Ko je osvojio više teritorija u Ukrajini ove godine?

Uprkos devet meseci krvavih borbi, manje od 1.300 kvadratnih kilometara teritorija promenilo je vlasnika od početka godine. Dugotrajni zastoj mogao bi oslabiti potporu Zapada Ukrajini.

Obe su strane započele godinu s visokim ambicijama – Rusija je želela zauzeti Donbas, dok je Ukrajina nameravala razdvojiti ruske snage napadom na jugu. Nijedna ofanziva nije išla po planu. Nakon meseci iscrpljujućih borbi i teških gubitaka linija fronta ostala je uglavnom nepromenjena.

Prema analizi podataka Instituta za proučavanje rata i Njujork tajmsa u avgustu je manje teritorija prešlo iz ruke u ruku nego u bilo kojem drugom mesecu rata. Dok je Ukrajina ostvarila male dobitke na jugu, Rusija je ukupno zauzela nešto više teritorija, uglavnom na severoistoku.

Za svaki kilometar teritorije vodila se teška borba, nije bilo brzog proboja kao u Harkovu u septembru prošle godine, kada je ruska odbrana pala nakon iznenadnog ukrajinskog protivnapada.

Slični izazovi Rusije i Ukrajine

Rusija i Ukrajina ove su se godine suočile sa sličnim izazovima. Obe strane bore se za položaje koji su mesecima, pa čak i godinama ostali uglavnom isti u nekim delovima istočne Ukrajine. Iskusne trupe i zapovednici koji su poginuli ranije u ratu zamenjeni su novim regrutima kojima često manjka obuke.

Ukrajinska protivofanziva teško se probijala kroz prostrana polja na jugu. Suočena je s velikim minskim poljima i stotinama kilometara fortifikacija – rovova, protivtenkovskih jaraka i betonskih prepreka – koje je Rusija izgradila prošle zime kako bi usporila ukrajinska vozila i naterala ih na položaje na kojima ih je lakše gađati.

Kada se dobici obe strane zbroje, Rusija sada u Ukrajini kontroliše gotovo 500 kvadratnih kilometara više u poređenju s početkom godine. Umesto da traži brze dobitke, čini se da je ruskoj vojsci ugodno držati teritorij koji već kontroliše, rekla je Marina Miron, istraživačica ratnih studija na King’s Collegeu u Londonu, i dodala: „Ništa se ne gubi time što se ne ide napred.“

Ruske snage brojčano nadmašuju ukrajinske gotovo tri prema jedan na bojnom polju, a uz veću populaciju za popunjavanje redova, Rusija bi produženu odbranu mogla smatrati svojim interesom. „Cela strategija u Ukrajini je da Rusi dopuste Ukrajincima da se suprotstave toj odbrani, ubiju što više vojnika i unište što više zapadne opreme“, rekla je Miron.

Rusija kontroliše oko 18 odsto Ukrajine, teritoriju veću od Švajcarske. To uključuje Krim i deo istočne Ukrajine, koji su okupirani od 2014. godine.

Usporavanje dolazi s velikim rizicima za Ukrajinu. Ako se ne bude činilo verovatnim da će ponovno zauzeti velika područja, potpora Zapada mogla bi oslabiti, bilo zbog nedostatka političke volje ili nespremnosti da se donira više oružja, posebno s obzirom na višegodišnje čekanje na isporuke zamenske opreme. „Rusija pokušava čekati dok Zapad ne okrene leđa Ukrajini“, rekla je Miron.

Ukrajina se nastavlja probijati kroz rusku odbranu na jugu. U avgustu je uspešno ponovno zauzela selo Robotine, a poslednjih dana prebacila je oklopna vozila preko ruske glavne protivtenkovske odbrane u blizini Verbova, oko 12 kilometara zapadno od Robotina.

No vreme otkucava za ukrajinsku protivofanzivu u pokušaju da ostvari značajne teritorijalne dobitke. U oktobru se očekuju obilne kiše, a blatnjavo tlo moglo bi sprečiti korišćenje teških vozila, poput nedavno pristiglih američkih tenkova Abrams i tenkova Čelendžer koje je isporučila Velika Britanija. „Kad ima blata i imate Čelendžer od 75 tona, on će samo potonuti“, zaključila je Miron, prenosi Indeks.