„Zamalo Makronov protivkandidat“: Ko je Mišel Barnije, novi premijer Francuske?

Barnije se u četvrtak pojavio kao favorit, dok su se razgovori ove nedelje išli ka sporazumu između francuskog predsednika i konzervativnih lidera o imenovanju premijera orijentisanog na desnicu, prenosi Politico.

Konzervativci, predvođeni regionalnim sekretarom desničarske stranke Republikanci Loren Vokijezom, želeli su da se drže podalje od Makrona, ali su u utorak omekšali tokom razgovora sa predsednikom.

Vokijezova stranka prešla je sa radikalnog manifesta na liniju „naš parlamentarni pakt ili ništa“, dakle na pomirljiviji pristup, rekao je za Politico najviši zvaničnik Makronove koalicije.

S obzirom na to da su razgovori sa levicom zapali u ćorsokak, Makronu je bila potrebna prećutna podrška krajnje desnice, jer centristički i konzervativni blok nemaju potpunu većinu u Narodnoj skupštini.

Le Penova je u utorak postavila uslove kako bi se uzdržala od glasanja o nepoverenju: „poštovanje“ poslanika Nacionalnog skupa; srazmernu zastupljenost u Narodnoj skupštini; oštar stav o imigraciji i i podrška radničkoj klasi u budžetu.

Vlada sa prećutnom podrškom krajnje desnice „bila bi potpuna negacija parlamentarnih izbora na kojima su Francuzi masovno odbacili dolazak na vlast Nacionalnog skupa“, navodi se u saopštenju levičarskog Novog narodnog fronta, koji je obezbedio najviše mesta na izborima u julu ali nije dobio apsolutnu većinu.

Makron je u julu odbio da imenuje kandidatkinju ovog leviačarskog saveza za premijerku, 37-godišnju državnu službenicu Lusi Kastets, tvrdeći da ona „nije u poziciji da vlada stabilno“.

Ko je Mišel Barnije?

Mišel Barnije je zamalo bio Makronov protivkanddat na predsedničkim izborima 2022. da nije izgubio na stranačkom glasanju od koleginice Valeri Pakras.

Smatra se da ima poglede na unutrašnju politiku koji su kompatibilniji sa krajnjom desnicom.

Bivši evropski komesar je u prošlosti pozivao na moratorijum na imigraciju.

On je izazvao medijsku buru kada je rekao da Francuska treba da povrati svoj „pravni suverenitet“ i da ne podleže presudama Suda pravde Evropske unije i Evropskog suda za ljudska prava, podseća Politico.

Mišel Barnije, bivši pregovarač EU za Brezgit, imenovan je januara 2021. za specijalnog savetnika predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen za Bregzit, nekoliko nedelja posle finalnog zaključivanja sporazuma o razlazu sa Londonom.

Bio je evropski komesar za regionalnu politiku, komesar za unutrašnju trgovinu i usluge. Bio je i potpredsednik Evropske narodne partije.

Član je bio niza golističkih partija (UDR, RR, UMP i republikanci). Barnije je bio na nekoliko pozicija u francuskom kabinetu, uključujući kao ministar životne sredine od 1993. do 1995, državni ministar za evropska pitanja od 1995. do 1997, ministar inostranih poslova od 2004. do 2005. i ministar poljoprivrede i ribarstva od 2007. do 2009. godine.

Francuska istražna sutkinja Sabine Kheris je 2016. zatražila da se slučaj Barnijea, Dominika de Vilpena i Mišel Alio-Mari uputi Sudu pravde Republike.

Ovi bivši ministri su osumnjičeni da su dozvolili eksfiltraciju plaćenika odgovornih za napad na logor Buake 2004. kada je ubijeno devet francuskih vojnika.

Operacija je navodno imala za cilj da opravda operaciju odgovora protiv vlade Lorana Gbagboa u kontekstu krize 2004. u Obali Slonovače.

Barnije je rođen 1951. u malom mestu u francuskim Alpima.

Njegova porodica se politički deklarisala kao degolisti, a njegov otac je bio zanatlija za kožu i tekstil.

U mladosti je Barnije bio izviđač i horovođa.

Diplomirao je na poslovnoj školi ESCP 1972. godine. Relativno mlad, sa 27 godina, izabran je za poslanika Francuske narodne skupštine.

Od 1982. je oženjen Izabelom Altmajer i imaju troje dece.