„Od profesora fizike do predsednika Rumunije“: Ko je Klaus Johanis, koji želi da bude novi šef NATO-a?

Vreme je, dodao je Johanis, da Rumunija, članica NATO od 2004. godine preuzme još veće odgovornosti obzirom na sadašnji bezbednosni kontekst.

Johanis je rekao da je to „legitimna aspiracija“ njegove zemlje koja je prošla kroz „duboke transformacije“ i može da doprinese da se oblikuje nova vizija, naspram „ozbiljne i trajne ruske pretnje“.

Kada je Klaus Johanis prvi put izabran (2014.) za rumunskog predsednika, očekivanja su od početka bila ogromna.

Neki su u njemu videli „poslednju nadu da Rumunija postane normalna zemlja“, pisao je tada dnevni list iz Bukurešta „Adevarul“.

Tako je i bilo – u Rumuniji je došlo do promena. Najpre, promenio se ružni ton u ophođenju, pisao je Dojče vele. Nakon niza godina sve stranke zastupljene u parlamentu počele su da vode normalan i civilizovan dijalog sa predsednikom.

Političari iz različitih stranaka su i međusobno počeli da se ophode mnogo umerenije. Rumunski mediji su to nazvali „Johanisovim efektom“.

Pisalo se da dostojanstveno predstavlja zemlju u inostranstvu. Tako je recimo tokom jedne posete Berlinu i susureta sa tadašnjom nemačkom kancečlarkom Angelom Merkel vrlo jasno i otvoreno govorio o klišeima i stereotipima o rumunskim izbeglicama koje dolaze u Nemačku kako bi pobegle od siromaštva.

Predstavnici manjina u Rumuniji podsećaju da je sa Klausom Johanisom po prvi put za predsednika zemlje izabran čovek koji ne pripada većinskoj grupi u Rumuniji već manjini. „To je važna istorijska činjenica i pozitivno će se odraziti na sve manjine u Rumuniji“, smatra advokat i bivši ministar za manjine Peter Ekštajn-Kovač, i sam pripadnik mađarske manjine.

U govoru pred parlamentom, predsednik Johanis je rumunsku elitu pozvao na manje populizma, ali i da prestane da se ponaša kao da je u neprekidnoj izbornoj kampanji.

Pod njegovim uticajem povučena je inicijativa za promenu zakona koja je išla u pravcu zaštite korumpiranih političara.

Johanis se založio i za snažno povezivanje organizacija civilnog društva u politički proces i izjasnio za konsekventno suočavanje i prevladavanje komunističke prošlosti.

Glavna obeležja njegove predsedničke politike i jačanje ekonomskih i političkih veza sa rumunskim iseljeništvom, suočavanje sa komunističkom prošlošću (lustracija i dekomunizacija) i obnova malog i srednjeg preduzetništva uništenog za vreme eksproprijacije u komunističkom režimu.

U drugom mandatu (osvojio na izborima novembar 2019.) kazao je da je „pobedila moderna, evropska, normalna Rumunija“.

Tada je obećao nastavak borbe protiv korupcije i jačanje vladavine prava u zemlji sa 19,4 miliona stanovnika.

Johanis se na spoljnopolitičkom planu znatno zalaže za dublje „ukorenjivanje Rumunije u EU“ i jači savez sa Nemačkom i Poljskom.

On smatra da je partnerstvo sa Poljskom takođe važno, jer zajedno sa baltičkim zemljama to može biti „blaža linija prema Rusiji“.

U prvu zvaničnu posetu Beogradu bio je jula 2015. Od tada se više puta sastajao sa Vučićem na marginama raznih samita i uvek je ponavljao „da je nužno što pre naći rešenje za Kosovo“.

Rumunija na čelu sa Johanisom daje nemerljivu podršku susednoj Moldaviji koja je „izložena priotiscima i pokušasjima destabilizacije“.

„Nastavićemo da čvrsto stojimo uz Kišinjev sve više, pošto je predmet sistemskih hibridnih pritisaka, uključujući pokušaje potkopavanja nacionalnog poretka“, rekao je Johanis na konferenciji za novinare prošle godine.

Još 2015. godinu dana nakon što je Rusija počela rat u susednoj Ukrajini, a mnoge zemlje Evrope nastavile saradnju sa Putinom, Johanis je govorio da „politika ruskog predsednika Vladimira Putina ne odgovara Evropi 21. veka“ te da Rumunija mora, zbog oružanog konflikta u susedstvu, da osposobi svoju vojsku.

Johanis je tada (2015.) ovu odluku obrazložio stanjem u Ukrajini, rekavši da se u direktnom susedsvu vodi oružani konflikt čiji je ishod u potpunosti neizvestan, te da je usled toga nemoguće sedeti skrštenih ruku i gledati.

Prema njegovim rečima, članstvo u NATO je veoma korisno, ali u slučaju potrebe Rumuni moraju sami da budu spremni na odbranu svoje zemlje.

Ko je Klaus Johanis?

Klaus Verner Johanis, rođen 13. juna 1959, pripada zajednici Transilvanijskih Saksonaca, nemačkoj manjini u Rumuniji.

Pre ulaska u politiku radio je kao profesor fizike, pedagog i školski inspektor u rodnom gradu Sibiu, gde je obavljao dužnost gradonačelnika iz redova Demokratskog foruma Nemaca u Rumuniji.

Uprkos malobrojnoj nemačkoj zajednici u Sibiu, Johanis je za gradonačelnika biran čak četiri puta: 2000, 2004, 2008. i 2012, zahvaljujući predanom radu na obnovi preduzetništva i razvoju turizma.

Za vreme njegovog mandata, Sibiu je više puta bio izabran za nacionalno turističko odredište godine, a 2007. je, zajedno sa Luksemburgom, bio Evropska prestonica kulture.

U februaru 2013. Johanis je postao član Nacionalne liberalne partije (PNL). Za predsednika Rumunije je prvi put izabran 21. decembra 2014.

Prvi je rumunski predsednik izabran iz redova neke nacionalne manjine i prvi predsednik posle Rumunske revolucije 1989. koji ni na koji način (politički ili ideološki) nije povezan sa pređašnjim komunističkim režimom.

Od 1989. je u braku sa etničkom Rumunkom Karmen Lazurca, profesoricom engleskog jezika na Nacionalnom koledžu Gheorghe Lazar u Sibiuu. Par nema dece.

Pored svog maternjeg, nemačkog, i jezika većine, rumunskog, Johanis takođe tečno govori engleski i u izvesnoj meri služi se francuskim.

Originalni nemački pravopis njegovog imena je Johanis, ali je ime registrovao rumunski zvaničnik kao Iohannis u izvodu iz matične knjige rođenih i od tada koristi oba pisanja naizmenično.

Johanis je član Evangelističke crkve Augsburške konfesije u Rumuniji, luteranske crkve nemačkog govornog područja, uglavnom transilvanijskih Saksonaca, sa manjim prisustvom u drugim delovima Rumunije.

Kaže da se njegova porodica nastanila u Transilvaniji u današnjoj Rumuniji pre 850 godina, tačnije oko 1500 u malom gradu Cisnadie (nemački: Heltau), okrug Sibiu.

Dobitnik je nagrade Karlo Veliki za 2020. godinu. Kako stoji u obrazloženju odbora za dodelu nagrade „Johanis je izvanredni branilac slobode, demokratije, zaštite manjina i kulturne raznolikosti“ i dao je „dragocen doprinos razumevanju u Evropi“.