli istragu protiv prve dame.

Sa ovakvim političkim izazovima koji su ga gurali uza zid, Jun se opredelio za nuklearnu opciju – potez koji je malo ko, ako ga uopšte ima, mogao da predvidi.

„Mnogi posmatrači su poslednjih nedelja zabrinuti zbog političke krize zbog sukoba između predsednika i Narodne skupštine koju kontroliše opozicija“, rekla je Arington, „mada je malo ko predvideo tako ekstreman potez kao što je proglašenje vanrednog stanja“.

Proglašenje vanrednog stanja od strane predsednika Juna bilo je „pravno prekoračenje i politička pogrešna procena“, smatra Lejf-Erik Izli, profesor međunarodnih studija na Evha Vomans univerzitetu u Seulu.

„Sa izuzetno niskom javnom podrškom i bez jake podrške unutar sopstvene stranke i administracije, predsednik je trebalo da zna koliko bi bilo teško sprovesti njegov dekret kasno u noć“, rekao je Izli za BBC.

„Zvučao je kao političar pod opsadom, koji je preduzeo očajnički potez protiv rastućih skandala, institucionalne opstrukcije i poziva na opoziv, koji će se sada verovatno intenzivirati“.

Rođen je 18. decembra 1960 u Seulu. Ima dve diplome na Nacionalnom univerzitetu u Seulu. U svojstvu šefa Tužilaštva centralnog okruga Seula, odigrao je ključnu ulogu u osudi bivših predsednika Park Gunhje i Li Mjung-baka zbog zloupotrebe položaja.

Predsednik Mun Džae In je imenovao Juna za generalnog tužioca Južne Koreje 2019. Tokom Junovog vođstva, Vrhovno tužilaštvo je vodilo oštre istrage protiv Čo Kuka, uticajne ličnosti u Munovoj administraciji, što je dovelo do Čoove ostavke na mesto ministra pravde.

Junovi sukobi sa Munovom administracijom, sve dok nije podneo ostavku na mesto generalnog tužioca u martu 2021, doveli su do njegovog uspona kao istaknutog predsedničkog kandidata među konzervativnim biračima.

Jun je izrazio aktivnu podršku mogućnosti da Južna Koreja ima domaće nuklearno oružje. Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir nazvala je njegovu politiku „nuklearnim populizmom“.

Od 2012. je u braku Predsednik sa Kim Keon Hi. Njegova supruga je rekla da joj se više sviđa izraz prva supruga umesto prva dama.

Kim je predsednica Covana Contents, kompanije koja se fokusira na umetničke izložbe.

Suočila se sa istragom u kojoj se tvrdilo da je uzimala „mito“ za organizovanje umetničkih izložbi, pored izveštaja koji su kružili u južnokorejskim medijima da je održavala čudne veze sa poslovnom školom Stern Univerziteta u Njujorku na šta je odgovorila javnim izvinjenjem.

Jun je četvrti južnokorejski predsednik koji je katolik. Kršten je pod hrišćanskim imenom „Amvrosije“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari