“Britanac koji bi da hapsi Putina i Netanjahua”: Ko je Karim Kan, tužilac koji je izdao nalog za hapšenje premijera Izraela i lidera Hamasa?

Među njima su: premijer Izraela Benjamin Netanjahu i ministar odbrane Izraela Joav Galant, stoji u saopštenju na sajtu Suda u Hagu.

Usledile su burne reakcije iz Izraela i SAD.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je sinoć u video saopštenju označio „apsurdnim i lažnim“ naloge za hapšenje koje je zatražio Kan protiv njega i izraelskog ministra odbrane Joava Galanta.

Netanjahu je ocenio da je taj potez uperen protiv čitave države Izrael.

“To je upereno protiv izraelskih vojnika (IDF) koji se bore vrhunskim heroizmom protiv odvratnih ubica Hamasa“, rekao je izraelski lider.

Netanjahu je postavio pitanje kako se neko može usuditi da upoređuje „monstrume Hamasa sa vojnicima IDF, najmoralnije vojske na svetu“.

Gotovo istovetna reakcija usledila je i iz SAD.

Predsednik SAD Džozef Bajden je ocenio je „nečuvenim“ zahtev Međunarodnog krivičnog suda za izdavanje naloga za hapšenje Netanjahua, zajedno sa visokim članovima Hamasa, zbog akcija sprovedenih u Gazi.

Američki predsednik je nedvosmisleno stao na stranu Izraela, piše Gardijan, nakon što je tužilac MKS-a Karim Kan objavio da traži naloge za hapšenje Netanjahua i Joava Galanta, izraelskog ministra odbrane.

Saopštenje tužioca je izazvalo Bajdenove najotvorenije primedbe u vezi sa podrškom Izraelu u poslednjih nekoliko meseci, pri čemu je predsednik optužio MKS da povlači lažnu moralnu ekvivalentnost između zemlje i Hamasa, militantne islamističke grupe koja vodi Gazu od 2006.

„Da budem jasan“, rekao je, „odbacujemo zahtev MKS za izdavanje naloga za hapšenje izraelskih lidera. Šta god ovi nalozi mogli da impliciraju, ne postoji ekvivalentnost između Izraela i Hamasa. Ono što se dešava tamo (Gaza) nije genocid“, naveo je Bajden.

Od 193 članice UN više njih nije član Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, poput SAD-a i Izraela.

Marta prošle godine tužilac Karim Kan je izazvao besnu reakciju zvaničnika Rusije kada je izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, optužujući ga da je odgovoran za ratne zločine počinjene u Ukrajini.

Sud u Hagu je izdao nalog za Putinovo hapšenje zbog sumnje u nezakonitu deportaciju dece i nezakonito prebacivanje ljudi s teritorija Ukrajine u Rusku Federaciju.

Zasebno je sud izdao nalog za Marijom Aleksejevnom Lvovom-Belovom, ruskom poverenicom za prava dece, pod istim optužbama.

Nalozi za hapšenje usledili su dan nakon što je istraga koju su podržale UN optužila Rusiju za počinjenje širokih ratnih zločina u Ukrajini, uključujući prisilne deportacije dece u područjima koja kontroliše.

Kremlj je ove optužbe i naloge nazvao “nečuvenim” i “besmislenim”, prenela je Al Jazeera Balkans.

Tako je Britanac Karim Kan „ujedinio“ Ruse i Amerikance u ljutitoj reakaciji zbog odluke da privede pravdi počinioce ratnih zločina – u Ukrajini i Gazi.

Ko je Karim Kan?

Karim Kan je februara 2021. izabran od strane predstavnika 123 zemlje članice Međunarodnog krivičnog suda (MKS) za glavnog tužioca tribunala u Hagu za ratne zločine. Njegov mandat traje devet godina.

Kan je prethodno bio pomoćnik generalnog sekretara UN.

Kao glavni tužilac suda u Hagu ima jedan od najtežih mesta u međunarodnom pravu zbog prirode slučajeva koje sud razmatra, piše Al Jazeera Balkans.

Administracija tadašnjeg predsednika SAD-a Donalda Trampa je, podseća se, 2020. Kanovoj prethodnici na funkciju Fatoui Bensoudi Bensoudi i jednom od njenih glavnih pomoćnika uvela sankcije zato što su nastavili da istražuju navode o ratnim zločinima Amerikanaca u Afganistanu.

Britanac Karim Kan je advokat specijalista za ljudska prava. Vodio je specijalnu UN istragu o zločinima grupe ISIL i tražio suđenja slična onima za nacističke vođe u Nirnmbergu.

Prve odgovornosti po postavljenju na visoku funkciju u Hagu  (funkciju preuzeo u junu 2021.) tužilac Kan imao je u odlučivanju o narednim fazama istrage o ratnim zločinima u Afganistanu i posebno spornoj istrazi o izraelsko-palestinskom sukobu iz 2014. u Gazi.

Kan je bio krunski tužilac u Državnom tužilaštvu Engleske i Velsa a imenovan je za višeg krunskog tužioca 1995.

U svojoj karijeri koja traje gotovo tri decenije Kan – koji je bio i branilac britanske kraljice Elizabete – radio je za gotovo sve međunarodne krivične sudove u ulogama tužioca i odbrane, kao i branioca žrtava.

Kan je proveo nekoliko godina angažovan na vodećim predmetima u Međunarodnom krivičnom sudu, Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnom krivičnom sudu za Ruandu, Vanrednim većima u sudovima Kambodže i Specijalnom sudu za Liban.

Godine 2008. imenovan je za glavnog savetnika bivše novinarke Le Monda Florens Artman, koja je bila glavni portparol MKSJ i glavne tužiteljke Karle del Ponte, kada je optužena za nepoštovanje suda.

Kasnije je bio glavni savetnik zamenika predsednika Kenije Vilijama Ruta pred MKS-om i glavni savetnik zamenika premijera Kosova Fatmira Limaja pred EULEKS-ovim sudom na Kosovu od 2014. do 2017.

Karim Kan je rođen 30.marta  1970. u Edinburgu, Škotska u braku Pakistanca i Britanke. Kan je član muslimanske zajednice Ahmadija. Ima sestru i dva brata, od kojih je jedan bivši britanski konzervativni poslanik i osuđeni seksualni prestupnik Imran Ahmad Kan.

Bio je oženjen sa Jasmin Rehman Monom, ćerkom četvrtog halife muslimanske zajednice Ahmadija, Mirze Tahira Ahmada. Sada je u braku sa Malezijskom advokaticom Dato Šiamala Alagendra. Otac je dva sina.