„Ženski David za ruskog Golijata“: Ko je Maja Sandu, simbol promene Moldavije?

Za mnoge građane i građanke Moldavije, predsednica Sandu postala je simbol promene dok nastoji da zacrta novi proevropski put za bivšu sovjetsku republiku, preneo je Voa News.

Otkako je Moskva izvela agresiju na moldavskog suseda Ukrajinu, Sandu je lobirala da Zapad podrži njenu zemlju strahujući da bi upravo Moldavija mogla biti sledeća meta Kremlja.

Podnoseći molbu za pridruživanje Moldavije EU 2022. Sandu je iznela široke reforme za borbu protiv korupcije i privlačenja stranih investicija.

U uzbudljivim govorima, upozoravala na težak, ali dostojan put pred jednom od najsiromašnijih evropskih zemalja, sa populacijom od 2,6 miliona ljudi.

„Pridruživanje Evropskoj uniji je Maršalov plan Moldavije“, rekla je u govoru prošlog meseca, misleći na plan ekonomskog oporavka koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata za obnovu Evrope.

Istovremeno sa predsedničkim izborima u nedelju je održan i referendum o pridruživanju Evropskoj uniji. Tesni rezultati u korist ulaska Moldavije u Uniju pokazuju duboke podele u društvu.

Nakon prebrojanih 98 odsto listića, za ulazak u Evropsku uniju glasalo je 732.967 osoba, dok je protiv bilo 730.682. Razlika je, dakle, 2.285 glasova u korist ulaska Moldavije u Uniju.

Ko je Maja Sandu?

Maja Sandu je rođena 24.maja 1972. u selu Risipeni u blizini rumunske granice pre nego što je Moldavija stekla nezavisnost 1991. godine.

Magistrirala je međunarodne odnose u Kišinjevu, a drugu diplomu iz oblasti javne politike stekla je na Univerzitetu Harvard u Sjedinjenim Američkim Državama.

Posle rada u ministarstvu ekonomije, radila je kao ekonomistkinja u kancelariji Svetske banke u Kišinjevu više od sedam godina, a kasnije kao savetnica izvršnog direktora Svetske banke u Vašingtonu.

Posle dve godine u Vašingtonu, 2012, dobila je „neočekivanu“ ponudu od vlade Moldavije da se vrati i postane ministarka obrazovanja, čime je započela ono što je sama jednom prilikom opisala kao „rolerkoster putovanje“ koje se završilo time da je postala prva žena predsednica te zemlje.

„Otpor promenama, ogromni problemi u obrazovnom sektoru, govor mržnje sa kojim sam se suočila, sve je to učinilo moj život zaista teškim“, prisetila se ona u govoru na Univerzitetu Harvard pre dve godine.

Opisala je da je to izgradilo njenu „otpornost“.

„Varanje na maturskim ispitima bilo je skoro nacionalni sport. Ljudi su plaćali dobre ocene. Krug korupcije uključivao je roditelje, nastavnike, učenike, pa čak i ljude u ministarstvu. Naglo smo prekinuli i uspelo je. Procenat studenata koji su položili diplomske ispite na nacionalnom nivou pao je sa 95 na 59 odsto“, navela je tada.

U svom nastojanju da očisti korupciju u zemlji, Sandu je 2016. osnovala stranku – Partija akcije i solidarnosti (PAS) desnog centra.

Za predsednicu se prvi put kandidovala 2016, ali bezuspešno. Tri godine kasnije 2019. postaje premijerka Moldavije pre nego što je naredne godine pobedila u trci za predsednicu države protiv tada aktuelnog proruskog predsednika Igora Dodona.

Kada je Sandu izabrana za predsednicu, njena obećanja o poštenju i kompetentnosti naišla su na odjek kod mnogih Moldavaca i Moldavki nakon političkih kriza i skandala oko korupcije.

Sandu je obećala uravnotežene veze sa Zapadom i Rusijom, ali odnosi sa Moskvom su se narušili naročito kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 2022, pri čemu je Sandu optužila Moskvu da se meša u politiku njene zemlje.

Sandu uživa „poštovanje i priznanje“ međunarodnih lidera, kaže Armand Gosu, rumunski istoričar koji se specijalizovao za bivše sovjetske zemlje i Rusiju.

Sandu je „ogromna šansa za Moldaviju“, smatra on, ističući da je ona verovatno prvi moldavski lider „takvog međunarodnog značaja“.

Njeni kritičari je optužuju da je lobirala na Zapadu dok nije uspevala da upravlja ekonomijom zemlje i visokom inflacijom niti da podstakne reforme pravosuđa.

Sandu je uspela da „ujedini veliku bazu birača“, ali i „relativno veliko jezgro razočaranih ljudi“, rekao je za AFP Floran Parmentije, politikolog u francuskoj školi političkih studija Sciences Po, prenosi Voa News.

„Glavna kritika na njen račun odnosi se na njenu sposobnost da sluša“ suprotstavljene stavove, rekao je on.

Na prvi pogled, sićušna, neupadljiva Sandu, bivša svetska bankarka, deluje kao da je malo verovatna nositeljka standarda za borbu protiv Putina – neka vrsta ženskog Davida za ruskog Golijata, piše Ekonomist.

Ima državljanstvo Moldavije i Rumunije.

Nije udata i nema dece, iako je, priznala je jednom, razmišljala o usvajanju.

Živi u stanu u Kišinjevu i vozi Tojotu RAV4.

Pored maternjeg rumunskog, tečno govori engleski, španski i ruski.