Jaser Arafat joj spustio slušalicu, izveštavala iz rata u Bosni, Avganistanu, Iranu…: Ko je Kristijan Amanpur, čije se gostovanje očekuje na Sarajevo film festivalu?

Amanpur je postala zvezda Si-En-Ena prvenstveno zbog praćenja međunarodnih sukoba i izveštavanja sa prve linije fronta, radila je intervjue sa brojnim svetskim liderama, ali je isto tako i često kritikovana zbog svojih izveštavanja, jer su je optuživali da je pristrasna.

Kako je rekla u jednom ekskluzivnom za N1, kao mlada novinarka je upravo u Bosni i Hercegovini naučila prvu životnu lekciju istinske ljudske patnje.

Zato je i bila deo filma „Kiss the future“ koji će otvoriti ovogodišnji, 29. Sarajevo film festival.

Ovaj dokumentarac, čiji su producenti između ostalih i Met Dejmon i Ben Aflek, govori o sarajevskom otporu tokom opsade grada 1990-ih prati gradsku alternativnu scenu, koja je koristila muziku i umetnost kako bi izazvala promene i privukla svetsku pažnju.

U filmu se, pored Amanpur, pojavljuju i Bono Voks, Edž, Adam Klejton, Bil Klinton, Mirsad Purivatra, Vesna Andree Zaimović, Senad Zaimović, Enes Zlatar, Alma Catal Hurem, Boris Šiber i Srđan Gino Jevđević.

Kristijan Amanpur je rođena 12. januara 1958. u Londonu.

Njen otac je Iranac po imenu Muhamed, direktor jedne avio-kompanije, a majka joj je Engleskinja Patriša.

U Iranu je porodica Amanpur vodila udoban život pod vlašću Muhameda Reze Pahlavija.

Osnovno obrazovanje je stekla u Iranu, da bi je potom sa 11 godina porodica poslala u internat u Englesku.

Pohađala je katoličku žensku školu Nju Hol koja se nalazi u Čelmsfordu (Eseks) u Engleskoj.

Ubrzo nakon izbijanja iransko-iračkog rata, cela porodica se preselila u Englesku, gde i danas živi.

Kad je diplomirala na Nju Holu, Amanpurova se preselila u SAD na studije novinarstva na univerzitetu na Roud Ajlandu.

Za Si-En-En je počela da radi 1983. godine, u redakciji u Atlanti, Džordžija, kao asistent.

Prvi značajniji zadatak joj je bio kada počela da radi kao strana dopisnica.

Tada je izveštavala o iračko-iranskom ratu, a onda je 1986. godine poslata u istočnu Evropu da izveštava o raspadu komunustičkih zemalja.

Godine 1990. izveštavala je o iračkoj okupaciji Kuvajta kao i o ratu u Persijskom zalivu koji je usledio nakon toga.

Nekoliko godina kasnije, prešla je na Balkan odakle je počela da izveštava o ratu u Bosni, kao i mnogim drugim konfliktima u zoni.

Tokom opsade Sarajeva zbog emotivnih izveštaja koje je odande slala, gledaoci i kritičari su doveli u pitanje njenu profesionalnu objektivnost navodeći da su mnogi njeni izveštaji bile nepravedno pristrasni u korist bosanskih Muslimana, na šta je ona odgovorila:

„U nekim situacijama jednostavno je nemoguće biti neutralan, jer ako si neutralan onda si saučesnik. Biti objektivan ne znači tretirati sve strane isto, nego dati jednaku priliku svim stranama da kažu svoje“.

Među onima koji su kritikovali njen način izveštavanja o ratu u Bosni je bio i Stefan Kincer iz Njujork tajmsa.

On je 1994. godine napisao sledeće, osvrćući se na njen izveštaj o Markalama: „Sedela je u Beogradu kada se desio taj masakr na pijaci, a onda se pojavila u programu govoreći da su to najverovatnije uradili Srbi. Ona to nikako nije mogla da zna. Mislila je da je sveznalica, što jednostavno ni jedan novinar ne može da bude“.

U periodu od 1992. do 2010. Amanpurova je bila Si-En-Enova glavna međunarodna dopisnica.

Takođe je bila domaćin dnevnog Si-En-Enovog programa „Amanpur“ u kome je intervjuisala svetski poznate političare i medijske ličnosti kao što su Robert Mugabe, princeza Ranija, Ehud Barak, Hilari Klinton ili Bob Gejts.

Izveštavala je sa glavnih svetskih kriznih žarišta, kao što su Irak, Avganistan, Palestina, Iran, Izrael, Pakistan, Somalija, Ruanda, Balkan, i iz SAD tokom uragana Katrina.

Dobila je ekskluzivne intervjue od lidera Bliskog istoka, Evrope i Afrike, uključujući iranske predsednike Mohameda Hatamija i Mahmuda Ahmadinežada, kao i predsednike Avganistana, Sudana i Sirije.

Nakon 11. septembra 2001, bila je prvi strani dopisnik koji je intervjuisao britanskog premijera Tonija Blera, francuskog predsednika Žaka Širaka i pakistanskog predsednika Perveza Mušarafa.

Tokom njene karijere bilo je nezaboravnih momenata, poput onog kada joj je Jaser Arafat spustio slušalicu dok ga je telefonski intervjuisala tokom opsade njegovog rezidencijalnog kompleksa marta 2002. godine.

Osim toga, u septembru prošle godine Si-En-En je otkazao intervju sa iranskim predsednikom Ebrahimom Raisijem, pošto je Amanpur odbila njegov zahtev da tokom razgovora sa njim u Njujorku prekrije glavu maramom.

Kako je navela, jedan od Raisijevih saradnika je izneo pred nju zahtev uz obrazloženje da je to „stvar poštovanja“, te da će razgovor biti otkazan ukoliko se ne pokrije, nakon čega je Amanpur sa svojim timom napustila intervju.

„Mi smo u Njujorku i ovde ne postoji zakon ili tradicija u vezi sa hidžabima“, napisala je Amanpur kasnije na Tviteru i dodala da niko od prethodnih predsednika nije od nje zahtevao da prekrije glavu dok ih je intervjuisala van Irana.

Marta 2010. godine je objavila da napušta Si-En-En i da prelazi na Ej-Bi-Si njuz kao voditeljka emisije „Ove nedelje“.

Između 1996. i 2005. godine, tvorac poznatog američkog programa „60 Minutes“ (60 minuta), Don Hjuit, angažovao ju je za svoj program.

Zadatak Amanpurove je bio da obezbedi četiri-pet međunarodnih izveštaja godišnje, koji su joj doneli nagradu Pibodi (Peabody Award) 1998. godine.

Hjuitov naslednik, Džef Fejger, nije bio u istoj meri oduševljen njenim radom, te je zaključio njen ugovor sa ovim programom.

Kristijana Amanpur se pojavila u nekoliko filmova i serija glumeći samu sebe.

Pojavila se u filmovima Ajron men 2 i Pink Panter 2, kao i u seriji „Gilmore Girls“.

Amanpur je u junu 2021, govoreći uživo u TV programu, gledaocima saopštila da je podvrgnuta uspešnoj operaciji otklanjanja raka jajnika i da joj predstoji nekoliko meseci hemoterapije.

Ona se obratila javnosti iz kućnog studija u Londonu, pošto se prethodne četiri nedelje nije pojavljivala u programu.

Kako je rekla, ovu vest je podelila sa javnošću zato da bi ukazala na važnost otkrivanja i dijagnostifikovanja u ranoj fazi.

Kao i mnogi drugi istaknuti novinari, Amanpur je član Komiteta za zaštitu novinara.

Tečno govori engleski, persijski i francuski jezik.

Razvedna je i ima jedno dete.

Bila je udata za Džejmsa Rubina, bivšeg pomoćnika državnog sekretara SAD.

Njihov sin, Darijus Džon Rubin, rođen je 2000. godine.