Ko je kriv za uspon desno-populističke Alternative za Nemačku?

Alternativa za Nemačku (AfD) se, prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, popela na drugo mesto po popularnosti i tako izjednačila s vladajućim Socijaldemokratama (SPD).

To je dugo bilo nezamislivo, ali da se sada održavaju parlamentarni izbori, ta stranka bi dobila 18 odsto glasova, utvrdio je institut Infratest-dimap u ispitivanju „Nemački trend“ (Deutschlandtrend) koje se svakog meseca sprovodi za javni servis ARD.

Za to je kriva vlada, kaže predsednik opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc.

„Da imamo vladu koja dobro radi, AfD onda ne bi bila na 18 odsto“, izjavio je Merc na televiziji ZDF.

Posebno je kritikovao Zelene.

„Ljudi u Nemačkoj su siti takvog tutorstva i zato sad ovako sebi daju oduška.“

Ipak, odnos njegove CDU prema AfD neće promeniti ovi rezultati u ispitivanjima javnog mnjenja, jasno je poručio Merc.

„Sve dok sam ja predsednik CDU, neće biti nikakve saradnje s tom strankom.“

AfD je, ocenjuje Merc, antisemitska stranka, neprijateljski nastrojena i prema strancima.

Šolc vidi razlog u „previranjima“

Kancelar Olaf Šolc se u vezi s tim izjasnio na jednom skupu koji je organizovao nedeljnik „Cajt“.

Ukazao je pre svega na druge zemlje u kojima su takođe desno-ekstremne stranke ojačale.

On ih je nazvao „strankama lošeg raspoloženja“, a takav razvoj objasnio je nesigurnošću u „vremenima previranja“ s više istovremenih problema.

Šolc je pritom naveo koronu, ruski napad na Ukrajinu i klimatske promene.

AfD o vladi: „Tužni politički kabare“

Predsednica AfD-a Alis Vajdel odbacila je Šolcovu tvrdnju da je njena partija „stranka lošeg raspoloženja“.

„Građanima stvarno nije više do smeha“, izjavila je Vajdel za nemačku novinsku agenciju dpa.

„Razlog nije navodno loše raspoloženje, nego nesposobni tim koji u saveznoj vladi svakoga dana prikazuje tužni politički kabare.“

Hrišćansko-demokratska i Hršćansko-socijalna unija (CDU i CSU) dobiju, prema istom ispitivanju javnog mnjenja, 29 odsto, ali za većinu pristalica AfD-a te stranke nisu opcija.

Njih 67 posto navodi da su se za AfD odlučili pre svega zbog distanciranja i razočaranja u druge stranke.

„Te brojke nas ne ostavljaju spokojnim“, izjavio je generalni sekretar CDU Mario Čaja. „Većina ljudi koji su trenutno nezadovoljni saveznom vladom u nama još ne vide političku alternativu. Na tome još moramo da radimo“, rekao je.

Ipak, kaže Čaja, podrazumeva se da je za sadašnje stanje odgovorna savezna vlada.

FDP: „Samokritika važi za sve stranke“

Drugačije situaciju vidi generalni sekretar Liberala (FDP) Bijan Đir-Saraj, čija je stranka u vladajućoj koaliciji.

„Ako ne uspevamo da ljude uverimo, onda politika ima problem verodostojnosti.“

Samokritika je potrebna svim strankama, kaže.

„Ako ljudi imaju osećaj da se politika udaljila od stvarnosti, onda politika ima problem verodostojnosti.“

„Sve su stranke pozvane da se realno i trezveno prihvate izazova i ponude rešenja“, naglašava Đir-Saraj.

Unutar vladajuće koalicije već mesecima se vode sporovi oko zakona o sistemima za grejanje.

Ministar privrede Robert Habek (Zeleni) hteo bi da se već od iduće godine ugrađuju samo sistemi koji troše energiju iz obnovljivih izvora. FDP se tome protivi.

Predsednica poslaničke grupe Zelenih Irene Mihalić optužila je FDP da se ponaša kao opozicija.

Đir-Saraj je tu kritiku odbacio.

Ne radi se o odugovlačenju energetskog zaokreta ili o taktiziranju, poručio je generalni sekretar FDP.

Upitan ishod spora oko zakona o sistemima za grejanje

Ljudi su uznemireni, oni ne znaju šta ih očekuje, kaže Đir-Saraj.

„Zato vodimo intenzivnu, objektivnu raspravu, kako bismo na kraju dana došli do dobrog zakona“, poručuje generalni sekretar FDP.

Pozdravio je to što ministar privrede Robert Habek izlazi u susret kritičarima.

Važno je, kaže, da se ne donese zakon koji će previše opterećivati socijalnu državu.

„Ne mogu da dam prognozu kada bismo mogli da imamo rezultat“, rekao je Đir-Saraj.

„Da li će to biti pre ili posle letnje pauze – to za mene nije presudno. Presudno je to šta će konkretno time postići.“

Letnja pauza u nemačkom parlamentu počinje 7. jula.