Ko je ko među ruskim plaćeničkim vojnim jedinicama?

Prigožin se žalio na snabdevanje municijom svojih boraca, koji su igrali ključnu ulogu u desetomesečnom napadu na grad Bahmut na istoku Ukrajine.

A onda se okrenuo drugoj meti, privatnoj kompaniji za obezbeđenje koju finansira državni gasni gigant Gasprom, žaleći se da njeni borci odbijaju da zauzmu položaje u bici kod Bahmuta.

„Zašto trošite javni novac, okupljate ljude i šaljete ih na mašinu za mlevenje mesa?, rekao je Prigožin na snimku.

„Doći će njihove majke i dobro vas (psovka). Prestanite da pravite te gluposti, ovo je rat!“.

Vagner je postao dobro poznato ime onima koji prate rusku vojnu taktiku kroz njegov dugi uspon do istaknutosti na lokacijama kao što su Mali, Sudan i Centralnoafrička Republika.

Međutim, Prigožinova firma daleko od toga da je jedina te vrste.

Uvodnik Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku bavi se nekim drugim, manje poznatim igračima u rastućem privatnom kompleksu obezbeđenja Rusije: neki su poslali vojnike da se bore u Ukrajini, a drugi su postali ozloglašeni na svoje jedinstvene načine.

Redut

Vojnici iz jedinice poznate kao Redut bili su među prvima koji su ušli u Ukrajinu kada je Rusija pokrenula svoju veliku invaziju 24. februara 2022, piše informativni sajt Meduza.

Redut je ruska reč za odbrambeno vojno utvrđenje ili uporište.

Međutim, poreklo jedinice seže nekoliko godina unazad: u Siriju, prema pisanju lista Novaya gazeta na ruskom jeziku koji ističe da su njeni vojnici navodno bili uključeni u čuvanje objekata koje je tamo postavio Stroitransgaz, inženjerska i građevinska kompanija koju je izvorno osnovao Gazprom, ali je kasnije kupio milijarder Genadij Timčenko, povezan s Kremljem.

Prema pisanju Novaya gazete, sjedište Reduta nalazi se u Kubinki, gradu u moskovskoj regiji koji je blizu matične baze 45. brigade specijalnih snaga ruskih vazduhoplovnih snaga.

Jedinica je aktivno regrutovala vojnike na ruskim društvenim mrežama, propisujući da zainteresovani kandidati moraju imati najmanje 25 godina i moraju imati neku vrstu vojne specijalnosti ili iskustva u agencijama za sprovođenje zakona.

Kopija ugovora s Redutom koju je nedavno dobio Idel.Realities RSE-a ne spominje Ukrajinu niti bilo kakve tekuće vojne operacije i navodi da je to građevinska kompanija registrovana u južnom gradu Rostov-na-Donu, nedaleko od delova Donbasa u Ukrajini pod ruskom okupacijom.

Ruski korporativni registri, međutim, ne pokazuju nikakve pojedinosti o takvim korporacijama.

Ugovor se takođe identifikuje skraćenicom „RLSPI“ ili Regionalna laboratorija za socijalna i psihološka istraživanja.

Laboratorija je zapravo jedinica ruske vojne obavještajne agencije, poznate kao GRU, a službeno se zove vojna jedinica 35555.

Jedan čovek koji se pridružio Redutu rekao je za Idel.Realities da su pre invazije plaćenici poslati u Ukrajinu – Rusija je podržavala lokalne snage u Donbasu od 2014. – i da su bili plaćeni u gotovini, u američkim dolarima.

Od invazije, međutim, plate se isplaćuju u rubljima.

Očekivanja i odgovornosti plaćenika uključuju „izvršavanje bilo kakvih posebnih zadataka u bilo koje vreme na bilo kom mestu prema nahođenju poslodavca“, navodi se u ugovoru.

Još jedan bivši plaćenik rekao je za Idel.Realities da vojnici deo svoje obuke obavljaju u vojno-obavještajnom centru za obuku blizu jugozapadnog ruskog grada Tambova.

Potok i plamen

Osim Vagnera, koji je, uprkos svojoj ozloglašenosti i slavi, po ruskim zakonima tehnički i dalje nezakonit kao privatna vojna kompanija, postoje i druge naoružane bezbednosne firme koje su takođe prisutne na ukrajinskom ratištu, a koje nisu ilegalne.

Pre Prigožinovih komentara uveliko se sumnjalo na postojanje jedne ili više privatnih vojnih kompanija koje podržava Gazprom.

Premijer Mihail Mišustin ranije ove godine ovlastio je Gazpromovu naftnu podružnicu Gazpromnjeft da osnuje takav entitet pod oznakom „privatna firma za obezbeđenje“, što je legalno prema ruskom zakonu.

Prema Ruskom servisu BBC-ja, Gazpromova privatna firma prvobitno je osnovana u sibirskom gradu Omsku pod nazivom Gazpromnjeft Okhrana – ili Obezbeđenje Gazpromnjefta – a vodio ju je Stanislav Bauman, vršilac dužnosti šefa regionalnog ministarstva unutrašnjih poslova Arkhangelska.

Na osnovu Prigožinovih izjava i drugih izvještaja, postoji više entiteta privatnog obezbjeđenja koji postoje pod Gazpromovim kišobranom.

Jedan, poznat kao Potok, privukao je pažnju javnosti u aprilu, kada je grupa njegovih plaćenika objavila video u kojem se žale na zalihe na bojnom polju.

Takođe su se požalili da im je rečeno da će formalne ugovore dobiti preko Ministarstva odbrane, ali su umesto toga raspoređeni pod nadležnošću kompanije Redut.

Don i Unija dobrovoljaca Donbasa

Brigada Don, koja je povezana sa Redutom, sastoji se od dobrovoljaca, od kojih su mnogi Kozaci.

Brigada je uvrštena u nacionalni sistem pripravne rezerve poznatom kao BARS i formalno je povezana s Ministarstvom odbrane.

Visoki zvaničnik kozačke društvene organizacije pod nazivom Unija kozačkih ratnika Rusije i inostranstva regrutovao je volontere na društvenim mrežama.

Još jedan visoki zvaničnik grupe je Aleksandar Borodai, Rus koji je nekada bio lider separatista u Donbasu.

Sada je član ruskog parlamenta.

Jedan vojnik Dona, koji se predstavio samo kao Maksim, rekao je za RSE da je pristupio zbog starosnog zahteva koji je nametnuo Redut.

Međutim, rekao je da je plate vojnicima Dona i Unije drobrovoljaca Donbasa isplaćivao Redut.

Vojnik je rekao da se neki od plaćenika šalju u Redut, gde se stvaraju specijalne jedinice Don.

Ali oni se i dalje formalno smatraju članovima Unije dobrovoljaca Donbasa.

I, kao i drugi borci s Redutom, donski plaćenici nisu uključeni u formalni sistem registra BARS-a.

Prema stranici Unije na društvenoj mreži ranije poznatoj kao VKontake, grupa ima tri bataljona koji treniraju na poligonu Kadamovski u Rostovskoj oblasti.

Moran grupa, Slavenski korpus i E.N.O.T.

Ostale ruske vojne i bezbednosne kompanije poznatije su po ranijim poduhvatima, ili svojim aktivnostima van ukrajinskih ratišta, ili zastupanju ekstremističkih ideologija.

Postoje neusaglašeni datumi kada se kompanija Moran obezbeđenje prvi put pojavila.

Korporacijski dokumenti detaljno navedeni u izvještaju Fondacije New America iz 2019. kažu da je kompanija osnovana u Belizeu 2011., a zatim u Moskvi iste godine.

Marketinški materijali kompanije navode da njen rad na pružanju zaštite od pirata za ruske brodove datira iz 1990-ih.

Među Moranovim najvećim klijentima bio je državni Sovcomflot, najveća ruska brodarska kompanija.

Prema novinskoj agenciji iz Sankt Peterburga Fontanka, korijeni PMC Wagner su iz Slavenskog korpusa, privatne vojne kompanije koja je regrutovala borce još 2013. godine.

Kompanija Slavenski korpus se prvi put pojavila u korporativnim evidencijama u Hong Kongu 2013.; njena dva direktora bili su bivši zaposlenici Morana, Vadim Gusev i Jevgenij Sidorov.

Iste 2013. godine, borci Slavenskog korpusa pojavili su se u Siriji na zahtjev sirijske vlade, koja je već bila suočena s rastućom pretnjom grupa poput tzv. Islamske države koja je zauzela nekoliko naftnih postrojenja.

Nakon bitke u kojoj je ranjeno nekoliko boraca Slavenskog korpusa, Gusev i Sidorov vratili su se u Rusiju, a privela ih je Federalna služba bezbednosti.

Godinu dana kasnije, moskovski sud ih je proglasio krivim za vođenje ilegalne plaćeničke kompanije i osudio ih na zatvorsku kaznu.

U međuvremenu, jedan od prvih šefova Wagner grupe bio je Dmitrij Utkin, ruski vojni obavještajni veteran koji je radio za Moran obezbeđenje, a kasnije Slavenski korpus.

Još jedna privatna kompanija za koju su ukrajinski istraživači identifikovali da je učestvovala u ruskoj okupaciji ukrajinskog poluostrva Krim 2014. bio je E.N.O.T. Corp, koju je osnovao nacionalistički aktivista Igor Mangušev.

E.N.O.T. vojnici su takođe primećeni u Siriji, prema izvještaju poljskog Instituta za međunarodne poslove iz 2018., i da su učestvovali u paravojnim operacijama u Tadžikistanu i Nagorno-Karabahu.

Grupa je takođe vodila „patriotske“ letne kampove za mlade u zemljama uključujući Srbiju, Crnu Goru, Belorusiju i druge.

Grupa se 2018. našla na meti ruskih policijskih snaga u regiji Krasnodar, a nekoliko njenih članova, od kojih su neki bili službenici savezne bezbednosti ili obaveštajne službe, optuženo je za pljačku i iznudu.

Prošle godine je Roman Telenkevič, koji je bio na čelu grupe od 2016., osuđen na 13 godina zatvora zbog iznude, krivične pretnje i drugih optužbi.